Izvor: B92, 13.Nov.2011, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mladi beže jer smo najsiromašniji
Beograd -- Najbolji visokoobrazovani mladi ljudi će i dalje odlaziti iz Srbije, jer je ona jedna od najsiromašnjijih država u Evropi.
Pri tom, Srbija nema sluha da više ulaže u nauku i stvori bolje uslove za ostanak takvih ljudi, ocenjuju predstavnici prosvetne struke.
Rektor Univerziteta u Beogradu prof. Branko Kovačević ponavlja da se procenjuje da je u poslednjih 20 godina Srbiju napustilo oko pola miliona građana, a da je država odlaskom najboljih izgubila oko 12 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << milijardi evra.
"Odlaskom najboljih stručnjaka i mladih diplomaca Srbija je mnogo izgubila, jer se godinama ulagalo u njihovo obrazovanje, a sada oni rade u drugim državama u kojima plaćaju porez", rekao je rektor Kovačević.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković izjavio je da je "odliv mozgova zapravo promašena investicija", jer, kako je naveo, ne može Srbija da prepusti nekoj drugoj družavi mladog čoveka u čije je obrazovanje godinama ulagala. "Bogatije zemlje mogu da imaju tu privilegiju i mogućnost da ulažu u nekoga, pa malo i da promaše. Ali mi smo suviše siromašni da bismo sebi dozvolili takav luksuz - da školujemo one profile koji nam kasnije neće vratiti svojim radom", zaključio je Atanacković.
On je dodao da je Srbija jedna od najsiromašnijih država u Evropi, a da jedino jaka ekonomija i privredna mogu da utiču na otvaranje novih radnih mesta.
"Jedino ćemo otvaranjem novih radnih mesta zadržati najbolje, a tu mogu da pomognu i investitori koji će u njih ulagati", dodao je Kovačević.
Rektor je napomenuo da je "Srbija stara i neobrazovana i da dok u svetu zemlje imaju od 40 do 60 odsto mlade, visokoobrazovane generacije, mi imamo 40 odsto nepismenih".
"Danas odavde i dalje odlaze visokoobrazovni ljudi, jer se oni u svetu najviše traže, a pogotovo oni koji su završili prirodne i tehničke nauke", kazao je rektor i dodao da na primer Nemačka u ovom trenutku traži oko 400.000 inženjera, koji će raditi na modernim tehnologijama i inovacijama i to sve kako bi ta zemlja poboljšala bruto nacionalni dohodak za jedan do dva odsto.
Kovačević je istakao i da mladi naučnici u Srbiji nemaju uslove kao u inostranstvu za obavljanje naučno-istraživačkog rada, i da je i to jedan od razloga njihovog odlaska. "Za nauku je potrebno više novca iz bužeta, između ostalog i zato što je nauka neprofitabilna i eksperimenatalna", smatra on.
Da su jaka ekonomija i preduzeća koja otvaraju nova radna mesta, ali i veća izdvajanja u nauku uslovi da se najobrazovaniji kadrovi zadrže, potvrdio je i ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.
Obradović je istakao da obrazovanje treba više da sarađuje sa privredom, koja isto tako mora da kaže šta joj treba i koje profile treba više obrazovati. "I država kroz Strategiju razvoja obrazovanja treba da da jasnu sliku šta će Srbiji u narednoj deceniji biti potrebno", dodao je Obradović.
Prema njegovim rečima dokle god ne budemo osnažili privredu, postojaće trend "odliva mozgova".
"Javna preduzeća u Srbiji, visokoškolske ustanove i privatne i državne moraju da ulažu i finansiraju i stipendiraju najbolje, a po završetku školovanja da im obezbede posao", istakao je Obradović.
On je podsetio da je trend odlaska radne snage sa ovih prostora počeo pre 40 godina i dok je tada odlazila nekvalifikovana radna snaga, danas odlaze visokoobrazovni.
Obradović je istakao i da ranijih godina, kada je privreda bila jača pitanje odlaska najboljih nije imalo takvu dimenziju, jer su mladi, kroz različite projekte tokom studija već bili angažovani.
"Poslednjih decenija se promenila struktura onih koji odlaze i sad imamo situaciju da i mladi koji završe fakultete odlaze jer ne mogu da se zaposle", ocenio je ministar prosvete.
