Izvor: Politika, 23.Jun.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Minus za 35 milijardi „prešišao” zakon
Ukoliko se usvoji predlog decentralizacije, jaz će se povećati za dodatnih 75 milijardi dinara, ocenjuje Fiskalni savet
Prvi plan budžeta za sledeću godinu „kratak” je za najmanje 35 milijardi dinara. Odnosno, za toliko minus u državnoj kasi može da bude veći od planiranih sto milijardi dinara, navodi se u oceni Fiskalnog saveta na nacrt izveštaja o budžetskoj strategiji za 2012. godinu. Ukoliko u međuvremenu bude usvojen i predlog decentralizacije jaz će se povećati >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za dodatnih 40 milijardi dinara, ocenjuje se u analizi.
–Znatno smanjenje fiskalnog deficita u 2012. godini i u sledećim godinama predstavlja veliki izazov, ali je to neophodno, jer bi se u protivnom, javni dug verovatno otrgao kontroli, čime bi bila ugrožena makroekonomska stabilnost – upozoravaju članovi Fiskalnog saveta.
Inače, u skladu sa fiskalnim pravilima, koja su uneta u Zakon o budžetskom sistemu, minus u državnoj kasi dogodine trebalo bi da se smanji sa ovogodišnjih 4,1 na 3,2 odsto.
Ni ova godina neće proteći bez izazova, ocenjuju čuvari budžeta, autori izveštaja, ipak, nisu previše zabrinuti za sudbinu ovogodišnjeg budžeta, što ne bi moglo da se kaže i za sledeću godinu. Naime, rashodi u kasi su potcenjeni za čak 25 milijardi, dok su prihodi precenjeni za 10 milijardi dinara. Kreatori budžeta bili su previše optimistični kada su procenili rast prihoda od poreza na dodatu vrednost, ali i nisu dostavili kredibilan plan na koji način će se subvencije iz budžeta smanjivati, Takođe, rashodi za plate i penzije, takođe su potcenjeni. Kad se podvuče crta, u kasi ostaje jaz od 35 milijardi.
A kada je o strategiji za 2013. i 2014. godinu reč, članovi Fiskalnog saveta napominju da je vrlo važno da se poštuje zakon, odnosno da se minus u kasi iz godine u godinu smanjuje. U suprotnom postoji opasnost, da državni dug premaši 45 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno onoga što, kao privreda stvaramo.
– Ukoliko se ovaj neželjeni scenario ostvari, sa rastom odnosa duga i BDP-a, rasli bi i troškovi servisiranja, što bi javne finansije dovelo u neodrživ položaj – upozorava se u izveštaju.
A. Telesković
objavljeno: 24.06.2011
