Izvor: B92, 16.Nov.2011, 20:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Može li Monti da spasi Italiju?

Rim -- Od novog premijera Italije Marija Montija, koji je i zvanično od večeras novi italijanski premijer, očekuje se da zemlju izvede iz krize.

Prve reakcije Montija na takva očekivanja građana i evropskih instritucija, koji je prihvatio i mesto ministra ekonomije, su kako su za taj zadatak potrebni vreme i strpljenje.

Prve reakcije Montija na takva očekivanja građana i evropskih instritucija, koji je prihvatio i mesto ministra ekonomije, su kako su za taj zadatak potrebni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vreme i strpljenje.

U Evropskoj komisiji bio je zadužen za sektor konkurentnosti od 1999. do 2004. godine, dok je u prethodnom mandatu predvodio sektor jedinstveno tžište, finansijske usluge i poreska politika.

Monti je i evropski predsednik Trilateralne komisije a član je i Upravnog odbora Bilderberg grupe, nezvaničnog kluba najuticajnijih ličnosti iz Evrope i Severne Amerike, čiji se član postaje na osnovu poziva. On je i međunarodni savetnik globalne bankarske grupacije Goldman Saksa i nekoliko velikih svetskih firmi a istraživao je i monopolsko ponašanje banaka.

Zalaže se za federalizaciju EU, a prošle godine je u ime predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Barosa, pripremio izveštaj o budućnosti jedinstvenog tržišta EU.

Monti je u jednom od prvih obraćanja rekao da će Italija možda biti primorana da u budućnosti podnosi "žrtve", zatraživši više strpljenja na finansijskim tržištima. "Ne ignorišem važnost tržišta, ali mi smo u demokratiji i potrebno nam je izvesno vreme i strpljenje", istakao je.

Njegov kabinet je tehnokratski, a zadatak će biti da Italiju, koja je dospela na ivicu finansijske propasti, uspešno provede kroz krizni period.

Mandatar je sada pod pritiskom da uveri velike igrače na tržištu da će Italija uspeti da izbegne bankrot koji bi dodatno uzdrmao zemlje evrozone i svetsku ekonomiju gurnuo u još jednu recesiju.

Italija ima javni dug koji iznosi 120 odsto bruto nacionalnog proizvoda, odnosno 1.900 milijardi evra. Dobar deo tog duga uskoro stiže na naplatu, a samo sledeće godine moraće da bude refinansirano 300 milijardi evra.

Italija neće objaviti preliminarne podatke o BDP-u

Inače, statistički zavod Evropske unije Eurostat je u preliminarnim procenama objavio da je rast u 17-članoj evrozoni u trećem tromesečju iznosio mršavih 0,2 posto. Nemačka i Francuska su ostvarili rast po stopama od 0,5 i 0,4 posto, a nisu objavljeni podaci za Italiju, kao ni za mnoge druge zemlje članice EU.

Italija neće objaviti preliminarne podatke o bruto domaćem proizvodu (BDP) u trećem tromesečju pa će oni biti poznati tek prilikom objave konačnih podataka 21. decembra, objavio je tamošnji statistički zavod Istat.

Italijanski statistički zavod obično objavljuje preliminarne procene rasta najmanje mesec dana pre objave konačnih podataka. U Istatu objašnjavaju da su raniji podaci bili podvrgnuti brojnim revizijama, što je onemogućilo izračunavanje uobičajenih preliminarnih procena za treći kvartal.

Očekuje se da će treća najveća ekonomija evrozone zabeležiti pad BDP-a u trećem tromesečju, a pad bi trebalo da se nastavi i u četvrtom kvartalu. To bi moglo dodatno da podstakne rasprodaje na tržištu državnih obveznica koje su već Italiju gurnule na korak do zahteva za međunarodnom pomoći.

Nastavak na B92...