Izvor: Politika, 22.Jul.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mirno malinarsko leto
U sezoni bez malinarskih protesta proizvođači od hladnjačara očekuju da im svu predatu malinu plate po sadašnjoj ceni
Arilje – Bilo je ovo jedno mirno malinarsko leto u Arilju, privodi se kraju berba „crvenog zlata”, a malinara ove godine nije bilo na ulicama u protestima, u blokadi puteva, svim onim izlivima nezadovoljstva toliko karakterističnim minulih sezona.
U krugovima proizvođača malina može se čuti da je dobra cena razlog zašto nije bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izlazaka na ulicu i izliva nezadovoljstva. Istina, cenom u otkupu nikad nema zadovoljnih – malinari uvek traže više, a hladnjačari bi da plate manje – s tim što se sadašnjom od oko 150 dinara, pa ponegde i malo više od toga, za sada čuva taj „mir u kući”.
– To, ipak, ne znači da smo zadovoljni sa ovih 150 dinara na terenu, plus šest dinara kad se doveze u hladnjaču, po kilogramu, što je akontna cena – kaže za „Politiku” Duško Nenadić, pi-ar ariljskog Udruženja proizvođača jagodičastog voća „Vilamet” koje okuplja više hiljada ovdašnjih malinara, a ranije je organizovalo pomenute proteste.
Po Nenadiću, sezona otkupa maline je počela tako što su hladnjačari izašli s cenom od 120 dinara. Nedopustivo niskom, smatraju malinari, iako su plodovi bili odličnog kvaliteta. Dve trećine maline koju su predali, kažu, otkupljeno je po toj prvoj ceni.
– Onda je krajem juna nastupio kišni period, pa su oni hteli još jeftinije da nam plaćaju. Ali iznenada su se ovde pojavili neki prekupci, valjda iz Šapca i Loznice. Ti došljaci su počeli malinu bolje da plaćaju, digli na 160 i 170 dinara po kilogramu, bez obzira što je odvoze 200 kilometara odavde. Naši hladnjačari nisu imali kud, morali su i oni bolje da plate, pa se tako došlo do sadašnjih 156 dinara. Toliko su platili oko trećine ukupno predate količine. A prekupci opet prednjače, ponegde daju i do 180 dinara za sortu „vilamet”, a čak 220 za „miker” – ističe Nenadić, pa nastavlja:
– E, sad, mi iz udruženja „Vilamet” smatramo da bi ova akontna cena od 156 dinara trebalo da važi za celu sezonu berbe. Da nam se plati toliko za sve što smo predali. Pri tome, pratićemo svetsku cenu maline. U svetu je velika potražnja za ovim voćem, jer je malina u Poljskoj i Čileu stradala. Nastojaćemo u razgovorima sa hladnjačarima na kraju berbe da puna otkupna cena bude usklađena sa tom svetskom, da dostigne dva evra. Ako budu gluvi za naše zahteve i monopolski se budu ponašali, nije isključeno da i tada stupimo u proteste. Nema smisla da samo mi malinari gubimo, a da se hladnjačari bogate i iz godine u godinu proširuju svoje kapacitete. Uostalom, kilogram zamrznute maline „rolend” u maloprodaji u Nemačkoj je 16 evra, a vidi se koliko mi od toga dobijamo – sumira predstavnik malinara.
Da sada, na izmaku berbe, oceni sezonu pitali smo jednog od najvećih otkupljivača u Arilju Milomira Zimonjića, vlasnika firme „Frukom”, koji planira ovog leta da otkupi oko 4.000 tona maline. On se složio da je kvalitet ovog voća posle kiša uglavnom dobar, ali nije bio voljan da komentariše kretanja otkupne cene:
– Sad je glavno pitanje kako prodati otkupljenu malinu. Ipak, nadamo se dobrom izvozu, pa i da Poljska podbaci, a Srbija uspe. Videćemo, valja napraviti dobre ugovore o prodaji. Voleo bih i da se 200 dinara za kilogram plati proizvođačima, ali pitanje je šta će biti. Još je rano davati predviđanja – oprezan je u procenama Zimonjić.
Branko Pejović
---------------------------------------------
Rod manji 30 odsto
Užice– Ovogodišnji rod maline u užičkom regionu, čija berba na 4.300 hektara ulazi u završnu fazu, procenjuje se na oko 30.000 tona, što je za oko 30 odsto manje u odnosu na prošlu godinu, izjavio je juče stručni saradnik u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Užicu Petar Joković.
Kvalitet ubrane maline je, po oceni ovog poljoprivrednog stručnjaka, zadovoljavajući, uprkos kišnom periodu koji je pratio početak berbe, kada je bilo truljenja sazrelog ploda.
U nižim predelima užičkog regiona berba maline bi trebalo da bude završena krajem naredne sedmice, dok će u brdsko-planinskim, gde se uzgajaju sorte „tuker” i „tulemin”, koje su dobro rodile, posao potrajati još nekoliko sedmica.
Tanjug
objavljeno: 23.07.2010.
