Izvor: B92, 29.Maj.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Moguć slom deviznog tržišta"
Beograd -- Ako se nastavi rast deficita tekućeg platnog bilansa i spoljnog duga Srbiji preti opasnost od sloma deviznog sistema i opšta kriza, izjavio je ekonomista Mlađen Kovačević.
Srbiji preti opasnost od sloma deviznog sistema i opšte krize sa teškim ekonomskim i socijalnim posledicama, smatra Mlađen Kovačević.
Moglo bi doći do krize slične onima koje su se desile u Rusiji i Argentini, odnosno do smanjenja samostalnosti u vođenju ekonomske, spoljnotrgovinske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i ukupne spoljne politike, rekao je on na konferenciji o elementima strategije spoljne politike Srbije beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Projekcije tehničke vlade, koja je 15. maja usvojila Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2009. godinu sa projekcijama za 2010. i 2011. godinu, prema njegovim rečima su nerealne.
To pokazuje i stopa ovogodišnje inflacije koja je trebalo da bude osam odsto, ali nijedan ozbiljan ekonomista ne može da kaže da će ona biti manja od 12 procenata, istakao je on.
Kovačević je naglasio da se stanje u sferi ekonomsko-finansijskih odnosa Srbije sa inostranstvom sistematski pogoršava, naročito u poslednje dve godine, ali i prva tri meseca ove godine.
On je podsetio da je spoljni dug Srbije krajem marta ove godine prešao 29 milijardi dolara, a da je sada verovatno veći od 30 milijardi dolara.
Uvoz raste brže od izvoza, kao i spoljnotrgovinski deficit, ali i deficit tekućeg platnog bilansa, koji trenuno iznosi oko 20 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a 2000. godine je bio oko pet odsto.
Prema podacima Narodne banke Srbije, u Srbiju je od početka 2001. godine zaključno sa martom ove godine devizni priliv, po raznim osnovama, iznosio 107 milijardi dolara, kazao je on.
Sa tim sredstvima je postignut vrlo skroman rast i to uglavnom usluga, rekao je Kovačević i naglasio da zemlja nije uspeli da uz pomoć tog novca poporavi kvalitet svojih komparativnih prednosti.
Prema njegovim rečima, nova vlada i parlament bi trebalo da usvoje strategiju ekonomsko-finasijskih odnosa sa inostranstvom i vrate Ministarstvo za ekomomske odnose sa inostranstvom.
Trebalo bi, pored ostalog, preispitati model privatizacije, formirati banku za spoljnu trgovinu i niz strategija koje bi omogućile povećanje grinfild investicija, ulaganje u nove tehnologije i bolje načine zaduživanja u inostranstvu, zaključio je Kovačević.
