Izvor: S media, 30.Jun.2012, 18:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miodrag Nikolić za S media: Krah Železare stare sto godina?
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić najavio je da, zbog potrebe da se promeni način finansiranja, postoji mogućnost da u narednom periodu i druga visoka peć u smederevskoj Železari bude na režimu "tihog hoda“.
Sagovornik S media portala, nekadašnji generalni direktor Jugometala i direktor sektora za Železaru Smederevo, Miodrag Nikolić veruje da Srbija može da pronađe strateškog partnera za Železaru ako ga bude >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ozbiljno tražila.
Smederevci će blokirati puteve ukoliko se ugasi druga peć u Železari
Kupovina Železare – novi ispit moći države
Država – dobar poslodavac u vreme krize?
Istorija Železare seže do davne 1913. godine, ko je osnovao Železaru i sa kojim ciljem?
- Inicijator osnivanja Železare i prvi predsednik Upravnog odbora akcionarskog društva bio je Đorđe Vajfert. Ideja je bila da to bude remontna radionica za brodove koji su plovili Dunavom. Za proizvodnju rezervnih delova formirana je livnica kao i Simens-Martinove peći za proizvodnju specijalnih vrsta čelika. Prva visoka peć aktivirana je 1937. godine a izgrađena je blizu Majdanpeka. Pre izbijanja II svetskog rata, SARTID je bio najveća železara na Balkanu, odnosno u jugoistočnoj Evropi.
Kako je izgledalo „zlatno doba“ Železare?
- Železara nikada nije imala zlatno doba. Pravljena je na silu jer je SFRJ na početku izgradnje ukinuo federalni fond za kapitalne investicije, tako da je železara napravljena na bazi srpskog inata i mišljenja da svaka ozbiljna država mora da ima železaru. Krajem 80-ih godina, ako to može da se nazove zlatno doba, pre izbijanja sankcija, Železara je dve godine uzastopno proizvodila više od milion tona sopstvenog čelika u ekstraktivnom delu i prevaljivala više od milion, gotovo milion ipo tona, što svog, što uvoznog čelika. Izvoz je premašivao pola milijarde dolara i onda su došle sankcije.
Postoje ljudi koji mogu da spasu Železaru
Smatrate li da u Srbiji postoje ljudi koji bi uspeli da vrate Železaru na noge?
- Vrlo verovatno, ako ništa drugo ja znam bar za tri do četiri bivša generalna direktora koja su još živa. Svakako bi ih trebalo uključiti u konsultacije šta i kako dalje sa Železarom.
Greota je to što bivši generalni direktori, koliko ja znam, nisu nikada konsultovani u vezi sa tim šta bi trebalo raditi sa Železarom. Nažalost, ljudi koji su je napravili sada su pokojni. Pre svega mislim na profesora Miodraga Čeperkovića i na pokojnog Mitu Trivića.
Šta tačno znači prebacivanje visoke peći u „tihi hod“ i koliko će novca i sredstava biti potrebno da Železara opet radi punom parom?
- Nažalost nisam u toku sa sadašnjim cenama i troškovima, tako da ne bih znao da kažem tačnu sumu, i ne bih želeo da budem neozbiljan. Prebacivanje u režim „tihog hoda“ znači da visoke peći ostaju tamponirane koksom i podgrevane gasom ali ne proizvode tečni čelik. To se radi zbog toga što bi se, ako bi se peć ohladila, obrušili ozid i opeke i onda bi bio neophodan remont prvog razreda, odnosno izgradnja visoke peći ispočetka što je nekada koštalo oko 20 miliona dolara po peći.
Da li je bila neophodna privatizacija Železare?
- U svakom slučaju, Srbija nije imala dovoljno kapitala i sredstava da održava Železaru u normalnoj proizvodnji, posebno nakon deset godina sankcija, kada je oprema bila ozbiljno devastirana.
Da li je Srbija pogrešila zbog toga što je prvo prodala a potom otkupila Železaru od U. S. Steela?
- Srbija je pogrešila zbog toga što je prodala Železaru U. S. Steel-u za bednih 23 ili 28 miliona dolara. Trebalo je da je pokloni U. S. Steel-u. Tako bi on mnogo teže izašao iz priče. Pošto je platio kupoprodajnu cenu, on nije imao više nikakvih moralnih obaveza. Suština priče jeste to da Srbija, u stanju u kome je sada i u kome je bila, nije mogla da, na pravi način, rukovodi i održava proizvodnju u Železari. Međutim, kada nešto ne možete da koristite sami, bolje je da to poklonite nego da prodate, a posle da primate na poklon jer navodno spasavate četiri do pet hiljada radnih mesta. Mnogo su skupa ta radna mesta. Prilikom prodaje Železare Amerikancima, opterećen je javni dug Srbije sa, prema mom mišljenju, više od 600 miliona evra.
Verujete li da je moguće da u roku od 90 dana Srbija pronađe strateškog partnera za Železaru?
- Zavisi koliko ozbiljno ga bude tražila. Smatram da taj kapacitet nije toliko veliki posebno zbog toga što su i u okruženju pogašene neke železare, kao na primer u Kremikovcima. Srbija se trudi da proda Železaru, a trebalo bi da pronađe nekoga kome će čak i da plati da održava normalnu proizvodnju jer zna šta će da uradi sa proizvedenim čelikom.
Ne postoji rešenje
Da li prema Vašem mišljenju postoji drugo rešenje za Železaru ukoliko se ne pronađe strateški partner?
- Nema rešenja zbog toga što država nema dovoljno sredstava da održava proizvodnju u Železari, jer nažalost, danas Srbija ne troši više od 300 hiljada tona čelika godišnje. Železara ima kapacitet veći od milion tona a Amerikanci kažu da su proizvodili dva miliona tona godišnje.
Opstanak Železare važan za privredu
Koliko je opstanak Železare važan za Srbiju, i koliko ona znači privredi Srbije?
- Svaka železara je još interesantna za neku ozbiljnu državu koja ima ozbiljnu industriju. Tako Austrija još radi sa svojom železarom Fest Alpinom. I sve druge ozbiljnije države u Evropi imaju svoju proizvodnju čelika. To je još strateški proizvod sa kojim jedna industrija ne bi zavisila od stranih uticaja i faktora.
Železara Smederevo jedna je od retkih koja je osposobljena da proizvodi uložak za beli lim koji je osnovni proizvod za prehrambenu industriju, da li možda tu leži tajna povećanja proizvodnje?
- U svakom slučaju Železara je napravljena pre svega da bi pravila konstrukcione limove, a više od 300 hiljada tona predviđeno je za proizvodnju uloška za beli lim. On je osnovna sirovina za prehrambenu industriju u smislu pravljenja raznih konzervi i konzerviranja hrane. Beli lim je važan i u vojnoj industriji za pakovanje municije. Pošto Srbija, nažalost, već deset godina nije ništa uradila da intenzivira razvoj prehrambene industrije a i građevinarstvo je u stanju u kom jeste, verovatno je i to razlog zbog kojeg su Amerikanci izgubili živce i posle deset godina napustili fabriku jer čelik više nije proizvod koji može da se šeta po zemaljskoj kugli. Suviše je jeftin da bi trpeo skup transport.
Verujete li da Železara ponovo može da izvozi kao 90-ih godina?
- Ona bi morala da izvozi i mnogo više. Ali najgore je izvoziti sirovi proizvod. Ideja Železare oduvek je bila da kroz više faza prerade obezbedi proizvode koji su neophodni za proizvodnju drugih proizvoda. Proizvode tipa kombajna, traktora, autobusa, kamiona, nažalost ne i automobila, jer Železara nije osposobljena da radi karoserijski lim za modernu autoindustriju zbog toga što je hladna valjaonica limitirana samo na metar i po širine.
Smatrate li da je Železara srce grada Smedereva, i šta bi za taj grad značilo potpuno gašenje ove fabrike?
Železara je za Smederevo pitanje opstanka. Posebno zbog toga što je sada to jedina fabrika koja još koliko toliko radi. Problem Smedereva jeste to što ostale fabrike ne rade. Tako da na pitanje da li samo na Železaru može da se "izvadi" Smederevo nemam odgovor.
Ivana Nikolić
Foto: S media
.jpg)
