Izvor: Politika, 08.Feb.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moguće ograničenje izvoza žita
Rast cene pšenice u Mađarskoj pogurao apetite domaćih proizvođača koji bi hteli da nešto i zarade, ali država se sprema da ih osujeti u toj nameri
Od prošlogodišnje žetve pa do prvih februarskih dana izvezeno je preko pola miliona tona pšenice što je za mnoge već postalo razlog za zabrinutost. Državu brine da li su bilansi za domaću potrošnju narušeni, ili bi uskoro mogli da budu, a vlasnici ove robe strepe da bi državni činovnici baš zato mogli da im ograniče >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izvoz žita na kome sada lepo zarađuju.
Da li država uopšte treba da interveniše i da li je pšenica roba kao i svaka druga koja proizvođaču treba da omogući da je proda po svetskim cenama koje važe za ovu berzansku robu – nametnulo se kao pitanje poslednjih dana otkako se sumnja da je bilans doveden u pitanje. Podsećanja radi, pre nekoliko godina kada je država zabranom izvoza pribegla spasavanju domaćeg tržišta nismo bili pošteđeni poskupljenja i imali smo skuplju pšenicu od konkurencije.
Izvoz je pojačan poslednjih dana otkako je poskupela mađarska pšenica na oko 29 dinara po kilogramu, tako da je razlika od čak dva dinara po kilogramu između naše i njihove robe pogurala tražnju. Prodaja je bila zamrla u novembru i decembru kada je pšenica u Srbiji bila skuplja od konkurencije.
Zvaničnih najava o ograničenju izvoza nema, ali vlasnici pšenice špekulišu da bi za mogla da se uvede izvozna taksa što bi izvoz učinilo neisplativim.
Direktor Fonda za žita Vukosav Saković kaže da uvođenje ovakve mere nije verovatno zbog obaveza o slobodnoj trgovini koje smo preuzeli nizom sporazuma poput Cefte ili Sporazuma o asocijaciji i pridruživanju. Istina, kaže, o toj meri pričalo se pre dva meseca.
– Ukoliko država proceni da je bilans domaće potrošnje ugrožen može da donese meru ograničenja izvoza i to dozvoljavaju pomenuti multilateralni sporazumi u slučaju da su narušeni odnosi na tržištu. Najbolje bi bilo da se ukine carina (23 odsto za EU i 30 odsto za ostale zemlje) čime bi se obezbedio slobodan protok robe u oba smera i izjednačila cena naše pšenice s onom u regionu. Oni koji bi imali interes uvozili bi, i oni koji bi našli kupca izvozili bi. Čini se, međutim, da o toj varijanti nadležni ne razmišljaju, već bi pre uveli kvote za izvoz – kaže Saković, dodajući da se i ovim merama ograničava slobodna trgovina, ali ipak manje nego zabranom izvoza ili izvoznim taksama koje menjaju odnos cena na tržištu i po pravilu idu na teret primarnih proizvođača.
Posle lanjske žetve Srbija je raspolagala sa oko 2,2 miliona tona pšenice računato i sa zalihama. Domaće potrebe se računaju na oko 1,65 miliona tona. U međuvremenu je izvezeno 310.000 tona pšenice i 81.000 tona brašna što preračunato iznosi oko 530.000 tona. Tako proizilazi da je višak praktično već prodat i da je vreme za neku intervenciju države ukoliko ne želi da uskoro počnemo da uvozimo.
Po oceni Miroslava Debeljačkog, direktora Jupointagrara bilansi domaće potrošnje izvozom još nisu ugroženi, a opterećenje izvoza taksom nije verovatno zbog toga što bi se time narušila pravila slobodne trgovine tako da bili meta kritike okolnih zemalja.
– Pitanje je koju meru država treba da uvede. Pitanje bilansa se uopšte ne bi ni postavljalo da su pravičnije raspodelili brašno iz robnih rezervi, a sada su ga, uglavnom, dobili manji pekari preko Unije pekara, a ne i veći industrijski proizvođači – smatra Debeljački.
Pšenica je poslednjih dana dostigla cenu od 260 evra po toni, ali još ne košta 295 evra po toni po koliko se prodavala krajem januara 2008. godine.
J. Rabrenović
---------------------------------
Preventivna inicijativa
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da prate situaciju na tržištu žitarica u zemlji i kretanja na svetskom tržištu i da su preventivno pokrenuli inicijativu prema nadležnim resorima u vladi radi moguće intervencije, odnosno donošenja mera ograničavanja izvoza pšenice i brašna ukoliko bi došlo do poremećaja na tržištu.
– U okviru svojih nadležnosti pažljivo pratimo ostvareni obim kao i dinamiku izvoza pšenice i brašna i ukoliko za tim postoji potreba, odgovarajuće mere će biti preduzete, kažu u ministarstvu.
objavljeno: 09.02.2011.
Država možda ograničava izvoz žita
Izvor: B92, 09.Feb.2011, 03:20
Beograd -- Od prošlogodišnje žetve pa do prvih februarskih dana izvezeno je preko pola miliona tona pšenice što je za mnoge već postalo razlog za zabrinutost...Državu brine da li su bilansi za domaću potrošnju narušeni, ili bi uskoro mogli da budu, a vlasnici ove robe strepe da bi državni...
