Izvor: B92, 21.Sep.2013, 11:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mozgove imamo, strategiju nemamo
Beograd -- Pirometri, generatori za proizvodnju joda, aparati za biofizičku dijagnostiku kože, softveri, aplikacije, solarni punjači, internet prodavnice i čipovi...
Sve gore navedeno se kuva na drugom spratu beogradskog "Mašinca" u Poslovno-tehnološkom inkubatoru
Između polica sa kompjuterima, čokoladicama, knjigama, žicama, uređajima pa čak i gitarom, posluje 36 novoosnovanih inovativnih kompanija, čiji najmlađi direktor ima tek nešto preko dvadeset, a među >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << najstarijima dominiraju univerizitetski profesori u pedesetim.
Ova preduzeća koja upošljavaju 200 inženjera, od čega su 15 povratnici iz belog sveta, više od 70 odsto prihoda ostvaruju prodajom svojih proizvoda i usluga inostranim partnerima.
Ta beogradska oaza inovativnog preduzetništva, opkoljena političkim i socijalnim trzavicama u celoj zemlji, na mikronivou odlično oslikava opšti trend u oblasti inovacija u Srbiji: veliki potencijal u obrazovanju, ljudstvu i idejama sa jedne strane i odsustvo dugoročne inovacione politike, strukture i stabilnih finansijskih instrumenata koji će podržati razvoj inovativnih proizvoda i usluga.
Potencijal
Sagovornice Nove ekonomije sa dugogodišnjim međunarodnim i domaćim iskustvom u istraživanju, vođenju tehnološko- razvojnih i inovacionih projekata ocenjuju da Srbija ima ogroman ljudski potencijal i stručnjake koji su jedna od kockica u inovacionom sistemu.
“Obrazovanje je relativno dobro, mada nije preduzetnički orijentisano. Međutim, obrazovanje inženjera i studenata u prirodnim naukama odlično je kad se uporedi sa evropskim prosekom”, navodi direktorka Fonda za inovacionu delatnost Ljiljana Kundaković.
Ona priznaje da je na početku rada Fonda bilo bojazni koliko zaista ima inovativnih firmi u Srbiji, te je iznenađenje bilo veće, jer je do sada više od 350 kompanija konkurisalo za finansijsku podršku Fonda.
Prema njenim rečima i konsultanti iz sveta koji učestvuju u odabiru projekata, iznenađeni su da postoji takav potencijal u Srbiji.
Slična iskustva ima i direktorka Poslovno-tehnološkog inkubatora Gordana Danilović Grković, koja navodi da je inkubator pre pet godina počeo “smešno” sa šest novoosnovanih kompanija. Kako kaže, dosad je samo jedna firma u inkubatoru ugašena, ali i podvlači da je zbog skromnih kapaciteta selekcija bila oštra, a samo najperspektivniji dobili su priliku da postanu članovi inkubatora koji im pod povoljnijim uslovima rentira prostor i pruža besplatne konsultantske usluge.
“Duboko verujem da bi sa pet ovakvih centara Srbija za deset godina izgledala drugačije”, navodi ona, ističući primer i novosadskog inkubatora koji je počeo sa radom deceniju pre beogradskog i doprineo stvaranju preduzetničkog univerziteta u Vojvodini.
Međutim, pametni ljudi nisu dovoljni za funkcionisanje sitema zbog čega i postoji nesklad između nivoa razvoja inovacija i uslova za inovacije u Srbiji, upozoravaju stručnjaci.
Iz dosadašnje prakse Fonda za inovacionu delatnost koji tek godinu i po dana po strogim međunarodnim kriterijumima dodeljuje grantove, ovdašnjim kompanijama nedostaje znanje iz intelektualne svojine, transfera tehnologije, komercijalizacije proizvoda, kao i povezanost sa naučno - istraživačkim organizacijama.
Prema rečima Ljiljane Kundaković, ono što se zamera u najvećem broju projekta je komercijalizacija i vođenje poslovanja, a naročito za program ranog razvoja kojim Fond podržava razvoj inovativnih malih i mikro kompanija.
Jedna od važnih primedbi je i fokus domaćih kompanija na lokalno tržište.
“Srbija je malo tržište. Tehnologija je sada već globalna i ako se ulaže u razvoj novih proizvoda i usluga, trebalo bi makar gledati u pravcu evropskog tržišta”, savetuje direktorka Fonda za inovacionu delatnost.
Međutim, jedan od ključnih problema inovacionog sistema u Srbiji je odsustvo dugoročnog programa države koji prati postojeći zakon o inovacionoj delatnosti i planski podržava organizacije poput tehnoloških parkova i inkubatora.
“Imamo samo ad hoc situacije i pojedince koji su inovativni, umeju da razviju i prodaju inovativni proizvod”, smatra direktorka Inkubatora Gordana Danilović Grković. U osnovi takvog ponašanja kreatora politike ona vidi opšte nerazumevanje zašto je važna podrška inovacijama.
“U Srbiji se ne razume zašto podrška inovacijama. To je jedan od osnovnih faktora konkurentnosti, ali su one istovremeno i jako rizične”, ističe ona. Drugim rečima, ako preduzetnik sa idejom nema podršku, ako treba da stavi hipoteku na stan, niko se neće odlučiti na stvaranje novog proizvoda.
“Ako preduzetnik propadne - propada sam, ako uspe - celo društvo profitira. Zato su razvijene zemlje izračunale da rizik mora da se podeli i da od deset inovacija koje se finansiraju, uspeju dve ili tri. Međutim, često ta jedna bude toliko velika, da nadoknadi gubitak u ostalih devet”, objašnjava Danilović Grković.
Prema izveštaju Evropske komisije, Srbija se nalazi u grupi umerenih inovatora sa učinkom ispod proseka EU, zajedno sa Italijom, Španijom, Portugalijom, Češkom, Grčkom, Slovačkom, Mađarskom, Maltom i Litvanijom. Međutim, ostvarila je znatno veći rast u inovacijama nego što je prosek 27 članica. Određeni potencijal Srbije leži u finansiranju i podršci inovacijama, dok je slabost intelektualna imovina. Visoki rast je zabeležen u rashodima za istraživanje i razvoj u javnom sektoru, saradnji inovativnih malih i srednjih preduzeća (MSP) sa drugim institucijama, u MSP koja uvode inovaciju u proizvode ili proizvodnju i prihodima iz inostranstva po osnovu licenci i patenata.
Snažan pad je zabeležen u posmatranim rashodima na ustraživanje i razvoj u biznisu, kao i izvozu usluga koje zahtevaju specifična znanja. Uslovi za istraživanje u Srbiji su, dakle, ispod proseka EU.
Finansije
Finansiranje inovativnih preduzeća put “posut trnjem” kako na zapadu, tako i u regionu, a naročito u Srbiji. Primera radi, cilj EU je da dostigne ulaganja javnog sektora u istraživanje i razvoj od 3 odsto BDP, dok je Srbija 2010. bila na nivou 0,5 odsto.
“To je vrlo nisko i u odnosu na region i u poređenju sa Jugoistočnom Evropom. Danas je taj procenat verovatno još niži”, ukazuje Ljiljana Kundaković.
Kako kaže, finansiranje je važna karika u sistemu, a naročito u regionu, gde ne postoje privatni izvori finansiranja. Rizik u ranoj fazi proizvoda je veliki i čak i razvijenijim zemljama je teško naći podršku za to, a u Srbiji još teže.
Finansiranje zaštite intelektualne svojine ili sertifikacija proizvoda je takođe važan deo finaniranja, tako da je pet od deset kompanija uradilo sertifikaciju proizvoda prema evropskim standardima, navodi Kundaković.
Ona takođe savetuje da bi domaće kompanije trebalo šansu da potraže i u evropskim fondovima, odnosno programu Horizon 2020 za finansiranje nauke, istraživanje i inovacije gde se za sredstva treba boriti sa ogromnom evropskom konkurencijom.
Poslovno-tehnološki inkubator u Beogradu je tipičan primer kotiranosti inovacija u prilikom raspodele državnog novca. Kako kaže njegova direktorka, inkubator nije ni na jednom dugoročno stabilnom budžetu, već konkuriše za projekte kod grada i ministarstva, kao i svi ostali projekti, a glavni izvor “života” je finansiranje iz inostranstva.
Uprkos uspešnosti i dobrim rezultatima inkubatora, ona navodi da je praksa stranih donatora da finansiraju “nadogradnju”, ali ne i osnovnu infrastrukturu kao što su prostor ili komunalije, što je, prema njihovom shvatanju, zadatak države koja mora da pokaže da joj je to strateški na duži rok važno.
Trendovi
Očekivanja u pogledu budućih trendova u sektoru inovacija nisu u potpunosti svetla. Ljiljana Kundaković priznaje da će u narednom periodu biti vrlo teško obezbediti finansiranje kako za osnovna istraživanja, tako i za inovativne programe kao što su oni koje Fond ima. Svetlo na kraju tunela je regionalni fond za finansiranje rizičnog kapitala (venture capital) za koji Evropski investicioni fond trenutno bira menadžment, a trebalo bi već početkom sledeće godine da počne da radi, navodi ona.
I Kundaković, kao i direktorka Poslovno – tehnološkog inkubatora, optimizam bazira na dosadašnjem iskustvu sa mladim stručnjacima koji imaju energije i znanja da sprovedu ideje. Plus je i relativno pristojan nivo korišćenja interneta u Srbiji u poređenju sa nekim zemljama u okruženju.
Iako je, sudeći prema strukturi kompanija u inkubatoru i projekata koje finansira Fond, centar inovativnih aktivnosti u Beogradu i Novom Sadu, stručnjaci ukazuju na veliki potencijal i ostalih univerzitetskih gradova kao što su Niš i Kragujevac. Mesta ima i za Kraljevo, Čačak, Suboticu i Zrenjanin.
“Čačak je na primer preduzetnički razvijen grad, iako ima svojih problema. Čačak je pre dve godine imao svest da otvori tehnološki park, ali ne i snage da ga razvije, što mi u Beogradu još nemamo”, napominje Danilović Grković.
Ona, baš kao i preduzeća u inkubatoru, očekuje da će upravo ultra moderni kompleks Tehnološkog parka koji treba da se otvori na Zvezdari biti prvi naredni test za državu. Ako država misli park da razvija tako što će rentirati poslovni prostor u moru neizdatih kancelarija na poželjnijim lokacijama, a ne da omogući domaćim i stranim kompanijama da se povežu sa domaćim univerzitetom, najboljim studentima i inostranstvom, biće to još jedna greška koja će nas skupo koštati u borbi sa međunarodnom konkurencijom.
