Izvor: B92, 19.Mar.2011, 06:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Monopolisti već izvezli pšenicu
Beograd -- Nejasna politika robnih rezervi jedan je od najvećih uzročnika situacije u kojoj su se našli bilansi države kada je reč o pšenici i brašnu.
Koliko su nelogični i pod znakom pitanja bili neki potezi te institucije pokazuje niz primera među kojima je najinteresantniji onaj da je pre mesec dana uredbom vlade iz rezervi pozajmljeno 30.000 tona pšenice Azotari Pančevo, sa rokom vraćanja do februara 2012. uz mogućnost da to bude i u drugoj robi.
Te količine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odmah potom prosleđene su Viktorija grupi, koja inače važi za firmu koja ima najveće zalihe pšenice.
Iako se očekivalo da će uredba o zabrani izvoza žita i brašna, prva koja je izašla iz objedinjenog kabineta ministra trgovine i poljoprivrede Dušana Petrovića, izazvati revolt nekoliko većih veletrgovaca, to se nije dogodilo jer su oni glavni kontingent zaliha već izvezli, a za preostale količine neće im biti teško da pronađu kupce u zemlji.
Reagovala su, međutim, udruženja mlinara i poljoprivrednika, koja tvrde da su jedini oštećeni merom najavljivanom još krajem prošle godine.
Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine, kaže da "već nekoliko meseci, od kada je bilo jasno da se zalihe žita smanjuju, pokušavamo da upozorimo nadležne da bi donošenje uredbe o zabrani izvoza nanelo mnogo više štete i podsećali smo na posledice iste te mere koja je primenjena 2007. godine. I pored toga, uredba je doneta, a da niko prethodno nije saopštio zbog čega i šta će rešiti".
"Mislim da je reč samo o uticaju velikih trgovaca na vlast jer će jedina posledica biti obaranje cene pšenice pred ovogodišnju žetvu", smatra on i dodaje da je to udruženje prošlog leta tražilo da Robne rezerve otkupe 400.000 tona žita po 14 dinara za kilogram, ali država je pristala samo na 70.000 tona po ceni od 12 dinara za kilogram, ali ni tu kvotu nisu ispunili jer su veletrgovci ponudili za dinar veću cenu.
Uredbom će biti „kažnjeni" i oni poljoprivrednici koji su sačuvali deo prošlogodišnjeg roda, računajući da će iz dobre cene moći da finansiraju narednu žetvu. Te kalkulacije sada padaju u vodu jer se očekuje da veletrgovci količinama koje su im preostale snize cenu.
Osim poljoprivrednika koji još ne mogu na „bace na papir" štetu koju očekuju, reagovali su i veliki mlinovi kojima su zbog donete mere zaustavljeni izvozni poslovi, a posledice izgubljenih tržišta osećaće se u narednih nekoliko godina.
Hleb svejedno poskupljuje
Tromesečna uredba Vlade kojom se zabranjuje izvoz pšenice i brašna neće sprečiti najavljeno poskupljenje hleba na 70 dinara, tvrde mlinari i proizvođači hleba. Njen pozitivan efekat mogao se osetiti jedino u slučaju da je donesena bar pola godine ranije.
U ovoj zabrani mlinari vide svoju propast, proizvođači se nadaju da će imati od čega da prave hleb, dok su se izgleda jedino snašli veliki izvoznici žita. Da bi eventualno sprečili poskupljenja mlinari sugerišu smanjenje carine na uvozno žito.
"Ova mera Vlade ne utiče na cenu hleba, već se sa njom pokušava stabilizovati tržište hlebnog žita u zemlji. Činjenica je da nam do sledeće žetve nedostaje 150.000 do 200.000 tona pšenice. Uredba sad ne znači mnogo, ali sigurno bi mnogo više značila da je stupila na snagu bar pre šest meseci", kaže Zoran Pralica, predsednik Udruženja pekara Srbije i dodaje da bi trebalo da se ukinu ili smanje carine na uvoz pšenice i brašna kako bi se manje osetio cenovni udar
