Izvor: Blic, 29.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Monopol bez kazne
Kada bi se za merilo da li je srpska privreda monopolizovana i uzeo broj razrezanih kazni, odgovor bi bio - uopšte nije. Zvuči šokantno, ali je tako. Nema nijednog aktera koji je kažnjen ni zato što je iskoristio dominaciju na tržištu diktirajući cene, ili zato što je sa ostalima iz branše napravio dogovor da združeno podignu cene, ni zato što se konkurencija dogovorila u šta će ko da investira, šta će biti čiji atar, ko će kome da se skloni s puta...
Zakon te vrste koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bi sprečio, kako se to moderno kaže, „kartelizaciju" privrede Srbija ima. Istina, Zakon o zaštiti konkurencije donet je tek pre godinu i po, kada je gro atraktivne privatizacije već završen. Ali, učinka nikakvog nema.
Komisija za zaštitu konkurencije, kaže za „Blic" predsednik Saveta prof. dr Dijana Marković Bajalović, i te kako je radila, ali je sav taj rad pao na instanci zvani prekršajni sudija.
- Komisiji je poverena ogromna odgovornost: da spreči monopolizaciju i kartelizaciju privrede, a izricanje kazni spušteno na ravan suda za prekršaje. U tako podeljenim nadležnostima, ingerencija Komisije se, dakle, završava mahom na pisanju prekršajnih prijava. Ako se htela sprovodljiva antimonopolska regulativa, onakva kakvu ima Evropska unija, onda je Komisija morala da ima i ovlašćenje u izricanju kazni - ukazuje u razgovoru za „Blic" prof. dr Dijana Marković Bajalović.
Na opasku da delokrug Komisije nije baš toliko sužen, jer bez njihove saglasnosti ne može da se obavi nijedna veća kupovina preduzeća, ona kaže:
- Jeste, po slovu zakona kupac bilo kog privrednog subjekta, ukoliko je vrednost njegovog kapitala i onog što kupuje veća od 50 miliona evra, mora prethodno da se obrati Komisiji za dobijanje saglasnosti. Ako dobije negativnu ocenu, ne bi smeo da uđe u kupovinu.
U praksi su, nam, međutim, i takva rešenja padala na sudu za prekršaje, iako je nama u tom delu zakon utvrdio poziciju poslednje instance, odnosno tužba protiv našeg rešenja bi mogla da ide isključivo pokretanjem upravnog spora kod Vrhovnog suda.
- Po svim sličnim normama koje važe u Evropskoj uniji bili bi dužni da otuđe stečene akcije ili udele, odnosno da prodaju tu stečenu imovinu. Naš zakon tu meru u tako izričitoj formi, međutim, ne predviđa. Izostavljena je.
Gde smo u Evropi
Karteli, naravno, postoje i u zemljama najzapadnije Evrope, ali se rigorozno i kažnjavaju. Prošle godine je, na primer, „Tisen" sa još nekoliko kompanija kažnjen sa milijardu evra zbog dogovora oko učešća na tržištu. Pivari, na čelu sa „Hajnekenom" su zbog dogovora oko cena „popili" kaznu od 237 miliona evra.
Kod nas kartel na dogovor ode, neretko, i kod ministra, da se svi zajedno slikaju za televiziju kako se lepo pogađaju da li će ići sa poskupljenje do pet ili deset odsto.
