Izvor: Blic, 25.Okt.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mlečni put
Već sam se obračunao sa kravicom, mlekom koje čovek ne može otvoriti bez stanovite strepnje (duža je strepnja od nade; D. Ćosić): između palca i kažiprsta ostane mu samo onaj jezičak, što će reći da je ispod ostala netaknuta najlonska poluprovidna koprena koju treba otkloniti oštrim dezinfikovanim predmetom, nakon čega je mleko moguće sipati jedino iznad sudopere, kade i sl. Druga mogućnost je da kupac istrgne kompletan, zovimo ga, otvarački mehanizam, dakle, i zlato, i najlon, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i plastični praovougaonik: na tom mestu ostaje krater koji je isto dušu dao za podlizivanje ili za šikljanje mleka u nepredvidljivim mlazovima.
Kako se sindrom kravice, te metafore socijalizma, ponovio tamo gde mu se nisam nadao
U mom komšiluku otvorena je slavna pekara. U zasenak je bacila sve okolne radnje - i prodavnicu opšteg bakaluka, i restoran sa brzom hranom, i odličnu prodavnicu voća tik uz nju, i promet indijskog tekstila u butiku preko puta opao je, pekara pa pekara, tako i ja, zapazim u izlogu dvospratnu krempitu, armiranu ako hoćete troslojnom korom u sredini, dobijem je na minimalnoj kartonskoj tacni uz plastičnu viljuščicu nemoćnu, avaj, da probije ijednu ploču. A, sad ću ja tebe strpljivo da perforiram zupcima pa ću da ocepim prvi komad kao kupon na bioskopskoj karti, bockaj, bockaj, ne vredi, podloga je mekana, i sve tri tektonske ploče, kao u naučnoobrazovnoj emisiji o cunamiju, počinju da se meškolje svaka na svoju stranu, fil se razliva shodno svom agregatnom stanju, vanil šećer sa gornje ploče leprša uvis i veje na sto u radijusu od 30-40 centimetara. Odem po dodatne salvete da barem to obrišem (Žak Tati pokuša da se uzvere uz puzavicu koja prekriva celu fasadu, da bi kroz prozor zamolio za pomoć, celu puzavicu odvali i onda pokušava da je vrati na mesto podižući je nežno uvis), zamažem tamnu plastificiranu podlogu još više.
Treba skrivenom kamerom snimiti borbu sa krempitom, nemate neki nož, pitam pošto sam dvaput već mogao biti snimljen i postavljen na „Youtube" ili ubačen na mobilne telefone da mi se smeje cela planeta, nemamo nož, dajte mi portiklu i tamne naočare, umalo da zatražim.
Uzeo sam još jednu viljušku pa sam dvema sinhronizovanim (hm) silama pokušavao da odlomim parče gornje kore, uspevalo je, mada su neki zalogaji ispadali preveliki, drugi pa suviše izdrobljeni, šećer je leteo kao i pre, šta ti mi možemo pisalo je na licima uniformisanih devojaka - hoće li bord ikad ubaciti escajg dostojan inače odlične krempite koja košta 90 dinara i koju preporučujem?
