Izvor: Politika, Tanjug, 19.Avg.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Možemo da finansiramo deficit
On može biti pokriven samo zaduživanjem države, a ne više iz privatizacionih prihoda. – Stanje privrede bilo bi lošije da smo insistirali na ostvarenju dogovorenog deficita. – To što sam za pravičniju raspodelu poreskog tereta, ne znači da sam protiv smanjenja javne potrošnje
Prvog radnog dana iduće nedelje u posetu Srbiji stiže Misija Međunarodnog monetarnog fonda. Da proveri stanje zdravlja države i ekonomije i prepiše novu terapiju, pošto se ona od pre nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << meseci pokazala kao nedovoljno jaka za srpsku „boljku”.
Fiskalno prilagođavanje bilo je glavni element programa sa MMF-om, a kao deo tog programa, fiskalni deficit je ograničen na tri odsto bruto domaćeg proizvoda.
Dogovorena politika oslanjala se na zamrzavanje novog zapošljavanja i pad diskrecionih rashoda, zamrzavanje plata i penzija.
Na prihodnoj strani povećane su akcize na derivate nafte i cigarete, uvedena taksa na račune mobilne telefonije, a bio je predviđen i niz nestandardnih mera, kao što je privremeno preusmeravanje 40 odsto sopstvenih prihoda direktnih i indirektnih budžetskih korisnika, ili 100 odsto dobiti javnih preduzeća za finansiranje redovnih budžetskih rashoda.
Povećano je fiskalno opterećenje dividendi i autorskih honorara kako bi se smanjile razlike u poreskom tretmanu prihoda od rada.
Na pitanje šta je ostvareno iz tog programa, ministarka finansija Diana Dragutinović, koja će biti jedan od tri najvažnija domaćina Misije MMF-a kaže:
– Na strani rashoda, sve što je dogovoreno sprovedeno je rebalansom budžeta. Dakle, zamrzavanje plata korisnicima budžeta Republike i ograničenje u zapošljavanju. Uštede po obe osnove iznose oko od 7,5 milijardi. Diskrecioni rashodi smanjeni su za 40 milijardi dinara, transferi lokalnoj samoupravi manji su za 15 milijardi, a Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje za tri milijarde dinara.
Na strani prihoda povećane su akcize na derivate nafte i cigarete, uvedena taksa na račune mobilne telefonije.
Neke mere, međutim, nisu sprovedene onako kako je dogovoreno sa MMF-om, posebno preusmeravanje 40 odsto sopstvenih prihoda direktnih i indirektnih budžetskih korisnika, kao i stoprocentna dobit javnih preduzeća na finansiranje redovnih rashoda. Odustalo se i od dogovorenog povećanja fiskalnog opterećenja autorskih honorara.
Ako pođemo od pretpostavke da će stvarni prihodi budžeta biti manji od planiranih za oko 30 do 40 milijardi dinara u odnosu na rebalans, 70 odsto je posledica ekonomske krize, pada potrošnje i uvoza, dok se 30 odsto odnosi na neispunjavanje mera dogovorenih sa MMF-om. Najveći podbačaj je kod sopstvenih prihoda.
Da li je urađeno i nešto što nije dogovoreno da bi se popravile javne finansije?
Omogućena je preregistracija vozila sa crnogorskim tablicama i E tablicama. Podsećam da su zarade u državnoj administraciji i javnim preduzećima na republičkom i lokalnim nivoima iznad 40.000 dinara umanjene, a od prikupljenih sredstava formira se budžetski fond namenjen većoj podršci socijalno ugroženom stanovništvu za vreme krize. Procenjujem da ćemo po ovim osnovama sakupiti oko šest milijardi dinara do kraja godine i na taj način delimično neutralisati neispunjavanje mera dogovorenih sa MMF-om.
Koja je startna pozicija za pregovore?
Kao rezultat delimičnog nesprovođenja mera i efekata pada ekonomske aktivnosti i potrošnje, planirani fiskalni deficit neće moći da se ostvari. Umesto da bude tri odsto BDP-a, deficit će biti između 4,5 i pet odsto. Pri tome, deficit od tri odsto BDP-a izabran je više kao rezultat ocene da veći fiskalni deficit neće moći biti finansiran. Međutim, neosporno je da možemo finansirati veći deficit. Ali, za razliku od vremena kada je deficit bio finansiran privatizacionim prihodima, od 2009. godine može biti finansiran samo zaduživanjem države. Podsećam da su svi ostali elementi programa ispunjeni, odnosno monetarna politika i strukturne mere su na liniji onog što je dogovoreno.
Šta će biti sadržina pregovora?
Imaće kratkoročnu i dugoročnu komponentu. Kad je u pitanju kratak rok, do kraja 2009, mislim da ćemo se brzo usaglasiti o veličini deficita i načinu njegovog finansiranja. Treba reći da je ovaj deficit manji od prosečnog u evrozoni gde je 5,9 odsto, uporediv je sa deficitom u zemljama koje odlikuju dobre, stabilne javne finansije, kao što su Austrija, Nemačka, Češka. Konačno, javne finansije i makroekonomski pokazatelji su bolji nego u drugim zemljama koje imaju program sa MMF-om. Mislim da bi stanje privrede bilo lošije da smo insistirali na ostvarenju dogovorenog deficita.
Pregovori će zavisiti od procene brzine oporavka svetske i naše privrede. U zavisnosti od brzine oporavka, odrediće se i brzina kojom treba da se odvija prilagođavanje. Različito fiskalno prilagođavanje je potrebno u uslovima relativno tromog ili relativno brzog oporavka. Svakako da je potrebno znatno manje fiskalno prilagođavanje u uslovima dinamičnog oporavka. Zato treba da projektujemo moguće scenarije rasta, odnosno oporavka i da procenimo šta treba preduzeti danas. A mogući su sledeći ishodi:
– dalje pogoršavanje, ali je ono malo verovatno imajući u vidu prve zračke nade;
– stagnacija, takođe malo verovatna;
– spor oporavak koji je najviše verovatan;
– i konačno, brz oporavak, što je manje verovatno od prethodnog ishoda.
Ono što, na primer, radi administracija američkog predsednika Baraka Obame pretpostavlja brz oporavak. Volela bih da su u pravu. Ali, ako je istorija učiteljica života, bojim se da oporavak neće biti brz.
Šta je na pregovaračkom stolu?
Prvo treba da se dogovorimo o veličini prilagođavanja. A kad se o tome dogovorimo, ostalo je kombinacija različitih poteza. Srećom ima ih mnogo koji će dovesti do dogovorenog prilagođavanja. A čim postoji mnogo opcija, neophodno je usaglašavanje i unutar vlade, kao i između vlade i MMF-a. Imam utisak da se kod nas na različita mišljenja gleda kao na sukobe, nešto nezdravo. Mislim upravo obrnuto.
Prvo, u koalicionoj vladi, normalno je da postoje različita gledišta. A i kad bismo to apstrahovali, normalno je da postoji neka vrsta takmičenja. Dokle god je to fer-plej, ja sam za takmičenje, jer konkurencija dovodi do najboljeg rešenja.
Vi, ipak, predlažete povećanje poreza na zarade, a neki drugi smanjenje javnih rashoda.
Ne povećanje, već pravičniju raspodelu tereta. A to znači povećanje za jedne, ali smanjenje za druge.
Po pravilu, moj predlog se tumači kao povećanje opterećenja, a zaboravlja se, nadam se ne namerno, da ovaj predlog podrazumeva smanjenje opterećenja za oko 65 odsto zaposlenih. Možda možemo diskutovati šta je to pravda i pravičnost kad je oporezivanje u pitanju. Za mene, pravično je da se plaća srazmerno ekonomskoj snazi i zato sam za progresivno oporezivanje zarada, ali uz najviše dve poreske stope i postojanje neoporezivog iznosa.
To što sam za pravičniju raspodelu poreskog tereta ne znači da sam protiv smanjenja javne potrošnje. I između opcije da javne prihode povećam na nivo javnih rashoda ili učinim obrnuto, javne rashode smanjim na nivo javnih prihoda, moj izbor je uvek druga opcija. Ako mislimo da privreda brže raste, potrošnja se mora smanjiti za oko tri odsto BDP-a. Takođe, najbolje je da teret krize podnese država sama, odnosno oni koji se finansiraju iz javnih prihoda. Ali, i oni su ljudi, i ne treba zaboraviti da iza smanjenja javne potrošnje stoje opet ljudi. To je oko 436.000 zaposlenih, izuzimajući javna preduzeća, oko 1.650.000 penzionera, oko 100.000 onih koji primaju različite oblike socijalne pomoći"
-----------------------------------------------------------
Pregovori će uspeti
Da li će pregovori biti kompromis ili sistem „uzmi ili ostavi”?
Pregovori nikad nisu uzmi ili ostavi. Ni s jedne, a ni s druge strane. Uostalom i Program se menja sa promenom okolnosti. Kad smo prvi put pregovarali u oktobru 2008, govorili smo o deficitu od 1,75 odsto. U aprilu 2009. o deficitu od tri odsto, a sada ćemo sigurno o većem od tog procenta. Slično je i u drugim zemljama. I ne treba zaboraviti da je svim učesnicima u pregovorima, i nama, i MMF-u bitno da pregovori uspeju. I zato će uspeti.
Biserka Dumić
[objavljeno: 20/08/2009]
.jpg)
