Izvor: B92, Beta, 19.Jun.2010, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mrkonjić: Usvojen Master plan
Beograd -- Usvojen Master plan o ulaganjima u puteve, železnicu, rečni i vazdušni saobraćaj u narednih 15 godina, kaže za B92 Milutin Mrkonjić.
Ministar kao prioritete Master plana, koji je usvojio Nacionalni saveta za infrastrukturu, ističe Koridor 10 i Koridor 11 u drumskom i Koridor 7 u rečnom saobraćaju.
Mrkonjić navodi će ukupna vrednost uloženih sredstava u tom periodu iznositi 22 milijarde evra. Novac će, kako kaže, biti obezbeđen od evropskih i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Svetske banke, a ostali deo iz komercijalnih sredstava na domaćem tržištu.
Transport master plan identifikovao je infrastrukturne prioritete sledećih 15 godina u Srbiji.
Ovim programom razvoja izdvajaće se milijarda, do milijarda i po evra godišnje u razvoj saobraćajne infrastruktura, a Evropa je, prema rečima ministra infrastrukture Milutina Mrkonjića, spremna da pomogne.
"Ulaganje pre svega u putnu privredu, ove godine smo već odvojili negde oko milijardu i po za Koridor 10 na autoputu, iduće godine će takođe biti odvojeno negde oko milijardu i po za Koridor 11, to je Beograd-Čačak, i za projekat modernizacije srpskih železnica, negde oko milijardu i 100 miliona i to je ono što će u naredne dve godine, do kraja mandata ove Vlade, biti uloženo”, najavljuje on.
Ukupno ulaganje u putnu privredu bilo bi osam milijardi: tri milijarde u nove projekte, a pet u održavanje postojećih. Ulaganje u železnicu iznosilo bi 5,5 milijardi.
Najveće gradilište u Evropi, kako ga naziva ministar Mrkonjić, danas je 110 kilometara dug severnog kraka Koridora 10, od mosta Beška, preko obilaznice u Novom Sadu, ka granici sa Mađarskom.
Taj posao je, kaže Mrkonjić, garancija da je ovaj plan već počeo da se primenjuje. Za sada smo, prema njegovoj oceni, na pola puta do završetka Koridora 10.
"Biće polovina pređena krajem ove godine ako završimo - a završićemo sigurno – ovih 110 kilometara na severu i onaj deo koji je raspisan na jugu. To je pre svega obilaznica oko Dimitrovgrada i deonica između Dimitrovgrada i Pirota duga 20 kilometara, to je negde oko 150 kilometara sa ovih 130 kilometara na severu”, objašnjava on.
"Tada ćemo moći da kažemo da smo završili polovinu, a drugu polovinu ćemo završiti do kraja, moram da kažem sigurno do 1. maja 2012. godine. Dakle, do 2012. autoput Horgoš -Dimitrovgrad biće završen kroz našu zemlju sa svim elementima moderne saobraćajnice”, poručuje ministar.
U vazdušnom saobraćaju radiće se adaptacija vazdušnih luka, a mali aerodromi biće privatizovani i pretvoreni u privredne.
Za autoput ka Južnom Jadranu u toku je tender za deonicu od Uba do Lajkovca. Ipak, na kraći put do Crne Gore sačekaćemo barem pet godina .
"Ima predloga od strane turksih firmi da ceo posao od Beograda do Bara – dakle, i crnogorski deo jer poznato je da su dve firme na tenderu već iskčljućne - da ceo posao uzme koncern turskih firmi, da finasiraju i rade s našim preduzećima, i Srbija i Crna Gora da budu na jednom projektu zajedno”, kaže Mrkonjić.
"To je ono što ja želim. U tom slučaju je dovoljno pet godina da se ceo projekat završi. Dakle, za pet godina možemo ići autoputem od Beogarda do Bara za tri sata”, ocenjuje ministar.
Infastrukturni projekti su način za rešavanje problema koje je izazvala kriza u svetu ali i Srbiji, kaže ministar Mrkonjić navodeći da u njima vidi i domaće tajkune.
"Ja pre svega vidim to vezano za železnicu i barsku prugu i Luku Bar - tu je najveća šansa njihovog ulaska u ove projekte saobraćajne infrastukture”, smatra on.
Garancija da će se Master plan realizovati je, prema Mrkonjićevim rečima,
činjenica da je to naš praktičan ulazak u EU, a garancija su i ozbiljnost dokumenata Vlade i predsednika Tadića koji, prema Mrkonjićevim rečima, ni jedna naredna Vlada ili kolaicija neće više moći da obori.
160 km/h na železničkom Koridoru 10
Program modernizacije železničkog saobraćaja, prema rečima Mrkonjića, baziran je na Koridoru 10 - pruzi od Subotice, preko Novog Sada, Beograda ka Vranju i Dimitrovgradu, kao i krak pruge od Beograda prema Zagrebu.
"To je železnički Koridor 10. On prati autoput. Uslov EU je da to bude dvokolosečna pruga, za brzine od 160 kilometara na sat, pa naviše, da na celoj dužini bude elektrificirana - danas nije od Niša do Diumitrovgrada, nemamo električnu struju nažalost - i da bude za mešoviti saobraćaj”, navodi Mrkonjić.
"Mora da se ulaže u našu magistralu četiri milijarde i 600 miliona evra u narednih 7 godina, to je predviđeno Master i Prostornim planom”, kaže on.
Ministar kaže da će do kraja mandata ove Vlade biti urađena prva faza, vredna
milijradu i 100 miliona evra, koja podrazumeva izgrdanju pruge za brzine preko 160 kilometara na sat od Beograda do Subotice. Samo za beogradski železnički čvor, na toj deonici, planirana su ulaganja od 400 miliona evra.
Ostalih tri milijade i 500 hiljada evra, kaže Mrkonjić, bilo bi uloženo u južni deo magistarle i to bi bilo realizovano, kako očekuje, u eventualnom narednom mandatu Vlade.
"Železnica je naša razvojna šansa veća nego autoputevi jer su naša preduzeća vezana za ono što železnica radi na toj magistarli. Od 'Severa’ Subotica, do 'Fagrama’, Fabrike vagona Kraljeno, 'Goše’, 'Minela’ - ceo paket naše metalske industrije je tu”, podseća Mrkonjić.
Nacionalna avio-kompanija i mali aerodromi
Mrkonjić kaže da je Srbija odlučila da ima svoju nacionalnu avio-kompaniju. On kaže da će Vlada u narednih šest meseci pokušati da pronađe strateškog partnera za srspku avio-kompaniju, a ako ne uspe, onda će Srbija sama ući u relizaciju tog programa.
"Odvojili smo novo preduzeće koje nema opterećenje, dugove i njega pripremamo za realizaciju tog programa. Mi sa starom flotom možemo da izdržimo do kraja godine, a onda moramo doneti stratešku odluku da ako ne nađemo partnera moramo sami obezbediti flotu i 'Jat’ treba da bude domaća kompanija”, kaže on.
"Novost je da smo se opredelili da niz malih aerodroama koji se koriste u vojne svrhe ill se ne koriste, pretvorimo u privredne aerodrome i da njih privatuzujemo.Već ima nekoliko ponuda. Na primet Bor, gde nude Kanađani da uđu u Bor i da kupe mali aerodrom, jer je do Bora teško stići, da se stavi u funkciju privrede”, objašnjava Mrkonjić.
Koliko je do sada ulagano u puteve
Do sada, prema rečima Mrkonjiča, ulagano tek 300 miliona u održavanje puteva i oko 100 miliona evra u železnicu.
"To je bilo minimalno. Procena je EU da u održavanje naših puteva moramo da uložimo najmanje 500 miliona evra. Ništa nismo gradili 10 godina, ni 20 godina, zato je važno da deo Koridora vezan za Bugarsku uradimo što pre jer autouput sam sebe isplaćuje", smatra Mrkonjić.
