Izvor: Politika, 13.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Monetarni udar na politički stres
NBS nikada većom jednokratnom korekcijom povećala referentnu kamatnu stopu sa 11,5 na 14,5 odsto u nadi da će obuzdati inflaciju
Monetarni odbor Narodne banke Srbije, posle razmatranja aktuelnih ekonomskih kretanja, odlučio je da referentnu, osnovnu kamatnu stopu poveća za tri procentna poena – sa 11,5 na 14,5 odsto. Do pre neki mesec ova kamata bila je „svega” 8,5 procenata. Odbor je tom prilikom, prema saopštenju NBS, „konstatovao da je neminovno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se odmah dodatno poveća stepen restriktivnosti monetarne politike, kako bi se do kraja godine bazna inflacija ostvarila u projektovanom okviru od tri do šest odsto”.
U eufimistički sročenom obraćanju javnosti upozorava se na „naglo ojačan uticaj neekonomskih i eksternih faktora u uslovima pogoršanih makroekonomskih performansi. Evidentni su porast premije rizika i uzdržanost stranih investitora u pogledu ulaganja u Srbiju, dok se domaće tržište kapitala sužava zbog povlačenja investitora, pre svega, stranih”. Drugim rečima, naša uskovitlana politička situacija, sukobi oko izbora Evropa ili ne, i sa kim, stalna predizborna atmosfera, loši signali stranim ulagačima, rast inflacije" samo su deo nimalo prijatnog ekonomskog scenarija na koji NBS, shodno ovlašćenjima, mora da reaguje povlačeći mere koje će mnoge u ovoj zemlji i bukvalno zaboleti.
Za urednika biltena Makroekonomske analize i trendovi Stojana Stamenkovića sve ovo što nam se događa od 5. odnosno 6. februara, posle predsedničkih izbora, već odavno je viđeno, a boljitka, po njemu, neće biti do okončanja parlamentarnih izbora 11. maja. Možda ni tada, kaže, jer izbor ponuđenih političkih opcija nije veliki, a većina ne sluti na dobro. Ako izaberemo evropske integracije, otvaranje prema inostranim investitorima i odlučnije nastavimo sa tržišnim i tranzicionim reformama, ima nade da i ovu godinu donekle spasemo od mogućeg ekonomskog sloma. Sve ostalo, po njegovoj proceni, vodi daljoj destabilizaciji privrede i društva. NBS, po njemu, čini ono što mora, poskupljujući novac i zajmove, čime svesno usporava privrednu i investicionu aktivnost, bez koje nam, opet, nema većeg broja radnih mesta, višeg standarda, osetnijeg izvoza, bogatijeg društva, da se i ne govori o sve neveselijoj bliskoj budućnosti.
Neuobičajeno visoko povećanje referentne kamate, po oceni profesora dr Đorđa Đukića sa beogradskog Ekonomskog fakulteta, svedoči o vanrednim okolnostima u kojima se nalazi naša privreda, a samim tim i NBS. Svuda se u svetu centralne banke trude da lagano, odmereno povećavaju kamatnu stopu. Da bez lomova doprinesu stabilnosti na finansijskom tržištu. Ovaj potez NBS ukazuje na odavno poznatu činjenicu – da drugi učesnici u kreiranju ekonomske politike u kontroli inflacije ne rade svoj deo posla.
Cenu ovakvog, a verovatno i budućih sličnih poteza NBS, prema oceni dr Đukića, platiće privreda i građani skupljim kamatama, ali i višom inflacijom. On je svojevremeno savetovao guvernera Radovana Jelašića da bankama uvede obaveznu stopu rezerve od 45 procenata na direktno zaduživanje u svetu, kako bi otupio pritisak na tražnju, ali on to nije učinio. Bauk prekomerne potrošnje je izašao iz boce i sada ga je veoma teško, makar i ovakvim drastičnim merama, vratiti nazad, smatra dr Đukić.
Za profesora Ekonomskog fakulteta dr Jurija Bajeca jučerašnji potez NBS ima dve ravni. Jedna je aktuelni politički i institucionalni vakuum, a druga – šta će nam se dešavati posle izbora. Da li će buduća vlada biti svesna težine i dubine ekonomske situacije u kojoj se Srbija nalazi?
NBS, prema njegovoj oceni, kao jedina nezavisna institucija, dakle bez vlade i skupštine, pokušava da zauzda inflaciju. Te mere su ograničenog dometa, jer ona može da utiče na trećinu ukupne novčane mase i polovinu cena.
Pitanje je, takođe, kako će na njen monetarni udar na politički stres reagovati komercijalne banke. Nije svejedno da li će listom krenuti da povećavaju svoje kamate ili će malo taktizirati.
Za dr Bajeca je problem tim veći što strani investitori, pa čak i oni sa špekulativnim kapitalom, ne nalaze dobre signale sa našeg tržišta, ne samo usled zamršene političke situacije i neizvesnog ishoda izbornog zapleta već i zbog visoke inflacije, koja je za njih veoma opominjuća i uznemirujuća informacija.
Na kraju svog saopštenja NBS poručuje da će njen „Monetarni odbor pažljivo pratiti dalja ekonomska kretanja i odrediti stepen restriktivnosti monetarne politike" da bi obezbedila ostvarenje projekcije ciljane bazne inflacije”. Drugim rečima, moguće je novo pomeranje referentne kamatne stope. Konačno, kada se s njom krenulo bila je iznad 20 procenata, ali se u međuvremenu mnogo toga promenilo, a vraćanje na početak biće bolnije nego sam start.
Slobodan Kostić
[objavljeno: 14/03/2008]
