Izvor: Politika, 17.Feb.2011, 11:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mogu li se menadžeri osigurati od stečaja

Procenjuje se da će ove godine „pod led” otići 16.000 firmi, ali nijedna osiguravajuća kuća ne nudi pokriće od tog rizika

Polisu osiguranja od propasti firme vlasnik ili menadžer firme u Srbiji verovatno će moći da zaključi tek za petnaestak godina, ironično je prokomentarisao direktor jedne osiguravajuće kuće u odgovoru na pitanje – kada se kod nas može očekivati ova vrsta osiguranja.

A direktorima domaćih firmi takav proizvod nikad nije bio potrebniji. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sudeći po procenama magazina „Sve o osiguranju” ove godine u stečaj će otići oko 16.000 preduzeća. Gotovo tri puta više nego 2010. kada su sudovi zaključili 5.900 takvih rešenja. Lane su automatski u stečaj išle firme čiji su računi blokirani duže od tri godine. Od ove godine rok je smanjen na dve godine, a od 2012. na godinu dana, što bi trebalo da bude konačno rešenje, kažu izvori bliski Narodnoj banci Srbije koja sudovima svakog meseca dostavlja podatke za račune koji su u blokadi duže od dve godine.

Tako ni u skoroj budućnosti zaposleni neće moći da računaju da će im firma isplatiti zaostale plate i doprinose, jer su poslednji u lancu naplate, pa je pitanje koliko će im preostati nakon što se namire banke, Poreska uprava i dobavljači koji su prvi na redu kad se pokrene stečajni postupak. Ljudima koji rade u društvenoj, obično bezuspešno privatizovanoj, firmi država u nekom momentu – a najčešće pred izbore ili usled socijalnog pritiska – poveže staž, dok oni koji rade u privatnoj kompaniji dele sudbinu svog propalog preduzeća.

Istini za volju, ni u svetu ova vrsta osiguranja nije preterano zastupljena. Jedino američka kompanija Cadia sklapa polise i isplaćuje štetu u slučaju bankrotstva koje je nastupilo kao posledica nepredvidivih ekonomskih turbulencija (poput svetske krize) i koje može da uništi poslovanje i imovinu firme. Premija je papreno skupa – primera radi, za firmu koja se procenjuje na milion dolara premija iznosi 2.500 dolara godišnje, ali to je cena rizika. U Srbiji je pitanje da li bi menadžeri, čak i u zlatna vremena procvata biznisa pre nekoliko godina, odlučili da daju svoju mesečnu platu da bi se zaštitili od propasti.

U teoriji pak zakon omogućava, a i najveće osiguravajuće kuće (Dunav, DDOR i Delta Đenerali) – premda stidljivo – nude pokrića od nekih rizika koji su najčešći uzročnici stečaja. Računi domaćih preduzeća blokirani su najčešće usled nelikvidnosti: ne plaćaju im dobavljači ili je opala tražnja za njihovim proizvodima. Istovremeno, u sklopu osiguranja od finansijskih gubitaka može se ugovoriti osiguranje potraživanja nastalo na osnovu garancije ispunjenja obaveze dužnika, te osiguranje različitih vidova finansijskih gubitaka (zbog gubitka zaposlenja, nedovoljnih prihoda, lošeg vremena, izgubljene dobiti, neplaniranih opštih troškova i slično).

Iako bi vlasnike zdravih firmi trebalo da zabrine činjenica što će svakog meseca u stečaj otići barem 1.000 firmi, poslednji dostupni podaci NBS pokazuju da je ukupan broj polisa kojima su pokriveni bar neki od ovih rizika svega 717, dok je pripisana premija 229 miliona dinara ili 0,5 odsto od ukupnog broja neživotnih osiguranja. Magazin „Sve o osiguranju” ističe da broj takvih ugovora nije povećan tokom krize. Jedan od glavnih razloga što su bilansi preduzeća u minusu, zbog čega im je gotovo nemoguće da dobiju povoljan kredit kod banke, jeste sunovrat dinara u poslednje dve i po godine za više od 30 odsto prema evru. Kako su se preduzeća u Srbiji mahom zaduživala u evrima, dok istovremeno prihoduju u dinarima, posledica su negativni bilansi. U svetu osiguravajuće kuće poput nemačkog Hermesa, francuskog Kofasa ili američkih Miga i Opica nude osiguranje od valutnih razlika, takozvani hedžing. U Srbiji isto to rade banke kroz terminske ugovore. Pa ipak, takav vid transakcija prema podacima NBS lane je činio svega tri odsto ukupnih deviznih kupoprodaja.

S. Kostić

-----------------------------------------------------------

Obavezno za stečajne upravnike

Utešno je što se novim odredbama Zakona o stečaju donekle „staje na rep” suviše „opuštenom” ponašanju direktora koji su postavljani da vode preduzeće dok traje postupak stečaja u društvenim preduzećima. Nije bio redak slučaj da i ono malo imovine menadžer rasparča umesto da upravlja stečajnom masom u interesu poverilaca, među kojima su i radnici.

Od polovine prošle godine, osiguranje stečajnih upravnika je obavezno. Aktivni stečajni upravnik je dužan da zaključi sa osiguravajućim društvom ugovor o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti sa osiguranom sumom u iznosu od najmanje 30.000 evra, za sve rizike povezane sa obavljanjem poslova stečajnog upravnika ako ne ispunjava svoje obaveze (ne poštuje rokove određene zakonom ili postupa pristrasno u odnosu na pojedine poverioce).

Odbor poverilaca može u bilo kom trenutku zahtevati od stečajnog upravnika da zaključi ugovor o dodatnom osiguranju od profesionalne odgovornosti za konkretni stečajni postupak i na iznos koji je veći od gornjeg iznosa od 30.000 evra.

objavljeno: 17.02.2011

Nastavak na Politika...