Izvor: S media, 05.Mar.2010, 12:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moguća nova kriza sa cenama hrane
Svetske cene hrane danas su niže nego za vreme krize 2007-2008. godine, ali se uslovi nisu mnogo popravili, pa je moguća nova kriza, ocenio je danas generalni direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) Žak Dijuf.
Osim što su napravljene veće zalihe žita, malo toga se promenilo od 2007. i 2008. godine, kada su u Keniji i više od 30 drugih zemalja izbili nemiri, jer ljudi nisu sebi mogli da priušte kupovinu osnovnih namirnica, rekao je on za >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Glas Amerike.
Prema oceni stručnjaka, za nagli rast cena hrane pre tri godine najodgovornije su bile visoke cene energije, rast potražnje za bio-gorivom, male zalihe useva i loši vremenski uslovi u zemljama proizvodjačima.
Reagujući na visoke cene, veliki globalni izvoznici pojačali su proizvodnju. Medjutim, šef FAO kaže da poljoprivrednici u nekim od najugroženijih zemalja sveta zaostaju za tim tempom.
"To su upravo zemlje u kojima smo imali nerede i druge probleme", ukazuje Dijuf.
Cene hrane i dalje su visoke u mnogim zemljama u razvoju, a Dijuf dodaje da još nije prošla pretnja novog globalnog skoka cena hrane, jer cene energije nisu opale na nivo od pre krize, a usevi se i dalje koriste za proizvodnju bioloških goriva. Zapravo, prema njegovim rečima, osim kada se radi o velikim zalihama žitarica, malo toga se promenilo od 2007.
"Svi faktori koji su doveli do krize sa cenama i dalje su prisutni", kaže Dijuf i dodaje da će se svet "ukoliko bude ozbiljnijih problem sa poplavama i sušom u većim zemljama izvoznicama, vratiti na početnu poziciju".
Stručnjaci kažu da su poplave, suše i drugi ekstremni vremenski uslovi sve učestaliji, što je posledica klimatskih promena. Pri tome se očekuje da će svetska populacija do 2050. porasti za gotovo 50 procenata, na devet milijardi ljudi.
Stanovništvo zemalja u razvoju će rasti najbržim tempom. Dijuf kaže da mnoge države još ne ulažu dovoljno u razvoj poljoprivrede. Prošlog leta, u Italiji, grupa G8 vodećih industrijalizovanih zemalja obećala je 20 milijardi dolara pomoći poljoprivrednicima u zemljama u razvoju.
"Ta obećanja još nisu realizovana", kaže Dijuf, a na pitanje da li to znači da državne kase još nisu prepune sredstava za poljoprivredu, on dodaje: "Ne samo to, nisu ni polu-pune".
Dijuf primećuje da su potrebe poljoprivrednika u mnogim zemljama u razvoju jednostavne - navodnjavanje, izgradnja novih skladišta hrane, pomoć oko djubriva i kvalitetnijeg semenja kako bi se dobili obilniji prinosi. Bez tih investicija, podvlači on, svet rizikuje izbijanje nove krize s hranom, kao i pojavu gladi i nestabilnosti, što su njeni pratioci.
