Izvor: B92, 25.Dec.2020, 16:28
Montenegro erlajns sleće u stečaj nakon 23 godine - prizemljili ih dugovi i javašluk
Početkom meseca Rajaner je predao pritužbu Evropskoj komisiji protiv Crne Gore.
Irska avio-kompanija je tvrdila da je crnogorska vlada ove godine davala novac Montenegro erlajnsu (MA) i mimo sume od 43 miliona, koliko je avio-prevozniku uplaćeno kroz sporni leks specijalis. Evropska komisija čak je pretila i prekidom pregovora.
Montenegro erlajns (MA) može leteti još nekoliko dana ili najviše nekoliko sedmica, a to će zavisiti od odnosa partnera prema kompaniji, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odnosno do kada će moći da kupuje gorivo, do kada će aerodromi ka kojima leti i domaća i evropska kontrola leta trpeti neplaćene račune i do kada će radnici pristajati da rade bez isplaćenih zarada, pišu "Vijesti".
S obzirom na to da su iz Vlade juče saopštili da zbog evropskih pravila i domaćih zakona o državnoj pomoći više nijedan evro ne mogu uplatiti ovoj kompaniji, nacionalnom avio-prevozniku, nakon 23 godine rada, sledi neminovni stečaj koji može da zatraži bilo ko od više desetina poverilaca. Vlada tvrdi da neće biti predlagač stečaja.
Nova kompanija do leta 2022.
Iz Vlade su objasnili da više ni evra pomoći ne mogu dati MA, inače bi imali prekid pregovora sa Evropskom unijom, kao i da planiraju da osnuju avio-kompaniju.
Rajaner je 4. decembra predao pritužbu Evropskoj komisiji protiv Crne Gore, tvrdeći da je Vlada ove godine davala novac MA i mimo sume od 43 miliona, koliko je avio-prevozniku uplaćeno kroz sporni leks specijalis. Evropska komisija čak pretila i prekidom pregovora. Ministar finansija Milojko Spajić je precizirao da bi šteta od gašenja MA mogla biti oko 50 miliona evra, dok će budžetom za narednu godinu za osnivanje nove kompanije opredijeliti sumu od 30 miliona evra.
Ministar kapitalnih investicija, čiji je resor i saobraćaj, Mladen Bojanić kazao je da bi osnivanje kompanije trajalo od šest do devet meseci. Kompanija bi mogla biti u potpunosti operativna tek pred leto 2022. godine, a u Vladi očekuju da će njene letove na leto 2021. preuzeti druge kompanije i da neće biti značajnijeg uticaja na turizam.
Crnu Goru prijavio Rajaner
Predsednik Saveta Agencije za zaštitu konkurencije, koja je još 3. septembra zabranila dalju državnu pomoć MA od 155 miliona evra koje je prošla vlast namenila posebnim zakonom, Miodrag Vujović otkrio je da je irska avio-kompanija Rajaner početkom decembra prijavila Crnu Goru Evropskoj komisiji. Strani prevoznik tvrdi da je Vlada ove godine davala novac Montenegro erlajnsu i mimo sume od 43 miliona, koliko je avio-prevozniku uplaćeno kroz sporni posebni zakon. Bojanić je dodao da je prijava stigla na 4. decembar, kada je izabrana Vlada Zdravka Krivokapića.
Vujović je rekao da su pre sedam dana imali sastanak sa Evropskom komisijom, gde im je saopšteno da MA ne ispunjava uslove da više dobija državnu pomoć.
“Evropska komisija sada odobrava pomoć u poslovanju zbog krize izazvane pandemijom samo onim avio-kompanijama koje su pre krize poslovale pozitivno, što nije slučaj sa MA. Pitali su čak i za iznos od pola miliona koji je Vlada platila MA za prevoz građana koji su usled epidemije dolazili u Crnu Goru”, kazao je Vujović.
MA nije smeo primati pomoć od 2012.
On je potvrdio da bi nova dodela pomoći sprečila zatvaranje poglavlja osam sa EU, kao i da MA od 2012. godine, kada je kroz program restrukturiranja dobio 35 miliona, nije više smeo dobijati državnu pomoć do 2023. godine. Vujović je negirao da je Agencija odugovlačila donošenje odluke o oceni državne pomoći prema Zakonu o MA usvojenom u decembru prošle godine i da je zbog toga naložila obustavljanje pomoći tek 3. septembra ove godine. On je rekao da su dokumentaciju o ovom zakonu tražili početkom februara ove godine, a da su je dobili krajem jula i da su odluku donijeli pre isteka roka od 60 dana od dana kompletiranja dokumentacije.
“Agencija od kada je formirana sve odluke donosi samostalno. Da je bila politička odluka, ta odluka bi bila pre izbora i bila bi pozitivna. Međutim, mi smo se vezali za zakon, regulativu i pravnu tekovinu EU”, rekao je Vujović. Bojanić je kazao da odluka nije donesena, ali je Vlada juče raspravljala o informaciji o stanju u avio-kompaniji i da je zaključak da nemaju nijednu zakonsku mogućnost da produže život MA.
“Ova Vlada nema problem sa tim da donosi odluku. Ali ovde ne možemo da donesemo nikakvu odluku za MA. Tražili smo 15 dana, kontaktirali u regionu određene kompanije, razgovarali sa evropskim konsultantima. Na kraju zaključak je da ne možemo doneti nijednu odluku u korist MA, a da bude zakonita”, rekao je Bojanić dodajući: “Moramo veliku žabu da progutamo odmah”.
Dodao je da predsednik Odbora direktora Nikola Vukićević nije prisustvovao konferenciji, uz obrazloženje da ga boli zub.
Neko će odgovarati za “javašluke”
Upitan ko će će odgovarati za “sve javašluke” u MA, Bojanić je odgovorio da će biti podvrgnut kontroili kompletan rad po pitanju MA i drugih kompanija kod kojih su se dešavale slične stvari.
“Vlada je do sada radila mimo zakona da premosti od izbora do izbora, da bi kupila socijalni mir i da bi fakturu ispostavila nekoj novoj vlasti. Nesreća je što smo nasledili ovakav sistem i što mi ubiramo plodove njihovog nerada. Svakako će se voditi istraga zašto je to urađeno, koliko je bilo namere, neznanja, ko će da konačno snosi odgovornost za svoj rad i razotkrijemo te nazovi nezavisne institucije. Građani zaslužuju da znaju gde se i kako davalo stotinu miliona do sada”, rekao je Bojanić.
Spajić je kazao da već rade na formiranju radne grupe koja treba da započne postupke za osnivanje nove avio-kompanije.
“Ne bih sad o budžetu da pričamo, ali već smo planirali izdatke za narednu godinu. Vodiće se računa da buduće poslovanje bude održivo i radiće se u skladu sa interesima države”, istakao je Spajić.
Na pitanje koliko će koštati osnivanje nove kompanije, rekao je da neće koštati ništa jer to ne smatra troškom već investicijom za koju će predvideti do 30 miliona evra.
“Osnivanje nove kompanije ne košta, to je osnivački kapital koji bi trebalo da se oplodi. Trošak će biti nula, a investicija u zavisnosti od procene. Racionalno ćemo razmisliti koliko je novca potrebno za osnivanje kompanije, vodićemo se principom održivosti”, rekao je Spajić.
Dodaje da je indikativno bilo da je prošlim zakonom bilo omogućeno da se nekim kreditorima vrati glavnica prije operativnih troškova.
“Prvi put čujem da se to može desiti po korporativnom poslovanju. Mnogi će morati da odgovaraju zašto se svim kreditorima vratio novac, a kompanija ne može da leti”, poručio Spajić, i dodao da se ne bi mogla formirati nova avio-kompanija da nije bilo emisije obveznica od 750 miliona evra.
MA nema značajnu imovinu
Istakao je da MA praktično nema imovinu jer je većina aviona rentirana.
“Sve što je bilo je očerupano i dato prioritetnim kreditorima. Država će kroz stečaj pretrpeti najveću štetu”, rekao je Spajić.
Na pitanje da li ima državnih garancija u MA, Spajić je naveo da je Ministarstvo finansija dobijalo “vrlo šture podatke iz državnih kompanija”.
“Taj nivo informisanosti je jako loš. Već imamo neke spremne mere za januar prema državnim kompanijama, koje će uskladiti taj nivo informacija i koje će morati da nam dostavljaju informacije”, dodaje Spajić.
Vujović je precizirao da je bila državna garancija za kredit kod Hipotekarne banke, ali da je on u potpunosti isplaćen kroz prethodnu državnu pomoć.
Kritika bivših donosilaca odluka
Ugasiti biznis je jednostavno i brzo, čak i nacionalnu avio-kompaniju. Ali može biti i veoma rizično i nepromišljeno, posebno u zemlji koja četvrtinu svog BDP stvara u turizmu, a koja nije iskoristila ni 50 odsto svojih potencijala u toj delatnosti, objavio je na Tviter nalogu predsednik države, Milo Đukanović. “Neće ih ni iskoristiti bez lakše dostupnosti destinacije, a nje nema, između ostalog, i bez nacionalnog avio-prevoznika. O tom našem nacionalnom, razvojnom interesu niko neće brinuti osim naše Vlade. Današnja odluka nije izraz takve brige. Pre bih rekao da je reč o čistom populizmu, sa moguće nenadoknadivim štetama po nacionalnu ekonomiju”, naveo je Đukanović, koji je bio i dugododišnji premijer.
Iz SD-a, koji su bili u vladajućoj kolaciji sa DPS-om, objavili su da su “prvi ekonomski potezi Vlade 'tajno i organizovano' zaduženje od 750 miliona evra i gašenje nacionalnog brenda MA u državi koja zavisi od prihoda od turizma”. Poslanik Socijaldemokratske partije (SDP) Raško Konjević, koji je pre tri godine predlagao uvođenje stačaja u MA, juče je reagovao na izjavu ministra da će troškovi osnivanja nove avio-kompanije iznositi nula.
“Ako u tome uspe naša ‘ekspertska Vlada’, to će biti ‘model’ koji će iz krize izvući celu svetsku avio-industriju. Ovo obećanje mi više liči na ono premijera Zdravka Krivokapića da se verom mogu pomerati brda”, napisao je Konjević na Tviteru.
Bez posla ostaje 360 radnika, duguju im tri plate i pet godina staža
Poverioci kojima MA duguje novac već mogu pokrenuti prinudnu naplatu, a zatim i stečaj. Na računu MA sada se nalazi oko 4,5 miliona evra, dobijenih letos kao državna pomoć sa namenom za restauraciju motora. Bojanić je kazao da je pitanje da li se taj novac može koristi za ova plaćanja zbog ugovora sa vlasnicima aviona.
Kompanija će prestati sa letovima pre formalnog uvođenja stečaja za koji procedura može trajati i mesec. Nakon uvođenja stečaja, svim radnicima, kojih sada ima oko 360, prestaje radni odnos i formira se Odbor poverilaca koji će kroz prodaju imovine pokušati da naplati makar deo svojih potraživanja. Kompanija nema značajnu imovinu, jer se nalazi pod hipotekom ili zakupom pa čak i sadašnja tri aviona. Zaposlenima se duguju tri neto zarade, ali i staž za pet godina. Vlada nema obavezu da radnicima kompanije u stečaju povezuje radni staž, ali je to bila praksa u prethodnom periodu. Takođe, kompanija u stečaju ne isplaćuje otpremine radnicima.
Iz Vlade su juče saopštili da će deo radnika sadašnje avio-kompanije biti angažovan u novoj.
Slede smene u EPCG-u i IRF-u
Vlada je juče prihvatila inicijativu Ministarstva kapitalnih investicija da se uputi zahtev Skupštini akcionara EPCG da se raspusti svih sedam članova Odbora direktora državne energetske kompanije. U pitanju su predsjednik Odbora direktora Đoko Krivokapić i članovi Samir Hodžić, Miloš Konatar, Nikola Vujović, Srđan Spaić, Ranko Milović i Vladan Radulović. Ministar Bojanić je rekao da očekuje da sednica bude zakazana krajem januara ili početkom februara.
“Razlozi su nedomaćinsko poslovanje, konflikt interesa...”, stav je Bojanića. Usvojena je i informacija o potrebi zakazivanja skupštine akcionara Investiciono-razvojnog fonda (IRF) na kojoj će se promijeniti Bord direktora. Predsednik Borda je Zoran Vukčević (koji ujedno i izvršni direktor), a članovi Irfan Husović i Džemal Radončić. Prema nezvaničnim informacijama “Vijesti”, nova vladajuća većina još nije dogovorila koga će za članove Odbora ovog državnog fonda.
.jpg)
