Izvor: B92, Beta, Tanjug, 07.Feb.2010, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Misija MMF-a stiže u Srbiju
Beograd -- Pred sutrašnji dolazak u Beograd, Međunarodni monetrani fond upozorio je da Vlada Srbije ne ispunjava obavezu o zamrzavanju plata.
Misija Međunarodnog monetarnog fonda sutra dolazi u Beograd na razgovore u okviru treće revizije kreditnog aranžmana sa Srbijom. Razgovori delegacije MMF-a sa tehničkim eksperatima Vlade i Narodne banke počeće u utorak plenarnom sednicom i trajaće do 23. februara. MMF je upozorio da Vlada za sada ne ispunjava obavezu o zamrzavanju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << plata i racionalizaciji administracije.
MMF je naveo da je Vlada izdvojila 120 miliona evra više nego što je dogovoreno za plate zaposlenih u administraciji, dok sa druge strane kasni u sprovođenju smanjenja javne administracije.
Član ekonomskog tima premijera Dejan Šoškić očekuje da MMF ima razumevanje za kašnjenje u otpuštanjima.
"Za neke stvari je potrebno ipak da se zaista realizacija sprovede u skladu sa realnim mogućnostima. Drugim rečima, nije realno očekivati da se sve to uraditi samo tokom jednog ili dva meseca”, kaže Šoškić.
"Nekada su prosto proceduralna pitanja takva da ih je nemoguće rešiti u kratkom vremenskom periodu, tako da ja verujem da je ključno pitanje da li se ide u skladu sa preuzetim opredeljenjima i da li zbog nekih objektivnih okolnosti ima eventualno nekog kašnjenja”, navodi on.
Prema poslednjoj reviziji aranžmana iz novembra, deficit budžeta za 2010. godinu trebalo bi da bude četiri odsto BDP-a, plate i penzije biće zamrznute, uz preuzetu obavezu vlade da započne reformu penzijskog sistema i smanji broj zaposlenih u državnoj administraciji za više od 8 000.
Ukupna vrednost stend-baj aranžmana MMF-a i Srbije je 2,9 milijardi evra, od kojih je Srbija do sada povukla 1,13 milijardi.
Pošto je novac iz ovog kredita namenjen deviznim rezervama čije je stanje trenutno stabilno, uspešan ishod pregovora sa MMF-om za Srbiju je bitniji kao pozitivan signal stranim investitorima, smatra Šoškić.
"Mi u ovom trenutku nemamo problem sa nivooom deviznih rezervi one su rekao bih na stabilno visokom nivou i dovoljne su za izmirivanje obaveza naše zemlje prema inostranstvu”, kaže on.
"Ono što je svakako važno to je da ono što smo se dogovorili sa MMF-om zaista sprovodimo i da pregovori prođu, ja bih rekao, na obostrano zadovoljstvo. U suprotnom, međunarodno finansijsko tržište bi verovatno percipiralo to kao rast rizika”, ocenjuje Šoškić.
Predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj Tomas Mirou ocenio je da je od ključne važnosti za vođenje makroekonomske politike da se Vlada Srbije pridržava svojih obaveza u okviru programa MMF-a, posebno u vezi sa smanjenjem javne potrošnje i budžetskog deficita.
"Vlade Srbije su u poslednjih 10 godina iskazivale fiskalnu odgovornost i ja čvrsto verujem da će se aktuelna vlada držati te tradicije", rekao je Mirou, najavljujući da će EBRD, tokom 2010. godine, investirati između 400 i 450 miliona evra u Srbiju.
Mirou je podsetio da su dešavanja u čitavom regionu, u proteklih 20 godina tranzicije, pokazala da privrede obično beleže napredak u stabilnim makroekonomskim okvirima, sa niskom inflacijom i malim fiskalnim deficitom.
Govoreći o šansama domaće ekonomije da se oporavi od negativnih efekata svetske krize, Mirou je ocenio da je Srbija u dobroj poziciji da iskoristi prednosti rasta globalne privrede ove godine.
Mirou je naveo da EBRD planira da tokom 2010. godine investira između 400 i 450 miliona evra u Srbiju, podsetivši da je u 2009. godini u našu zemlju uložila oko 429 miliona evra.
"Glavna područja na koja će se banka fokusirati su nastavak finansiranja privrednog oporavka zemlje, putem obezbeđenja neophodnih sredstava bankama, uključujući sredstva za finansiranje malih i srednjih preduzeća", najavio je predsednik EBRD.
Mirou je napomenuo da će EBRD pažnju usmeriti i na finansiranje infrastrukturnih projekata u Srbiji, uključujući projekte na nivou opština, kao i dalje unapređenje energetske efikasnosti putem obezbeđenja sredstava za održive energetske projekte.
Još jedan od prioriteta za EBRD biće privatni sektor, u cilju povećanja konkurentnosti i obezbeđenja više direktnih ulaganja u srpske kompanije, najavio je Mirou.
