Izvor: B92, 29.Okt.2015, 09:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Možemo do ruskog gasa od Nemaca, ako platimo
Poseta srpske delegacije, predvođena Aleksandrom Vučićem Rusiji je veoma značajna jer je važno da se dogovore nove maršute za dopremanje ruskog gasa Srbiji.
To je izjavio predsednik Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić i ukazao da će proširenje gasnog skladišta u Srbiji osigurati veću energetsku bezbednost zemlje.
Dobro je što je održan sastanak premijera Srbije i Rusije da bi se pronašla neka nova ruta isporuka gasa Srbiji, pošto će posle propasti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Južnog toka, koga su onemogućile SAD i EU, Srbija biti u nezgodnoj situaciji posle 2019. godine, kada prestanu isporuke ruskog gasa preko Ukrajine, rekao je Vuletić.
Vuletić je ocenio da bi za dopremanje gasa Srbiji, posle 2019. godine, gasovod Severni tok 2, mogao da bude alternativa, pošto je nedavno potpisan sporazum o njegovoj izgradnji između ruskog Gasproma i nekoliko zapadnih kompanija.
On je, međutim, ukazao da će u tom slučaju Srbija morati umesto kao što je sada slučaj što plaća tranzitne takse Ukrajini i Mađarskoj, te takse da plaća Nemačkoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Češkoj, što znači da će cena gasa za Srbiju biti viša.
“Da je izgrađen Južni tok, mi bismo imali nižu cenu gasa i mi bismo ubirali tranzitne takse, umesto da plaćamo drugima i Srbija bi tada bila energetski bezbednija zemlja imala bi jeftiniji gas," ukazao je Vuletić.
Kada je reč o proširenju skladišta Banatski dvor, on je istakao da će to biti profitabilno preduzeće i da će višak gasa koji budemo imali preko leta, moći da se sačuva u tom skladištu za zimu, kada će taj gas moći skuplje da se proda.
Predsednik Udruženja za gas Srbije je napomenuo da je Srbija energetski siromašna zemlja, jer nemamo dovoljno ni nafte, ni gasa i moramo da ih uvozimo, istakavši da je taj uvoz najjednostavniji i najjeftiniji iz Ruske Federacije koja može da nam pruži neophodne sirovine.
On je naglasio da je gas energent 21. veka, koji se sve više troši i naveo da je planom Međunarodne gasne uniji predviđeno da će potrošnja gasa u Evropi do 2030. godine, umesto 450 milijardi kubika godišnje, iznositi 600 milijardi kubika.
"Te količine moraju da se nadoknade iz neke zemlje, bilo iz Rusije ili iz nekih drugih izvora, ali Evropa to mora da ima", rekao je Vuletić.
On je naveo da je Norveška, posle Rusije, najveći proizvođač gasa u Evropi, ali da će proizvodnja tog energenta u toj zemlji do 2030. godine biti smanjena na 40 odsto sadašnje proizvodnje.
Utečnjeni prirodnog gas koji se može dobijati iz Katara, Alžira ili Indonezije je daleko skuplji od ovog koji se gasovodima dovodi iz Ruske Federacije, napomenuo je on i objasnio da bi i gas iz uljnih škriljaca, za koji se govori da bi se dopremao iz Amerike, bio skuplji čak i od utečnjenog gasa i da je to "samo politička priča koja je sasvim neprihvatljiva".
