Izvor: B92, Tanjug, 13.Apr.2009, 11:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mogući krediti od Rusije i Kine?

Beograd -- Srbija bi mogla da zatraži kredite od razvijenih država, ako iscrpi sve mogućnosti zaduživanja kod međunarodnih finansijskih organizacija, smatraju ekonomisti.

Međutim, takvi zajmovi bi trebalo da budu zatraženi samo za prioritetne infrastrukturne projekte i bez dodatnih uslovljavanja, koji nisu ekonomske prirode, ocenili su ekonomisti Đorše Đukić i Pavle Petrović.

Đukić kaže da bi, eventualno, zaduživanje Srbije kod Kine i Rusije imalo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << smisla samo ukoliko bi vlada tražila kredite za određene infrastrukturne projekte, a za sve drugo povoljniji su zajmovi kod međunarodnih finansijskih institucija.

Prema njegovim rečima, u uslovima svetske ekonomske krize mnogo su povoljniji krediti Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke.

Zaduživanje kod stranih banaka bilo bi po komercijalnim uslovima, a u današnjim uslovima kamatna marža kod tih banaka u inostranstvu je veća, jer se zaračunava rizik odobravanja, koji se razlikuje od države do države i za Srbiju bi to bilo mnogo nepovoljnije, objasnio je Đukić.

"U ovoj situaciji ne vidim šta je to što bi moglo da se finansira eventualnim kreditom od Rusije i Kine, osim Koridora 10, koji je prioritet", rekao je i dodao da spekulacije u domaćoj štampi o navodnim kreditima od Rusije i Kine zvuče čudno i odaju notu polupaničnog.

Đukić ne veruje ni da bi ti zajmovi bili traženi za otplatu spoljnih dugova, jer od ukupno 5,5 milijardi evra koliko dospeva u 2009. godini, oko 800 miliona evra je dug države, a ostatak je dug privatnog sektora.

On je podsetio da su prošlog meseca 10 stranih banaka koje posluju u Srbiji, na sastanku u Beču sa predstavnicima Vlade Srbije i MMF-a, dale saglasnost da neće smanjivati plasmane srpskim kompanijama, već da će to ostati na tom istom nivou kao i lane i da će refinansirati postojeće ako bude potrebno.

Ekonomista Pavle Petrović smatra da bi Srbija mogla da zatraži kredit od Rusije i Kine, jer bi ti zajmovi bili povoljniji nego kod stranih komercijalnih banaka i ukazao da bi u kreditne aranžmnane sa te dve države moglo da se uđe samo ukoliko ne bude dodatnih uslova, osim ekonomskih.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu je ocenio da, posle najnovijih mera štednje, koje je predložila Vlada Srbije od 100 milijardi dinara ili oko milijardu evra, našoj zemlji nedostaje još 1,5 milijarda evra i to milijardu evra za popunu fiskalnog deficita i oko 500 milijardi evra za otplatu spoljnog duga u 2009. godini.

Odgovarajući na pitanje da li je bolje da se Srbije zadužuje kod medjunarodnih finansijskih institucija ili direktno kod vlada drugih zemalja, Petrović je naveo da je to bolje nego na čistom komercijalnom tržištu, ukoliko iza toga ne stoje neki dodatni uslovi, van ekonomskih.

Kada se vode pregovori o kreditima, vlade pojedinih država najpre to pokušavaju kod medjunarodnih finansijskih institucija, ali je takva mogućnost sada iscrpljena, jer je s MMF-om već dogovoren stend-baj aranžman od tri milijarde evra za devizne rezerve, a ne za budžet.

Sledeći korak je ono što Vlada Srbije sada pokušava kod Evropske unije i kod Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i od Svetske banke, kazao je Petrović i napomenuo da sve to neće biti dovoljno da se obezbedi milijardu evra za pokrivanje fiskalnog deficita.

Na kraju, mogući su i direktni pregovori sa vladama drugih zemalja, kao što su Rusija i Kina i takvi zajmovi su jeftiniji od zaduživanja na čisto komercijalnom tržištu, rekao je Petrović.

On smatra da država ne bi smela u ovom trenutku ni da razmišlja da se zaduži da bi vratila dug privatnog sektora, koji ove godine dospeva za naplatu u iznosu od oko pet milijardi evra i podsetio da je već dogovoreno prošlog meseca u Beču da 10 evropskih banaka refinansiraju taj dug.

Rusija i Kina su već dodelile obimne zajmove zemljama sa kojima imaju bliske ekonomsko - poilitičke veze i u tome se, ako je ceniti na osnovu najnovijih primera, rukovode sasvim pragamatčnim interesima.

Rusija je, na primer, početkom ove godine pristala da pozajmi Belorusiji dve milijarde dolara, u nemeri da pomogne ekonomsku stabilzaciju susedne zemlje i, kako primećuju moskovski analitičari, dodatno učvrsti svoj politički prestiž u Minsku.

Moskva je ove godine odobrila i "obiman" zajam Kirgiziji, maloj ali strateški izuzetno važnoj srednjeazijskoj republici, u kojoj čelni političari ne kriju da Rusiju smatraju za "najbližeg saveznika" i isto takvog ekonomskg partnera.

Ukrajina je početkom ove godine takođe zatražila od Rusije zajam, ali u vrednosti od čak pet milijardi dolara da bi i tim novcem spasavala svoju ekonomiju koja je u kolapsu.

Razgovori Moskve i Kijeva o tom kreditu su, međutim, pre tri sedmice ozbiljno "zapeli", pošto je Ukrajina dogovorila s Evropskom unijom aranžman o obnovi svoje gasne infrastrukture, ne obazirući se pri tom na iterese Rusije koja je osnovni isporučilac prirodnog gasa u Evropu.

Imajući u vidu ova tri slučaja, Rusija, koja i dalje raspolaže zamašnim deviznim rezrvama u vrednosti od blizu 390 milijardi dolara, pažljivo "meri" kojoj će zemlji iz svog bliskog okruženja, gde ima prioritetne strateške interese, dati zajam i pod kojim uslovima.

Kina je u proteklih nekoliko godina takođe koristila činjenicu da je postala vlasnik ubedljivo najvećih svetskih deviznih rezervi (trenutno su te rezerve veće od 1,9 biliona dolara) i pozajmljivala novac mahom manje razvijenim afričkim zemljama da bi za uzvrat lakše došla do njihove nafte i drugih strateški važnih sirovina.

Nastavak na B92...