Izvor: Politika, Beta, 09.Nov.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mleko bez subvencija
Da li se može govoriti o minusu u nekoj proizvodnji u državi u kojoj se godišnje iz budžeta EU u poljoprivredu ulaže pet milijardi evra, pitali su srpski farmeri italijanske kolege
Od našeg specijalnog izveštača
Pjačenca – Svetska ekonomska kriza pogodila je i italijansku poljoprivredu, a tamošnji proizvođači nisu baš mnogo srećni zbog konkurencije novih članica Evropske unije.
Ovo su najvećim poljoprivrednim proizvođačima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz Srbije, dobitnicima nagrade „Agrolider” (koju dodeljuje Prokredit banka) prilikom studijske posete Italiji saopštili čelnici nacionalnih udruženja poljoprivrednika i njihovih sindikalnih organizacija.
Najteža je situacija u proizvodnji mleka za koje farmeri dobijaju 0,28–0,3 evra po litru, a proizvodnja ih košta 0,4 evra. Taj gubitak snose sami proizvođači. Ne postoji način na koji bi italijanska država mogla da im pomogne i gubitak nadoknadi jer bi to, kako je rečeno, bilo u suprotnosti sa agrarnom politikom koja se vodi na nivou cele Evropske unije.
Da li se može govoriti o gubitku u nekoj proizvodnji, kao na primeru mleka, u državi u kojoj se godišnje iz budžeta ujedinjene evropske porodice u poljoprivredu na razne načine plasira pet milijardi evra, pitali su naši proizvođači. Kada se preračunaju sve subvencije i svi oblici agrarnih davanja, poljoprivredni proizvođači prosečno u Italiji po hektaru dobijaju 500 evra.
Prema mišljenju prvih ljudi poljoprivrednih organizacija, čini se da je, uprkos državnim davanjima, gubitak u proizvodnji moguć i nema idealne poljoprivrede. To, uostalom, pokazuje podatak da se za deset godina, konkretno u proizvodnji mleka, broj farmera smanjio deset puta. U zemlji sa 60 miliona stanovnika sada ima svega milion farmera, a 1,5 odsto stanovništva obrađuje zemlju. U proseku, farme imaju manje od 10 hektara, a poljoprivreda u bruto domaćem proizvodu Italije učestvuje sa četiri odsto. S pratećim industrijama koje za bazu imaju poljoprivredne sirovine taj udeo dostiže 20 odsto.
Za tešku situaciju u proizvodnji mleka italijanski farmeri i njihovi predstavnici krive trgovce i distributere, za koje kažu da imaju monopol. Zvanično, u Italiji nema monopola, ali postoji kako kažu oligopol – dogovor velikih trgovaca. Italijanski proizvođači mleka, kako sami priznaju, nisu jaki i udruženi poput holandskih i francuskih kolega.
Italija je, inače, uvoznik mleka. Njene potrebe su 16 miliona tona, a nacionalna kvota dobijena od EU je svega 10 miliona tona. Razlog za ovu disproporciju jeste to što su 1984. godine uvedene kvote za proizvodnju zbog velikih viškova na evropskom nivou, prema proseku proizvodnje za poslednje dve-tri godine koji je tada u Italiji iznosio upravo toliko –10 miliona tona. Danska je tada proizvodila dva puta više od svojih potreba. Inače, sistem kvota biće ukinut 2015. godine.
Italija svake godine u evropski budžet uplati 12 milijardi evra, a za poljoprivredu se kao i svim članicama vrati 40 odsto, odnosno pomenutih pet milijardi evra. Agrarna politika se vodi na nivou Unije, a u budžetu italijanske države za poljoprivredu je predviđeno samo 500 miliona evra. Isključivo za osiguranje od štete od prirodnih nepogoda i poljoprivredne penzije.
Za razliku od naših, italijanski zemljoradnici ne plaćaju doprinose za penzijsko, pa i zdravstveno osiguranje koje je za sve u Italiji besplatno. Penzija nije ista za sve i postoje četiri osnovne grupe, a njena visina zavisi od veličine poseda, a ne od vrste proizvodnje kojom se zemljoradnik bavio. Prosečno, italijanski farmeri imaju penziju od 500 evra mesečno, a uslov je 40 godina rada u poljoprivredi.
Cenom svojih proizvoda, kako su posvedočili, nisu zadovoljni ni proizvođači svinja. Trenutna cena žive vage je 1,34 evra po kilogramu. Državna subvencija iznosi 0,05 evra po kilogramu, što znači da se po farmi sa 8.000 tovljenika godišnje iz budžeta dobije 40.000 evra. Proizvođači kažu da je najviša cena svinja bila 2001. godine, 1,6 evra po kilogramu, a da je u međuvremenu bilo pada i na svega jedan evro po kilogramu.
J. Rabrenović
-----------------------------------------------------------
Evropski parlament odobrio formiranje fonda za mleko
Strazbur – Evropski parlament odobrio je formiranje specijalnog „fonda za mleko” od 300 miliona evra da pomogne tom sektoru u krizi koji je suočen sa problemima zbog pada cena mleka. Parlament je podržao ovaj predlog sa 528 glasova za i 89 protiv prilikom prvog glasanja za budžet EU za 2010. godinu.
Meru je ranije odobrila Evropska komisija, ali je odlukom skupštine fondu dodato još 20 miliona evra.
Uz udruženi pritisak proizvođača mleka i sve većeg broja zemalja EU, komisija je objavila da osniva fond za mleko da pomogne proizvođačima sa najhitnijim problemima.
Poslanici EU su takođe odobrili specijalna ovlašćenja Evropskoj komisiji da subvencioniše cene mleka ako dosta padnu.
Beta
-----------------------------------------------------------
Češki stočari zalivaju njive mlekom
Prag – Češki stočari proizvođači mleka počeli su juče u mestu Usti nad Orlici na severoistoku zemlje da prolivaju mleko na njive u znak protesta zbog niskih otkupnih cena. Trenutna otkupna cena mleka u Češkoj je oko 20 evrocenti za litar, dok stočari procenjuju da bi im za pokriće troškova i malu, primerenu zaradu, bila neophodna otkupna cena od makar 40 evrocenti.
Predsednik Poljoprivredne komore Češke Jan Veleba upozorio je uoči protesta da se u Češkoj iz godine u godinu smanjuju stada krava muzara. Prema podacima Poljoprivredne komore, češki stočari su 1993. imali oko milion krava muzara, dok ih je danas svega 380.000, a ako se trend smanjivanja stada nastavi, za dve do tri godine ostaće ih svega 200.000. „Zbog toga bi u poljoprivredi bez posla ostalo oko 40.000 ljudi a u prerađivačkoj industriji još 24.000 zaposlenih”, kazao je Veleba.
Češki poljoprivrednici se iz godine u godinu sve glasnije žale na niske otkupne cene, ne samo mleka, a velike trgovinske međunarodne lance krive za to što na češkom tržištu počinju da preovlađuju namirnice, poput mleka i mesa, iz uvoza. „Ako češki političari ostanu ravnodušni, doći će do toga da će poljoprivrednici napustiti tržište a na njemu će se naći mleko iz Zapadne Evrope koja povećava proizvodnju”, kazao je češkom radiju Veleba.
Beta
[objavljeno: 10/11/2009]
