Izvor: Politika, 25.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Monopol „uplovio” u Luku Beograd
Savet za borbu protiv korupcije poslao vladi izveštaj u kojem se navodi da je kupovinom Luke stvoren monopol nad građevinskim zemljištem. – U javnosti nikada nije demantovano da iza kupovine Luke Beograd stoje biznismeni Milan Beko i Miroslav Mišković
Kupovinom Luke Beograd, krajem 2005. godine, stvoren je monopol nad slobodnim gradskim građevinskim zemljištem u centru prestonice, tvrdi se u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, koji je pre nešto više od sedam >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dana upućen Vladi Republike Srbije. U tom dokumentu se luksemburško društvo „Vorldfin”, koje je kupilo akcije ovog preduzeća dovodi u vezu sa preduzećem „Novafin”, koje je pazarilo trgovinski lanac „Ce market”.
Tačnije, oba su, kako je navedeno, registrovana na istoj adresi.
– I u jednom i u drugom slučaju akcionarima je isplaćena znatno niža cena akcija od fer vrednosti, međutim više od toga zabrinjava činjenica da je to učinjeno za račun i u interesu vlasnika koji su zvanično ostali neimenovani. U slučaju „Ce marketa”, Komisija za zaštitu konkurencije je ustanovila da su akcije otkupljene u korist kompanije „Hemslejd trejding” sa Kipra, koja je vlasnik „Delta holdinga”, čime je ostvaren dominantan položaj u trgovini na malo prehrambenim proizvodima. U slučaju Luke Beograd, krajnji vlasnik još nije utvrđen, ali je, imajući u vidu ove činjenice, uverljiva pretpostavka da je reč o istom vlasniku – navodi se u izveštaju.
U obimnoj analizi na deset strana, čiji potpisnik je Verica Barać, predsednica Saveta, postavlja se pitanje kako je moguće da preduzeće „Vorldfin” koje ima osnovni kapital od 31.000 evra, može da isplati 40 miliona evra za akcije Luke Beograd. Članovima Saveta takođe nije jasno zašto je Komisija za hartije od vrednosti odobrila ponudu za preuzimanje, iako su u njoj nailazili na kontradikotorne stavove. Na primer, nisu našli odgovor na pitanje zašto je zanemarena procena kapitala Ekonomskog instituta, prema kojoj je 1. januara 2005. godine jedna akcija vredela 1.773, 81 dinara, a knjigovodstvena vrednost Luke Beograd utvrđena je na 7.574.591.449 dinara.
Podsetimo, akcije su prodate po ceni od 800 dinara, a u ponudi za preuzimanje našla se cifra od 494 dinara, što je 2,5 puta manje od knjigovodstvene vrednosti.
Uprava Luke Beograd juče nije bila spremna da komentariše izveštaj Saveta, već su nam obećali da ćemo danas dobiti sve informacije. Na sajtu ovog preduzeća objavljeno je šturo obaveštenje da Luka Beograd najodlučnije demantuje navode vesti koje je emitovala televizija B92, 24. i 25. februara, ne navodeći detalje koje je objavila ta medijska kuća, niti argumente kojima poslovodstvo Luke Beograd pobija novinare. Dalje se navodi kako „objavljivanjem ovakvih lažnih informacija firma može da pretrpi štetu”. Zbog toga će, kako najavljuju, tužiti pomenutu medijsku kuću.
Trebalo bi podsetiti da su mali akcionari, pre nego što je proces preuzimanja završen, nekoliko puta javno negodovali da su oštećeni u ovom slučaju, a da je država, prema njihovim tvrdnjama, prodajom svog paketa od 40 odsto akcija, oštećena za 21 milion evra.
Ovaj slučaj je pre nekoliko meseci dospeo u Trgovinski sud.
Miloš Milovanović, bivši direktor Luke Beograd i jedan od akcionara, potvrđuje da su zakinuti zbog razlike u ceni akcija.
– Ne zanima nas ko stoji iza kupovine luke, već od rukovodstva tražimo da nam nadoknadi pričinjenu štetu. Podnećemo takođe i krivične prijave protiv svih odgovornih iz uprave luke, upravnog i nadzornog odbora – kaže Milovanović.
U Savetu za borbu protiv korupcije napominju da do sada vlada nije reagovala na njihov izveštaj. To i nije iznenađujuće, jer prema rečima, Milića Milovanovića, člana ovog vladinog tela, izvršna vlast se ne obazire mnogo na njihove analize.
– Vlada misli da će ćutanjem problem da gurne pod tepih i da će posle nekoliko dana sve da se slegne – smatra Milovanović.
Cena akcija Luke Beograd juče je na berzi vredela 3.000 dinara, međutim naš sagovornik ističe da je reč o fiktivnoj vrednosti, jer trgovine uopšte nema. U nekoliko navrata cene deonica su dostigle i i po sedam hiljada dinara.
U javnosti nikada nije demantovano da iza kupovine Luke Beograd stoje biznismeni Milan Beko i Miroslav Mišković. Jasno je da ovo preduzeće nije kupljeno kako bi se vlasnici bavili utovarom i istovarom robe, već da bi se domogli atraktivne lokacije nadomak centra grada.
U izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije ističe se da je „Generalnim planom Beograda do 2021. godine predviđeno je da Luka Beograd ostane privredna zona, čak je planirano i njeno proširenje. Svega tri godina nakon usvajanja Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda je 27. decembra 2006. godine objavila Javni poziv za izradu prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom za novo mehanizovano teretno pristanište u Beogradu. Javni poziv je usledio posle preuzimanja akcija Luke Beograd septembra 2005. godine. Očigledno je da je prethodno dogovorena promena namene zemljišta i izmeštanje Luke, a da Direkcija naručenom studijom treba da opravda i sprovede postignuti dogovor”.
Prema sugestiji austrijske konsultantska kuća „Tina”, nova luka će najverovatnije biti izgrađena na levoj obali Dunava, pokraj Pančevačkog puta u zoni Krnjače. Lokacija postojeće luke, koja se prostire na oko 200 hektara, predviđena je za gradnju poslovno- stambenog kvarta. Prema nekim spekulacijama, vlasnici su već razmišljali o preprodaji. Jedan od potencijalnih kupaca, kako saznajemo, bila je izraelska kompanija „Engel”, koja u komšiluku planira da gradi marinu „Dorćol”.
-----------------------------------------------------------
Luka plovi ka Pančevu
Glavni argument gradskih čelnika za izmeštanje teretnog pristaništa nizvodno od Pančevačkog mosta je da postojeća luka na Dorćolu nema mogućnost širenja jer se nalazi u samom gradskom jezgru. Loše je povezana sa magistralnim puteva, a prostor na kome se ona trenutno nalazi namenjen je za rezidencijalnu zonu. Tvorci generalnog i prostornog plana Beograda, uzimajući u obzir te nedostatke, predvideli su njeno preseljenje na levu obalu Dunava, gde je planirana izgradnja rečne luke, industrijske i slobodne zone na površini od oko 600 hektara sa tendencijom proširenja. Postojeća luka na Vilinim vodama neće biti zatvorena dok ne bude izgrađena nova. Postavlja se, takođe, pitanje opravdanosti preseljenja Luke.
Anica Nikolić - Marijana Avakumović
[objavljeno: 26/02/2008]
.jpg)
