Izvor: Blic, 18.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mlađan Dinkić: Narodna banka učinila svoje, ostalo je na Vladi
Mlađan Dinkić: Narodna banka učinila svoje, ostalo je na Vladi
Stend-baj aranžman sa MMF-om i prvi put posle 1931. godine konvertibilan i međunarodno priznat dinar, po mnogima su do sada najveći domet ekonomskih reformi u Srbiji. Šta će konvertibilnost konkretno značiti za obične građane, za 'Blic' govori guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić.
- To znači da oni koji putuju u inostranstvo mogu da menjaju i dinare u strane valute. To je posebno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zgodno u slučaju Mađarske, gde više ne morate da ovde kupujete evro i platite proviziju, a zatim evrom kupite forinte i opet platite proviziju. Ovako direktno menjate dinare za forinte i izbegavate duplu proviziju. Slično će biti i u Londonu, gde ćete moći da menjate dinare za funte.
To je mala korist. Mnogo veća korist je što sada svi znaju da je devizna pozicija naše zemlje takva da može da se ulazi u mnogo veće poslove. Jer, kada smo 15. maja prihvatili obavezu po članu 8. Statuta MMF, to znači da smo ukinuli sve devizne restrikcije na tekuća plaćanja i da smo se obavezali da nećemo dozvoliti formiranje višestrukih kurseva i da ćemo otkupiti sve viškove dinara u inostranstvu. Na taj način investitori znaju da je ovo jedna normalna zemlja koja neće imati nagle promene kurseva i visoku inflaciju. Jer, da bi neko uložio sredstva u jednu zemlju gleda tri stvari: prva je devizna pozicija te zemlje, druga je politički rizik i treća je investiciona klima. Prvu stvar smo, čini mi se, sada potpuno rešili. Imamo makroekonomsku stabilnost koja će biti dugoročna, ali ono što će nas i dalje sprečavati da ostvarimo maksimum jeste upravo ova investiciona klima. Što se mene tiče, biću zadovoljan tek onog trenutka kada investiciona ulaganja u našu zemlju budu dve milijarde dolara godišnje. Da bi se to dogodilo potrebno je da Vlada popravi sve one druge stvari koje čine investicionu klimu. Šta je to što Vlada treba da popravi?
- Treba da se skrati i pojednostavi procedura registrovanja preduzeća i izdavanja građevinskih dozvola. I, da profunkcioniše pravna država. Da se garantuje sigurnost imovine i da izvršni postupak bude efikasan. Da sudije ne štite dužnike ako ovi imaju političku zaštitu, već da poverioci znaju da će moći da naplate svoja potraživanja. Kada se to sredi, onda će investicije buknuti same po sebi i to ne samo strane, već i domaće.
Stiče se utisak da je čvrsta monetarna politika ponekad u suprotnosti sa zahtevima za finansiranje putem budžetskog deficita koji dolaze iz srpske vlade?
- Mi smo napravili plan ekonomske politike za naredne tri godine i on predviđa da zaduženje budžeta kod NBJ ne prelazi 0,5 odsto društvenog proizvoda. Prošle godine to zaduženje bilo je 0,8 odsto. Hoće li to biti ispoštovano već ove godine?
- Biće sigurno, jer o tome odlučuje NBJ i ja neću dozvoliti veće zaduživanje. I gospodin Đelić je to prihvatio, jer postoje drugi načini finansiranja budžeta. A to je, pre svega, bolje prikupljanje poreza. Trenutno je preko 50 odsto naše ekonomije još uvek u sivoj zoni. Dokle god u našim prodavnicama budu stajali natpisi '20 odsto popusta za gotovinsko plaćanje', to znači da vas prodavac stimuliše da platite u kešu kako bi on izbegao plaćanje poreza. Kakve su naše dalje obaveze prema MMF?
- Obaveza je da nastavimo sa čvrstom monetarnom i fiskalnom politikom i da do 2004. godine svedemo inflaciju na nivo evropskih zemalja - između dva i četiri odsto. Za ovu godinu smo planirali maksimalno 20 odsto, a već sledeće godine manje od 10 odsto. To znači da smo proglašenjem konvertibilnosti dinara i sa ovim stend-baj aranžmanom eliminisali jedan faktor rizika - a to je promena kursa i inflacija. Dakle, ljudi više ne treba da razmišljaju o inflaciji, ali moraju da brinu o drugim stvarima kao što su birokratija i korupcija. Zar o tome ne treba da brine pravosuđe?
- Ja mislim da se u našem pravnom sistemu ništa nije promenilo nakon 5. oktobra. Ni na jednu krivičnu prijavu koje NBJ od tada poslala nismo dobili odgovor. Niti su odbačene, niti su prihvaćene. Čak i krivične prijave protiv Dafine Milanović i Jezdimira Vasiljevića ili protiv Branka Crnogorca, koji je prikazivao da u svojoj banci u Podgorici ima 10 miliona maraka, a imao je tri marke i 46 pfeniga. Dafinu niko ne goni, bez obzira na to što smo članovi Interpola, već dobijamo nesuvisla objašnjenja sudova da je nema na adresi, a svi znaju da je otišla u inostranstvo i niko ne pokušava da je pronađe. Protiv gospodina Vasiljevića postupak je obustavljen, a on se šeta i drži pres-konferencije. Imamo jednu morbidnu situaciju da ljudi koji su prevarili narod sada drže lekcije putem medija o tome šta treba uraditi u finansijskom sistemu. Ja sam pravni laik, ali ako Jezda i Dafina nisu prevarili narod, onda ne znam ko je prevario. Da li ste baš morali da se odlučiti na tako nepopularan potez kao što je produžavanje roka isplate stare štednje do 2016. godine?
- Filozofija je da niko ne čeka ni pet, a kamoli deset godina. Već da se građani stimulišu i da odmah prodaju svoje obveznice. Sada je to jako jednostavno: ode se na šalter banke i istog dana se dobije novac. Ne moraju da se popunjavaju nalozi za berzu, to posle radi banka. Dakle, niko i ne predviđa čekanje, jer je omogućeno da se to uradi odmah po tekućoj ceni obveznica. Naravno, ukoliko štediša želi. Ukoliko ne želi, može da čeka ili da kombinuje ta dva modela.
A, rok je produžen, jer je prethodna vlast napravila šemu koja je neostvarljiva, oni su samo hteli da skinu štediše sa vrata. Godišnji rashod za ovu namenu, prema njihovom planu, iznosio je preko tri odsto DP. Prema našoj računici, uz godišnji rast BDP od pet odsto, maksimalni rashod koji država može da podnese je jedan odsto godišnje. Jeste to produženje nepopularno, ali mi nismo hteli da lažemo građane. Kada se analiziraju efekti Zakona o ekstraprofitu ispada da osim Bogoljuba Karića nema značajnijih obveznika. Da li ste razočarani?
- Ja mislim da je moglo mnogo više da se naplati. Problem je u tome što je i gospodin Radović nasledio jednu okoštalu strukturu, pa se posao, umesto da se munjevito obavi, mnogo razvukao. A, moglo je mnogo brže da nije bilo opstrukcije unutar samih državnih službi zaduženih za naplatu ekstraprofita. Oni su odugovlačili, dajući Radoviću pogrešne informacije. Mislim da do kraja leta treba podeliti sva preostala rešenja i sa time završiti ovaj zakon.
Međutim, ovaj je zakon tretirao samo one koji su imali privilegije. Još je gore da onima koji su kršili zakon i koji bi trebalo krivično da odgovaraju, dlaka s glave ne fali. Ja ne znam ni za jedan ozbiljan krivični postupak za korupciju. A čitamo kako je gospodin Živadin Jovanović platio 300.000 evra. Odakle mu pare? Kada će takvima poreznici zakucati na vrata?
- Znate, vladu čini i administracija. Za razliku od mene, koji sam pretrpeo puno kritika što sam 400 ljudi otpustio i primio nove, neke moje kolege nisu želele da se zameraju administraciji i faktički su nastavili da rade reforme sa ljudima koji su antireformski raspoloženi. A, to je nemoguće. Čak i oni sposobni ministri, sa nasleđenom birokratijom i administracijom iz Miloševićevog perioda, osuđeni su na neuspeh. Glavnu reč u analizi podataka o kontigentima imali su ljudi koji su ih i odobravali. Glavni Radovićevi ljudi dostavljali su informacije ekstraprofiterima. Sećate se onog perioda kad je predsednik Koštunica govorio da nećemo seču i princip revolucionarne pravde, da se to ne bi smatralo nekom političkom osvetom. I ja sam protiv političke osvete. Međutim, to se izrodilo u potpunu suprotnost. Jer, vlast se pokazala kao meka i nesposobna da kazni one koji su bili korumpirani u prethodnom periodu. Oni su bili preplašeni 5. oktobra, da bi posle nekoliko meseci počeli da dižu glave i utiču na ministre. Gospodin Šumarac je zakon napisao pre šest meseci, ali ovi dole iz birokratije, verovali vi ili ne, upravljaju ministrom. Ali, nije greška u njima, već u ministru koji ih nije smenio. Govorite o ministrima koji su sposobni. Da li imamo i ministare koji nisu sposobni?
- Naravno da imamo. Ali, pretpostavljam da je tako i u drugim zemljama, jer kada bi svi bili sposobni, gde bi nam bio kraj. Kada je već reč o ministrima, kada će, po vama, biti izbori?
- Pa, upravo nesposobni ministri čine sve da izbora nikada ne bude. Jer znaju da su sada poslednji put na vlasti. Ja mislim da predsedničkih izbora svakako mora biti, a što se tiče parlamentarnih izbora, sve će zavisiti od spleta različitih interesa u vladajućoj koaliciji. Za sada se čini da izbora neće biti, međutim, očito je da je većina u parlamentu veoma labava, pa se sada prave nekakvi dogovori između premijera i Velje Ilića da ovaj obeća podršku u parlamentu, a da zauzvrat obezbedi sebi podršku za predsedničku kandidaturu. No, bilo kad da budu izbori, ja sam siguran da će one prave reformske snage ponovo dobiti podršku. A hoće li G17 plus na izbore?
- O tome će odlučiti naš Politički savet onda kada se ti izbori raspišu. Od svog osnivanja G17 plus je imao dva cilja: prvi je bio obaranje Miloševića, a drugi promena sistema, što je započeto, ali nije završeno. Dok ne završimo taj posao, ima potrebe i da postojimo. A, ako gospodin Labus tako odluči, mi ćemo ga sigurno kandidovati na predsedničkim izborima i nećemo imati ništa protiv da ga i drugi podrže. Mislim da on to i zaslužuje. Gde biste vi danas uložili novac?
- Savete je nezahvalno davati, ali ako je mali biznis u pitanju, to bi definitivno bila neka od grana prehrambene industrije. To je naša šansa i možemo mnogo više hrane da proizvodimo i da izvozimo. A, ako želite da štedite, najisplativije su obveznice stare devizne štednje, jer donose najveću kamatu u devizama i ona se kreće od osam do 18 odsto na godišnjem nivou. Poseban zakon za Dafinu Da li je tačno da će DSS glasati za izmene Zakona o staroj štednji?
- Prema poslednjim informacijama gospodin Veroljub Dugalić je već uputio Saveznoj vladi ponovo zakone u proceduru. Ovog puta je ovaj zakon razdvojen na dva: jedan samo za štednju u državnim bankama, a drugi za štediše 'Dafiment banke'. Mislim da će to ući u proceduru do kraja meseca i opet po hitnom postupku. Ako opet ne prođe, nema druge nego da to učini Republička vlada, ali ja mislim da to onda neće biti do kraja godine. Mislim da sam prošli put pogrešio kad sam savetovao ministru finansija da ide s jednim zakonom, jer postoji razlika u tretmanu: štediše 'Dafimenta' dobijaju samo glavnicu umanjenju za sve isplaćene kamate, dok ostalima obračuna pripadajuća kamata. Što se tiče štediša 'Jugoskandika' formalno-pravno ne postoji osnov za njihovo uključivanje u zakon. Mafija ne može biti izgovor Najveći broj čitalaca se raspituje kada će krenuti stambeni krediti. Može li to malo da se ubrza?
- I ja se pitam zašto se ne donose zakon o gradnji i zakon o hipoteci. Navodno, zato što to nije u interesu tzv. urbanističke mafije koja uzima provizije na izdavanju tih dozvola. Ali, to može biti izgovor za urbanističku mafiju, ali ne i za Vladu. Mi imamo problem da jedna grupa ljudi radi najbolje što može i ne možemo reći da nema rezultata. Dok druga grupa ljudi, da li zato što je nesposobna ili zato što nema interesa, ništa ne radi. Zbog njih i mi koji radimo imamo problem. Ja znam da je koaliciona vlada preglomazna i da takve vlade nikad u istoriji nisu bile efikasne. Međutim, ako smo u makroekonomskoj sferi mogli ovako brzo, postavlja se pitanje zašto nismo mogli i u drugim oblastima. Odgovor je: ili ljudi nisu znali ili nisu hteli. Branislav Krivokapić
.jpg)
