Izvor: Politika, 22.Avg.2009, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moravski rat za „bonžitu”
Radnici konditorske fabrike „Ravanica” iz Ćuprije, koja proizvodi omiljeni slatkiš, štrajkuju već sedmi dan, blokiraju ulaz u fabriku i ne žele da se povinuju odlukama Agencije za privatizaciju
Ćuprija – Ulaz u fabriku blokiraju dva kamiona izlepljena reklamama za slatkiše. Stotinak radnika zaselo je u hladovinu, duž fabričke ograde.
– Za sada smo fini, ali zapeti kao puška – kaže Dragan Stojanović, spreman za akciju. Od kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su novi direktor i predsednik Upravnog odbora konditorske fabrike „Ravanica” iz Ćuprije, Slavoljub Popović i Vuk Perić, koje je imenovala Agencija za privatizaciju, pokušali da uđu u pogone, Dragan se odmetnuo u specijalca za odbranu jednog od poslednjih bastiona društvene svojine u Srbiji. Kada su Popović i Perić, dva najneomiljenija lika među štrajkačima, pokušali da uđu u fabriku, radnici su blokirali ulaz i gađali nove menadžere jajima.
– Hoćemo plate, hoćemo da radimo – refren je koji podiže štrajkače na noge.
– Lažu da nećemo da se privatizujemo. Hoćemo privatizaciju, ali nećemo da razbucaju fabriku. Nećemo da doživimo sudbinu „Paraćinke”. Radili su možda i bolje od nas, a onda im je Agencija poslala u upravni odbor tog istog Popovića. Sad „Paraćinka” ne radi, a radnici ne dobijaju ništa – priča Anđelina Gojković. Štrajkački odbor koji predvodi Dragana Mitrović preduzeo je sve bezbednosne mere da osigura fabriku. „Ravanica” zapošljava 371 radnik, koji u proseku primaju 27.000 dinara. To je pravo bogatstvo za grad smešten na famoznom Koridoru 10, u kojem se trenutno nad sedam firmi sprovodi likvidacija.
Radnici štrajkuju od 17. avgusta, tražeći od Agencije za privatizaciju da ne pokušava da privatizuje „Ravanicu” na silu, da stavi van snage odluku o razrešenju sadašnjeg direktora Milutina Vasića, kao i da odustane od imenovanja Popovića i Perića, koji je istovremeno i direktor za aukcije Agencije za privatizaciju.
Bilo je svakakvih obrta u ovom tranzicionom vesternu na Moravi, ako se uvaži primedba radnika da se u Srbiji obavlja kaubojska privatizacija. Ali, na kraju ove komplikovane balade, u kojoj država namerava da sprovede zakonsku privatizaciju, a radnici ne žele da pokleknu pred imaginarnim novim vlasnikom, uplašeni sudbinom desetina hiljada njihovih kolega po Srbiji koji su završili na ulici, čini se da se u Ćupriji zapravo vodi žestoki interesni rat za vlasništvom nad omiljenim niskokaloričnim slatkišem na bazi ekspandiranih žitarica s dodatkom sušenog voća, glavnim brendom „Ravanice”. Ko će se na kraju zagrcnuti od „bonžite”?
Smenjeni generalni direktor Milutin Vasić, po kome je Agencija za privatizaciju žestoko oplela u nedavnom saopštenju, čeka u jednoj od kancelarija. Tipičan sirotinjski inventar zapuštenih preduzeća iz doba društvenih dogovora i samoupravnih sporazuma.
Agencija za privatizaciju navela je kako je „Ravanica” jedinstven slučaj u Srbiji jer godinama posluje mimo bilo kakve kontrole države, čime je otvorena nova afera pored autoputa. Stav Agencije za privatizaciju je jasan i „Ravanica” kao društveno preduzeće mora biti prodata ili likvidirana do kraja godine kako to propisuje zakon. Agencija i smenjeno poslovodstvo se međusobno optužuju za kriminalne radnje.
Vasića je vlada Zorana Đinđića imenovala za direktora pre sedam godina. On je izričit: niko u preduzeću nije protiv privatizacije, ali je sumnjivo da je za direktora postavljen penzioner Slavoljub Popović koji je bio glavni dobavljač fabrike.
Predsednici štrajkačkog odbora je još sumnjivije što je Popović januara prošle godine dolazio da kupi „Ravanicu”.
Vasić tvrdi da još nije dobio rešenje o smeni. Sumnjivo mu je još nešto. U junu su mu oduzeli pravo da raspolaže sredstvima i preneli na tada postavljenog člana UO, koji je čuvar u lokalnom zatvoru. Direktor na meti agencije tvrdi još nešto: istina je da su njegovi ljudi s računa uzeli četiri miliona dinara – da bi isplatili plate, doprinose i nešto novca za tekuće obaveze.
Finansijska direktorka Violeta Stojanović pokazuje dokumentaciju od 2005. godine do danas, zapisnike poreske uprave o obračunu i uplati svih javnih prihoda koje je izvršila „Ravanica”.
Radnici hoće da idu do kraja. Kad kažu do kraja, misle na Nemanjinu ulicu. Ipak ih je smirio predsednik skupštinskog odbora za industriju, radikal Milorad Buha, koji je, uzgred, i predsednik vlade RSK u egzilu. Pregledao je dokumentaciju i obećao štrajkačima da će od nedelje sazvati sednicu odbora na čijem je čelu, uz prisustvo predstavnika ministarstava za ekonomiju, finansije, Agencije i predstavnika fabrike.
Usamljen u svojoj kancelariji, štrajk posmatra hemičar Branko Stojanović, čovek koji je krajem osamdesetih, bio jedan od tvoraca čuvene „bonžite”. Kada je, posle sajma u Kelnu 1987. godine, video američki makrobiotički proizvod, bilo mu je jasno da mala konditorska fabrika u Ćupriji mora da se nametne na velikom tržištu SFRJ novim proizvodom. „Nazvali smo ga najpre ’granola’, ali nije bilo neko sjajno rešenje. Stvorili smo tim i na kraju je presudio Žozef Lončar, kada je slatkišu dao ime ’bonžita’. U brend je uloženo pet miliona evra i sada žele da nam ga otmu badava. Neka krupna ajkula hoće da je preuzme, otpustiće polovinu radnika, a tehnologiju će preneti u Beograd.”
Aleksandar Apostolovski
[objavljeno: 23/08/2009]
