Izvor: B92, Beta, Tanjug, 07.Feb.2010, 16:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Misija MMF-a sutra stiže u Srbiju
Beograd -- Misija Međunarodnog monetarnog fonda doputovaće sutra u Beograd, povodom treće revizije kreditnog aranžmana sa Srbijom, kažu u Narodnoj banci Srbije.
Predviđeno je da razgovori predstavnika Vlade Srbije i NBS sa delegacijom MMF-a traju od 9. do 23. februara. MMF je 15. maja 2009. godine Srbiji odobrio kredit od 2,9 milijardi evra za jačanje deviznih rezervi. Do sada su povučene dve tranše tog kredita u ukupnoj vrednosti 1,12 milijarde evra.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Povlačenje treće tranše kredita od 350 miliona evra zavisiće od novog izveštaja Misije MMF-a. Plan NBS je da se ta tranša povuče u maju ove godine.
Srbija se sporazumom sa MMF-om obavezala da će smanjiti izdatke za isplate zarada budžetskih korisnika, odnosno da će te plate, kao i penzije, biti zamrznute u 2010. godini. Sporazum predviđa i otpuštanje viška zaposlenih u državnoj administraciji i usvajanje novog zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju. Prema poslednjoj reviziji aranžmana iz novembra, deficit budžeta za 2010. godinu trebalo bi da bude četiri odsto BDP-a.
Stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik izjavio je nedavno da Srbija iz budžeta izdvaja više novca za isplate zarada nego što je predviđeno sporazumom sa MMF-o, kao i da "postoji zabrinutost" da neće biti ispunjen deo sporazuma koji predviđa otpuštanje više od osam hiljada činovnika u javnoj administraciji. On kaže da je još rano reći da li se Vlada Srbije pridržava svih odredbi sporazuma sa MMF-om, ističući da će procena rezultata programa biti ključni zadatak same Misije Fonda. "Nadamo se da će treća revizija moći da bude uspešno dovršena", rekao je Lisovolik.
Svaki višak prihoda koji bi mogao da bude ostvaren na osnovu većeg privrednog rasta, kako se navodi u Pismu o namerama koje su potpisali premijer Mirko Cvetković, ministarka finansija Diana Dragutinović i guverner Radovan Jelašić, biće iskorišćen za veliki budžetski deficit od četiri odsto.
S obzirom na to da se manjak prihoda nad rashodima u ovoj godini, od preko 100 milijardi dinara, finansira isključivo od kredita međunarodnim finansijskih institucija, ali i onih uzetih od poslovnih banaka, teško da postoji argument koji će Misiju MMF privoleti na rešenje kojim bi se povećale plate u javnom sektoru, ili penzije.
Nije tajna da Misija MMF baš i ne gleda previše blagonaklono na stanje u srpskim državnim firmama. Srbija se obavezala da bolje kontroliše rad javnih preduzeća. Očekuje se da Vlada do kraja ovog meseca usvoji planove poslovanja za sva veća javna preduzeća. Prema podacima do kojih su došle Novosti, još nije raspravljano o planu rada bilo koje državne firme.
Prema mišnjenju predstavnika MMF, rashodi za penzije u Srbije su, u odnosu na veličinu ekonomije, vrlo visoki. Dogovor koji je postignut između srpskih vlasti i Misije tokom pregovora u novembru 2009. bio je da se postepeno redukuju neki uslovi za prevremeno penzionisanje, uključujući i beneficirani radni staž. Postignuta je i saglasnost da se penzije od 2011. usklađuju sa inflacijom, uz izvesne korekcije naviše ukoliko ekonomski rast bude iznad četiri odsto. Cilj je, zapravo, da se troškovi za penzije svedu na nivo ispod deset odsto ukupnih rashoda države u narednih od pet do sedam godina.
Nažalost, upravo indeksacija penzija za 2011. godinu, odnosno dilema treba li ih usklađivati prema rastu inflacije ili i prema rastu zarada, još uvek predstavlja, kako Novosti saznaju, otvoreno pitanje u Nacrtu zakona o penzijskom sistemu. Sa tom dilemom čeka se i početak pregovora sa Misijom MMF. Rok za usvajanje Predloga zakona o penzijskom sistemu, inače, ističe krajem februara.
Mirou: Vlada treba da se pridržava obaveza
Član ekonomskog tima premijera Dejan Šoškić očekuje da MMF ima razumevanje za kašnjenje u otpuštanjima. "Za neke stvari je potrebno ipak da se zaista realizacija sprovede u skladu sa realnim mogućnostima. Drugim rečima, nije realno očekivati da se sve to uraditi samo tokom jednog ili dva meseca”, kaže Šoškić. "Nekada su prosto proceduralna pitanja takva da ih je nemoguće rešiti u kratkom vremenskom periodu, tako da ja verujem da je ključno pitanje da li se ide u skladu sa preuzetim opredeljenjima i da li zbog nekih objektivnih okolnosti ima eventualno nekog kašnjenja”, navodi on.
Predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj Tomas Mirou kaže da je od ključne važnosti za vođenje makroekonomske politike da se Vlada Srbije pridržava svojih obaveza u okviru programa MMF-a, posebno u vezi sa smanjenjem javne potrošnje i budžetskog deficita.
"Vlade Srbije su u poslednjih 10 godina iskazivale fiskalnu odgovornost i ja čvrsto verujem da će se aktuelna vlada držati te tradicije", rekao je Mirou, najavljujući da će EBRD, tokom 2010. godine, investirati između 400 i 450 miliona evra u Srbiju.
Mirou je podsetio da su dešavanja u čitavom regionu, u proteklih 20 godina tranzicije, pokazala da privrede obično beleže napredak u stabilnim makroekonomskim okvirima, sa niskom inflacijom i malim fiskalnim deficitom.
Govoreći o šansama domaće ekonomije da se oporavi od negativnih efekata svetske krize, Mirou je ocenio da je Srbija u dobroj poziciji da iskoristi prednosti rasta globalne privrede ove godine.
Džagić: Ne narušavati poverenje
Potpredsednica Privredne komore Srbije Vidosava Džagić kaže da bi vlada morala da u potpunosti poštuje sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom jer bi se u suprotnom narušilo poverenje u odnosima sa tom međunarodnom finansijskom institucijom.
"Vlada je usaglasila aranžman sa MMF-om, to je jedna vrsta sporazuma između dve strane i svaka strana treba da poštuje ono što je prihvatila kroz proces pregovaranja, jer se na taj način obezbeđuje i stvaranje određenog poverenja", istakla je Džagić.
Ona je ukazala da se građani Srbije u vremenu krize ponašaju racionalno i ne zadužuju se već štede, tako da bi i država trebalo da se ugleda na njih i ponaša se odgovorno i racionalno. "Mi još nismo na kraju krize i ta filozofija štednje morala bi da u Srbiji bude dugoročan proces", istakla je potpredsednica PKS.
Prema njenim rečima, ukoliko vlada bude pokazala da se pridržava svega što stoji u sporazumu sa MMF-om, da upravlja javnom potrošnjom, da smo ušli u proces reformi, koje su definisane u aranžmanu, onda možemo da očekujemo i pozitivne ishode.
"S druge strane, ako se to ne desi, ima i drugih lošijih scenarija, a MMF je institucija koja ima obezbedjen proces praćenja i merenja i stanja i rezultata i to je u prethodnom periodu i omogućilo značajno fleksibilniji pristup u pregovorima koje smo imali", kaže ona.
"Ne treba da se zavaravamo da ta fleksibilnost nema svoje granice i da mi možemo da jednostrano menjamo ono što smo prethodno dogovorili i da se ponašamo kao da takvih dogovora nije bilo", rekla je Džagić.
.jpg)
