Izvor: B92, 25.Nov.2010, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mleku devet puta manje nego 2004.
Beograd -- Državne subvencije za proizvođače mleka su sa 3,78 milijardi, koliko je isplaćeno 2004, spale na svega 450 miliona dinara ove godine.
Ove godine, dakle, iznos državnih subvencija za proizvođače mleka je čak devet puta manji nego pre šest godina.
Uz to, više od polovine proizvedenog mleka i ne stigne na tržište, već ga proizvođači prodaju na pijacama, prave sir i kajmak ili njime hrane stoku!
Istraživač Centra za naučnoistraživački >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rad Privredne komore Srbije (PKS) Vojislav Stanković kaže da su najveći problemi diskriminacija malih proizvođača i nedovoljne subvencije, koje u prethodnom periodu nisu isplaćivane farmerima sa statusom pravnog lica.
To pravilo nedavno je promenjeno. Trenutno, subvencije iznose 1,5 dinara po litru, ali je najavljeno da će uskoro skočiti na tri, iako proizvođači traže najmanje pet dinara.
„Sa ovako malim subvencijama većini proizvođača se ne isplati proizvodnja mleka za tržište. Naime, između 700 i 800 miliona litara mleka otkupe mlekare, dok još toliko mleka, koje potiče od sitnih proizvođača, kojih je 80 odsto sa pet ili manje krava, završi van prometa. Oni od mleka prave sir, kajmak, prodaju ga sirovo na pijacama, hrane stoku", objašnjava Stanković.
On ističe da ima i manjih prerađivača koji preko posrednika kupuju mleko, pa se u ovoj oblasti pojavljuje siva ekonomije.
„Nije problem u proizvođačima, već u državi. Sitnih proizvođača je 80 odsto, što ne znači da ih treba diskriminisati i odbaciti, već da ih treba postepeno pretvarati u velike proizvođače i organizovati ih. Svaki seljak bi se bavio proizvodnjom mleka kada bi u tome video interes. Zadruga mora da omogućava seljacima da podižu standard muže, ishrane, nabavke repromaterijala", ističe Stanković.
On ipak smatra da je problem rešiv i navodi da u Evropskoj uniji postoji 955.000 proizvođača sirovog mleka. „Od toga 62 odsto su sitni, sa proizvodnjom manjom od 100.000 litara godišnje, a 52 odsto otkupa sirovog mleka ide preko zadruga. Prema tome, ne treba mi da bušimo rupu na saksiji, ona postoji, ali je treba koristiti", navodi Stanković.
Prema njegovim rečima, subvencije proizvođačima treba da imaju i socijalni karakter.
„Dok je država kontrolisala otkupne cene mleka i davala veće subvencije, proizvodnja se plaćala više u brdsko-planinskom regionu i u prigraničnim okruzima, da bi se zadržalo stanovništvo koje tamo radi. Subvencije i agrarna politika moraju u sebi da sadrže i mere socijalnog karaktera, jer ako se proizvođaču ne stvore uslovi da prodaje proizvod, on će napustiti poljoprivredu i doći u grad da radi kancelarijski posao", kategoričan je Stanković.
