Izvor: Politika, 12.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Monopolska rašomonijada
Najveća srpska privatna kompanija "Delta" i Komisija za zaštitu konkurencije nastavljaju da vode oštru polemiku u javnosti oko učešća imperije Miroslava Miškovića u maloprodaji hrane, pića i cigareta. I dok najnoviji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku "Delti" stiže kao najjači argument, Komisija maše rešenjem sa drugačijim podacima iz istog izvora. Po njima, najjači srpski trgovac i te kako ima razloga za brigu. Sporan je, izgleda, pojam relevantnog tržišta. Komisija ga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << traži u zakonu, a "Delta" u fiskalnim računima. Monopolska rašomonijada se nastavlja, kao i licitiranje procentima, tako da će konačnu odluku doneti Vrhovni sud, gde će i bivši vicepremijer Miroljub Labus, kako "Politika" saznaje, uzeti udela u odbrani kompanije Miškovića.
Labus juče, u telefonskom razgovoru za naš list, nije želeo da komentariše eventualnu pripremu tužbe kompanije "Delta", baš kao ni šef Miškovićevog pravnog tima Goran Draganić, ali kako zakonski rok za podnošenje tužbe pred Vrhovnim sudom ističe krajem decembra, maratonski spor će se sigurno nastaviti.
Iz najnovijeg izveštaja Republičkog zavoda za statistiku kroz sve medije, kao glavna vest, prostrujala je informacija da na tržištu maloprodaje u Srbiji "Delta" zauzima 6,4 odsto. U prometu trgovine na malo prehrambenim proizvodima, pićem i cigaretama maloprodaja "Delte" u prvih šest meseci ove godine zauzimala je u Beogradu 32,5, a na teritoriji Srbije 17,2 procenta.
Međutim, Komisija za zaštitu konkurencije, pozivajući se na isti izvor, ali na podatke iz 2005. godine, došla je do drugačijih procenata koji su navedeni i u poslednjem rešenju kojim je zabranjeno spajanje "Primera Ce" i "Ce marketa".
Prema tim podacima, učesnici na tržištu – "Ce-market", "Delta maksi" (u čijem je sastavu i "Tempo") i "Pekabeta", zajedno su u trgovini na malo isključivo prehrambenim proizvodima na teritoriji Beograda imali tržišni udeo od 40,2 odsto u 2005. godini. Sa druge strane, u informaciji koja je objavljena pre dva dana, piše da je taj isti udeo u istom vremenskom periodu na teritoriji Srbije bio 11,8, a u ataru glavnog grada 21,5 odsto.
Kako je došlo do ove razlike? Iza kog izveštaja stoji Republički zavod za statistiku, pitali smo Dragana Vukmirovića, direktora ove institucije?
– Cifra iza koje stojimo se odnosi na ukupan promet trgovine na malo koja je izražena u dinarima. Procente su računali drugi, upoređujući svoj promet sa ukupnim – kaže Vukmirović.
U Komisiji za zaštitu konkurencije objašnjavaju da se u ovom slučaju razlikuju shvatanja u definiciji – relevantnog tržišta.
– Relevantno tržište proizvoda čini trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama pretežno prehrambene robe i druge robe široke potrošnje, u objektima tipa samousluga, supermarketa i hipermarketa (šifra delatnosti je 52110). Odatle proizlazi da je stvarni tržišni udeo učesnika u koncentraciji na relevantnom tržištu veći od navedenih 40,2 odsto na tržištu Beograda – kaže Dijana Marković-Bajalović, predsednica Komisije za zaštitu konkurencije.
Međutim, prema objašnjenju Dragana Filipovića, direktora "Delta maloprodaje", kao relevantno tržište uzet je svaki maloprodajni objekat koji kupcu izdaje fiskalni račun. Dakle, ako je reč o prodaji cigareta računaju se i kiosci na ulicama, ali i prodavnice na benzinskim pumpama.
– Ovo nije jedina stručna analiza koju spremamo za svoju odbranu. Angažovali smo sve relevantne institucije u zemlji i inostranstvu i ovaj izveštaj zvanične statistike je pokazao gde se "Delta maloprodaja" stvarno nalazi. Možda je delovalo iznenađujuće, jer se mesecima unazad bez argumenata tvrdi da smo monopolisti – ističe Dragan Filipović.
Ali, Bajalovićka tvrdi suprotno.
– Zaista nije relevantno kada se licitira procentima – odgovara ona i dodaje da iza rešenja Komisije za zaštitu konkurencije stoje jaki, gotovo neoborivi argumenti.
– Zašto se u "Delti" uzbuđuju kada kažemo da su dominantni – pita se predsednica antimonopolskog tela.
Ali, Filipović odgovara da nemaju ništa protiv takve ocene nego protiv tvrdnje da zloupotrebljavaju taj položaj.
Za ekonomiste jedini irelevantan faktor, ali ne i beznačajan, u ovoj priči je Republički zavod za statistiku. Jer, nije njihovo da tumače, već samo da sakupe podatke o ukupnom prometu. Prema rečima Danila Šukovića iz Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka i člana Saveta za borbu protiv korupcije, po zakonu je taj posao poveren Komisiji za zaštitu konkurencije.
– Prilikom upoređivanja brojki, pitanje je šta se sa čime deli i množi – kaže Šuković.
Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, kaže da na ovakvo licitiranje procentima čoveka može samo da se nasmeje. Očigledno je, dodaje on, da obe strane pokušavaju da dobiju ono do čega im je stalo.
– Rezultat komisije je manje sporan, jer je očigledno da je reč o dvocifrenom učešću "Delte" na tržištu Beograda – smatra Prokopijević.
[objavljeno: ]
