Izvor: Politika, 27.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Most preko Ade za 147 miliona evra
Austrijsko-slovenački konzorcijum „Porr Technobau und Umwelt SCT d.d. und DSD Bruckenbau” na tenderu za dlaku pretekao renomirani „Štrabak” ponudom od 146.997.723,52 evra, saznaje „Politika”. – Grandiozni most košta daleko više od prvobitnih procena
Most preko Ade Ciganlije, kako saznaje „Politika”, gradiće konzorcijum „Porr Technobau und Umwelt SCT d.d. und DSD Bruckenbau”. Ova austrijsko-slovenačka grupacija je na tenderu za dlaku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pretekla renomirani „Štrabak” izašavši sa „najpovoljnijom” ponudom od 146.997.723,52 evra. Ispostavilo se da grandiozni novi simbol Beograda, kako mnogi nazivaju most sa kosim zategama i pilonom, koji je dvaput viši od „Beograđanke”, košta daleko više od prvobitnih procena koje su varirale od 80 do 90 miliona evra. Uprkos visokoj sumi, gradski čelnici ne odustaju, a kredit kod Evropske banke za obnovu i razvoj otplaćivaće niko drugi do Beograđani.
Rezultati tendera još nisu objavljeni, iako je to trebalo da bude učinjeno u decembru, tako da u Direkciji za građevinsko zemljište, koja je pozvala međunarodne graditelje da se nadmeću, nisu želeli da komentarišu pomenutu cifru pre zvaničnog proglašenja pobednika, odnosno potvrde banke. Osim upozorenja da će svako odlaganje početka radova, povećavati cenu, od gradskih čelnika se nije mogao izvući precizan odgovor koliko tačno košta most preko Save, s obzirom na to da se već dva meseca spekuliše o iznosima od 120 do 160 miliona evra.
Atraktivnost, posebnost i prepoznatljivost se ne mogu osporiti budućem mostu na donjem špicu Ade Ciganlije. Ali se od gradskih čelnika ipak očekuje da racionalno objasne građanima zbog čega grade most od gotovo 147 miliona, kada je i 90 bio krupan zalogaj, a zna se i to da su Čukaricu i Novi Beograd mogli da povežu uz inženjerski jednostavnije, ali možda manje atraktivno rešenje, koje bi koštalo oko 45 miliona evra.
Velike deo stručne javnosti je u protekle tri godine, od kada je na konkursu za idejno rešenje odabran projekat mariborske firme „Ponting” (inženjera Viktora Markelja, Marjana Piperbahera i profesora Petra Gabrijelčića sa saradnicima), upozoravao da će takav most, koji nema stubove u vodi pa stvara iluziju kao da preskače reku, biti daleko skuplji od 80 miliona evra, koliko je ova slovenačka kompanija procenila. Savez inženjera Srbije, koji je bio najglasniji u ovim osporavanjima, smatrao je da insistiranja na pilonu (u konkursnim uslovima) iziskuje veliki raspon mosta od 380 metara, umesto 150, koliko zahteva plovni put i nameće komplikovana inženjerska rešenja, što guta mnogo novca. Nagrađeni most su tada ocenili kao osetljiv i skup za održavanje zbog velikog broja sajli, koje bi, kako je tada uz malo preterivanja ukazivano, mogla da servisira jedino posada „Spejs šatla”. Raspisivači tog konkursa su sva ta upozorenja ocenjivali kao zlonamerna.
Omaške tvoraca idejnog rešenja, koje su vrednost mosta izgurale na gotovo 147 miliona evra, kaže mostograditelj Ljubivoje Kostić i predstavnik Saveza inženjera, uvek se debelo plaćaju. Greška od 15 odsto u ovoj profesiji se toleriše.
– Ali kako je ona u ovom slučaju daleko veća, Skupština grada treba da eliminiše prvonagrađeno rešenje i poništi konkurs. Je, očigledno je da projektantska kuća nije priložila prave cene. Postavlja se takođe pitanje kako je žiri, kojem je predsedavao akademik Nikola Hajdin, dozvolio sebi da bude obmanut. Od projektovanja do izvođenja, cena je dvostruko skočila pa se nameće pitanje odgovornosti Skupštine grada. Za to ne možemo kriviti firme koje su pobedile na tenderu za izvođača radova – kaže Kostić.
Naš sagovornik podseća da se u startu znalo da je idejno rešenje, na osnovu kojeg je 2007. raspisan tender za firmu koja će sačiniti glavni projekt i ujedno biti izvođač radova, previše skupo i da ima ogromne nedostatke. On očekuje da će se problemi tek otvoriti u toku gradnje, koja bi posle dve godine kašnjenja, konačno trebalo da počne ove godine.
Prema dosadašnjim proračunima, celokupna investicija, što podrazumeva most sa prilaznim saobraćajnicama, trebalo bi da košta 161.100.000 evra, pri čemu 69.600.000 evra treba da bude obezbeđeno iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, a iz gradskog budžeta 87.900.000 evra. Tri miliona evra je donacija Evropske agencije za rekonstrukciju, a 600.000 evra Evropske banke za obnovu i razvoj.
Samo za most je predviđeno 85.000.000 evra, prilazni putevi bi prema toj računici koštali 65.000.000, za projektovanje je namenjeno sedam i po miliona, a preostalih 3.600.000 evra za upravljanje celokupnim programom i tehnički nadzor.
Vreme će pokazati kako će biti premošćene eventualne razlike između planiranih iznosa i računa koji je ispostavio konzorcijum na čijem čelu se nalazi austrijski „Por” – u domaćoj javnosti poznat kao član konzorcijuma za izgradnju autoputa Horgoš – Požega.
Marijana Avakumović
[objavljeno: 28/02/2008]
