Izvor: B92, 19.Okt.2014, 13:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li država da oživi stočarstvo?
Država i poljoprivrednici moraće dobro da odreše kesu i da zavrnu rukave ukoliko žele da postave ojađeno srpsko stočarstvo na noge.
Naročito, posle nagoveštaja nemačke kompanije „Tenis“, koja je najavila svoj dolazak u našu zemlju i godišnju proizvodnju od 500.000 svinja. Dok stručnjaci tvrde da je lopta u rukama države, u Ministarstvu poljoprivrede obećavaju da će se potruditi da na najbolji način urade preraspodelu budžetskih sredstava za 2015. godinu. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Izdvojena su sredstva za premije za mleko, kvalitetna priplodna grla, za tov junadi, svinja i jagnjadi, za krave dojilje, za unapređenje pčelarske proizvodnje i uzgoj ribe. Poljoprivrednici koji se bave organskom proizvodnjom imali su dodatni podsticaj od 40 odsto. Odvojene su pare i za nabavku priplodnih grla, opremu za objekte za smeštaj stoke... Iznos bespovratnih sredstava je od 30 do 55 odsto iznosa investicije", kažu u resornom ministarstvu.
Profesor Miladin Ševarlić, savetnik Ekonomskog institutua u Beogradu, objašnjava da država najpre mora da revitalizuje reproduktivne centre za određene vrste stoke. Kako kaže, stočarstvo je zbog višegodišnje neodgovorne agrarne politike, dospelo na najniže grane u svojoj istoriji.
"Samo od kvaliteta i cenovne konkurentnosti zavisi da li ćemo dugoročno biti orijentisani isključivo na uvoz. - Da znamo hoćemo li uvoziti samo priplodna grla ili i seme bikova i nerasta, odnosno matična jata u živinarstvu i priplodnu stoku u ovčarstvu", priča profesor Ševarlić.
Naš stručnjak smatra da izdavanje državne zemlje u zakup, iznad određene površine, registrovanom gazdinstvu, treba obavezno uslovljavati i uzgojem određenog broja grla stoke.
"Potrebno je uvesti subvencije za svako umatičeno grlo stoke na farmama, nezavisno od broja grla po registrovanom gazdinstvu", ističe profesor Ševarlić i dodaje:
"Bolje da 500.000 seljačkih gazdinstava ima po dve umatičene krave i da za to dobije subvenciju, nego da damo pare kompanijama koje imaju na hiljade muznih krava. Tako zadržavamo stanovništvo u selima i imamo izbalansiran odnos ratarske i stočarske proizvodnje i najbrže povećavamo broj grla stoke. Zemljoradničke zadruge koje imaju zaposlene agronome treba da dobiju prednost kada su u pitanju podsticaji za investicije, jer su oni ogroman intelektualni kapital koji nama, nažalost, nije u funkciji unapređivanja proizvodnje."
