Izvor: B92, 12.Avg.2010, 12:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može propis, ali bez sankcija
Beograd -- Zakona o fiskalnoj odgovornosti još nije završen, ali se sada već zna dau radnoj verziji ne postoje sankcije za ministre u slučaju da prekrše propisana pravila.
Tim predlogom zakona vladajuća koalcija treba da izađe pred misiju Međunarodnog monetarnog fonda, pa se postavlja pitanje koliko će takav zakon imati efekta.
Malo verovatno i da će tekst zakona biti pooštren pre nego što stigne pred MMF, budući da i ovako postoji opozicija prema >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bilo kakvim pravilima i kontroli u određenim delovima vladajuće koalicije.
Kontrolno telo zaduženo da proverava da li se novac troši fiskalno odgovorno, takozvani fiskalni savet, imaće tako samo savetodavna ovlašćenja, odnosno neće moći da preduzima nikakve mere kojima bi se sprečavalo neodgovorno ponašanje vlasti protivno fiskalnim pravilima iznetim u zakonu.
Iz vlasti stižu poruke da će autoritet fiskalnog saveta poticati od kredibitiliteta nezavisnih eksperata koji ga budu sačinjavali, što bi trebalo da odvrati političare od postupaka kojima se krše pravila jer će oni naići na osudu saveta, ali ekonomski stručnjaci upozoravaju da je u Srbiji to malo i da nema svrhe donositi zakon bez sankcija jer svaka buduća vlast može da odluči da jednostavno ignoriše postavljena pravila.
Političari ne žele vezivanje ruku
Prokopijević smatra da bi stavljanje ograničenja u vezi sa budžetskim deficitom i javnim dugom u Ustav bilo rešenje koje bi naišlo na protivljenje Ministarstva ekonomije i drugih faktora, pošto „bilo kakva fiskalna ograničenja vezuju ruke vlasti, što znači da više nema demagogije i kupovine socijalnog mira". „To svakako ne bi prošlo u Srbiji da nema pritiska MMF-a, koji insistira na uvođenju fiskalnih pravila", dodaje ovaj ekonomista.
Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević smatra da ako nema sankcije onda vlast može da krši pravila nekažnjeno, zbog čega donošenje zakona o fiskalnoj odgovornosti i formiranje fiskalnog saveta postaje nepotrebno i samo predstavlja trošak.
"Nama je potrebna neka vrsta fiskalnog ustava, koji bi postavio granicu iznad koje ne sme da ide budžetski deficit i ispod koje mora da se drži javni dug. U tom slučaju moraju da se definišu i sankcije, tako da oni koji bi prekršili te limite odgovaraju i politički i krivično", naglašava naš sagovornik.
Ovaj stručnjak dodaje da takav fiskalni ustav za sada postoji samo u Poljskoj, koja je definisala da javni dug ne sme da bude veći od 60 odsto BDP, a slično rešenje postoji i u Nemačkoj, koja je uvela ustavnu garanciju da deficit ne sme da bude veći od 0,35 odsto BDP-a.
"U mnogim evropskim zemljama sada se razmišlja o tome, tako da bi trebalo očekivati da za dve-tri godine nekoliko ili čak nekoliko desetina zemalja usvoji takva pravila", dodaje Prokopijević.
Slično mišljenje po pitanju efikasnosti zakona o fiskalnoj odgovornosti kojem nedostaju sankcije ima i urednik portala ekonomija.org Miroslav Zdravković, koji kaže za Danas da je problem u tome što donošenje zakona neće ništa značiti ako njime bude ostavljena mogućnost da neka buduća vladajuća koalicija za tri ili pet godina kaže „mi nemamo aranžman sa MMF-om, pa zašto da onda poštujemo taj zakon".
"Ako se ne budu poštovala fiskalna pravila tržište će nas kazniti. A ono će imati mnogo jače dejstvo od bilo kakvog fiskalnog saveta", upozorava Zdravković.
