Izvor: Politika, 26.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
More energije zapljuskuje Srbiju
Samo od takse za magistralne evropsko-azijske dalekovode, gasovode i naftovode naša zemlja bi mogla da zaradi milijardu evra
Zahvaljujući geografskom položaju Srbija ima veću šansu da je za nekoliko godina, u Evropi, prepoznaju kao državu preko koje prolaze velike količine sirove nafte, prirodnog gasa i električne energije, nego po proizvodnji zdrave hrane, rakije i uspesima sportista. Uslov je da se naša teritorija "premreži" magistralnim evropsko-azijskim dalekovodima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gasovodima i naftovodom. Oni bi omogućili, da bez mnogo truda i rada, godišnje od taksa na njihov tranzit, zaradimo oko milijardu evra. Energetski stručnjaci iz Brisela i Srbije tvrde da je ovaj scenario ostvarljiv već oko 2010. godine.
Najbogatija država energentima u Evropi je Rusija. Iz nje se u zemlje južne i jugoistočne Evrope godišnje izveze 73 milijarde kubika gasa, što je otprilike 50 odsto količine koju EU uveze iz Rusije. Da je Srbija veoma važna za tranzit energenata potvrdio je Vladimir Putin, predsednik Rusije, na tek završenom Energetskom samitu u Zagrebu. On je podsetio, da je u decembru 2006. sa Srbijom potpisan sporazum o izgradnji magistralnog gasovoda, u šta bi se mogla uključiti i Mađarska.
Za Srbiju je od velike važnosti što će, osim postojećeg gasovoda iz Mađarske, uskoro moći da koristi i još dva alternativna, "Gaspromov", od Dimitrovgrada, preko Niša ka Beogradu, i dalje, kroz Hrvatsku i Sloveniju do Italije i gasovodni cevovod od Mokrina do rumunskog grada Arada. Na taj način ćemo biti u mogućnosti da "razmenjujemo" ovaj energent sa Rumunijom. Uz pomoć ova tri gasovoda snabdevanje građana Srbije biće pouzdano.
Takođe i izgradnja Panevropskog naftovoda, Konstanca–Pančevo–Trst, čija se vrednost procenjuje na 2,6 milijardi dolara, od velike je važnosti za našu zemlju. Naftovod dužine 1.319 kilometara prelazio bi preko Rumunije 635 kilometara, Srbije 198, Hrvatske 440, Slovenije 30 i Italije 10 kilometara, a njegove cevi spajale bi se u Trstu sa Transalpskim naftovodom. Kapacitet Panevropskog naftovoda bio bi između 60 i 90 miliona tona nafte godišnje.
Cilj ovog megaprojekta je spajanje kaspijskog i crnomorskog regiona sa zapadnom Evropom i važan je za sve zemlje, zbog obezbeđenja sigurnosti u snabdevanju naftom, povezivanja svih rafinerija na toj ruti, mogućnosti da se dobrim delom te maršrute sprovede i gasovod.
Daleko veća dobit od tranzitne ostvarivala bi se tako što bi doprema gasa ili nafte bila za oko 20 odsto jeftinija, jer je za toliko jeftiniji transport cevovodima, umesto pretovarima i kombinacijama tankeri-cevovodi-cisterne-vagoni-barže. Sledeća prednost Srbije i njene privrede bila bi u tome što više ne bi morali da trpe diktate i pritiske. To je sada slučaj sa jedinim cevovodom mađarskog MOL-a, kojim stiže ruski gas sa severa, ili jedinim naftovodom JANAF kojim gazduje Hrvatska, dopuštajući rafinerijama u Pančevu i Novom Sadu da, posle pretovara sa tankera, dobijaju sirovu naftu kupljenu na berzama u svetu.
Osim Ruske Federacije i Evropska unija je stavila Srbiju u središte svojih planova u jugoistočnoj Evropi, jer želi da iz našeg regiona osigura nesmetan dotok prirodnog gasa i sirove nafte. U EU, zbog sve veće potrošnje energije, nedostatka energetskih resursa i nesigurnosti u snabdevanju gasom i strujom, računaju na našu zemlju kao značajno tranzitno područje. Otud su voljni da, pod najpovoljnijim uslovima, finansiraju i mnogobrojne projekte srpske energetike. Za obnovu postojeće i gradnju nove visokonaponske mreže i velikih transformatora, obezbeđeno je sto miliona evra. Deo tog novca su donacije, dok su ostalo "meki" krediti. Planira se da prenosna mreža preko Srbije bude opremljena i za telekomunikacioni saobraćaj. Prihodi od tranzita struje i telekomunikacija biće solidni, jer u ovoj vrsti posla važe tarife EU.
Nadležni u EPS-u tvrde da godinama odlično sarađuju sa svim regionalnim elektroprivredama u regionu. Ova saradnja je bila dobra i pre sprovođenja ugovora o energetskoj zajednici od sredine prošle godine, koji je ratifikovala Narodna skupština. Po ovom ugovoru, domaće tržište gasom i električnom energijom je deo regionalnog i panevropskog tržišta tim energentima. Na ovaj način Srbija je postala ravnopravni partner svih članica EU, što će našoj zemlji znatno olakšati pristup investicionim fondovima.
– Problemi u funkcionisanju tržišta električnom energijom, nastaju kad dolazi do nestašice robe na tržištu, kao što je sada slučaj, zbog suše u regionu. Zbog toga znatno skaču cene kilovata, a zemlje u regionu, pod izgovorom tehničkih problema, zatvaraju svoja tržišta jer prioritetan zadatak nacionalnih energetskih kompanija u regionu je da obezbede dovoljno struje svojoj zemlji – ističu u EPS-u.
Dejan Spalović
[objavljeno: 26.06.2007.]
