Izvor: S media, 07.Feb.2011, 12:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Misija MMF-a u Srbiji od 10. do 22. februara
Misija Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) boraviće u Srbiji od 10. do 22. februara povodom sedme, poslednje revizije stend-baj aranžmana sa Srbijom, pre isteka tog aranžmana u aprilu, potvrdjeno je u Kancelariji MMF-a u Beogradu.
Delegaciju MMF-a će, kao i tokom prethodnih revizija, predvoditi Albert Jeger, a glavne teme razgovora biće makroekonomski razvoj Srbije u okviru programa i učinak, kad je reč o ciljevima postavljenim za kraj 2010.
Kako je ranije >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << izjavio stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik, takodje će biti reči o preostalim strukturnim reformama, posebno o uspostavljanju mehanizma za restrukturiranje korporativnog duga.
Lisovolik je, pred poslednju reviziju stend-baj aranžmana sa Srbijom, ocenio da su srpske vlasti, generalno gledano, zadovoljavajuće sprovodile taj program, iako su rezultati varirali na različitim poljima.
On je ukazao da je program bio prilično uspešan u rešavanju kratkoročnih pitanja, kao što je sprečavanje bankarske i valutne krize, ili ostvarenje štedljivog, ali ne suviše "zategnutog" budžetskog deficita.
MMF: Bez problema sa Srbijom
"Medjutim, program je bio manje uspešan u svojoj dugoročnijoj, strukturnoj dimenziji. Na primer, napredak u reformi penzionog sistema i racionalizaciji broja radnika državnog sektora je bio skroman, dok je napredak u poboljšanju poslovne klime bio sporiji nego što se planiralo", istakao je predstavnik MMF-a.
Kad je reč o stavu MMF-a da li Srbiji treba dodatni aranžman sa tom medjunarodnom finansijskom institucijom po isteku postojećeg aranžmana, ključno pitanje je da li srpske vlasti smatraju da bi program sa Fondom doneo dovoljne koristi u ovom trenutku, naveo je Lisovolik.
"Pošto je srpska privreda i dalje podložna spoljnim i drugim šokovima, najbolji odgovor na to su oštre mere usmerene ka ključnim slabostima. Te mere mogu da budu primenjene sa ili bez programa MMF-a. Na primer, posebno je važno držati se nedavno uvedenih fiskalnih pravila", naglasio je on.
"Ukoliko vlasti budu želele dodatni program, može da se razmotri nekoliko alternativnih opcija, zavisno od željenog vremenskog perioda koji bi taj aranžman pokrivao", naveo je Lisovolik.
On je kao glavne ekonomske izazove za Srbiju u ovoj godini izdvojio održavanje štedljive fiskalne politike i istovremeno ostvarenje napretka strukturalnih reformi koje neće štetiti ekonomskom rastu, a koje obuhvataju, izmedju ostalog, pojednostavljenje poslovne klime i povećanje konkurencije u privredi.
Aranžmanom s MMF-om, koji je potpisan u maju 2009. godine, Srbiji je odobren zajam od 2,87 milijarde evra za jačanje deviznih rezervi i do sada je iskorišćeno oko 1,48 milijardi evra.
(Tanjug)
