Izvor: B92, 26.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Minus na računu: Da ili ne?
Beograd -- Nekoliko dana pre plate mnogim građanima Srbije nedostaje novca.
Taj problem obično se rešava ulaskom u dozvoljen minus. Većina građana lako ulazi u dozvoljenu pozajmicu po tekućem računu, ali ne zna da je to najskuplji vid zaduživanja. Ako su nekom, na primer, potrebne cipele za kišu, a nema dovoljno novca jer je kupio jaknu, prazninu između onog što ima i onog što mu je potrebno popunjava dozvoljenim minusom.
"Uglavnom koristim ceo dozvoljen >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << minus. Kada dođe sledeća plata, tada ga pokrijem i nemam problema."
"Ne bih sebi dozvolila da budem u minusu, znate kako to ide - kad ste u minusu, nikako da ga se rešite, volim čiste račune."
"Ne obavezuje me to koliko imam para, opušteno uđem u dozvoljen minus. Mislim da nisu velike kamate, nije neko veliko opterećenje na mesečnom nivou, mislim da je oko dva odsto."
Opuštenost koju nudi dozvoljen minus skupo se plaća. Kamate na dozvoljen minus su najveće, a taj vid pozajmice najskuplji. Svetozar Šijačić, član Izvršnog odbora banke Rajfajzen, zadužen za poslove sa stanovništvom, kaže da su po cenama pozajmice to najnepovoljniji krediti, ukoliko se posmatra u poređenju s gotovinskim ili potrošačkim kreditima.
"Međutim, to je jedan komfor za klijenta, da ne mora da vodi računa da li baš ima pokriće. To mu je osnovna svrha, a ne da se dugoročno kreditira ili kupuje roba, pa da se premosti na neki duži period", kaže on.
Da bi neko znao koliko ga tačno zaduženje košta i šta je najpovoljnije, najbolje je uporediti efektivne kamatne stope. Godišnja kamatna stopa na minus na tekućem računu kreće se od 25 do 45 odsto, na kreditne kartice do 32 odsto, a na gotovinske kredite od 9,5 odsto do 32 odsto. Efektivna kamatna stopa obuhvata sve troškove i naknade koje prate kredit, a kojih građani ponekad nisu svesni.
Viceguvernerka Narodne banke Srbije Mira Erić-Jović smatra da građani ne vode dovoljno računa o tome ni pri zaključivanju ugovora o korišćenju dozvoljenog minusa jer neki ugovori sadrže odredbe koje se odnose na varijabilne kamatne stope, pa ni u tom smislu nisu dovoljno svesni koliko ulaze u minus u slučaju kada im se promeni kamatna stopa, a banka ih o tome ne obavesti.
Ako neko u minus ne ulazi samo kada je to neizbežno i u malim iznosima, dozvoljena pozajmica po tekućem računu može voditi u dužničko ropstvo. Dozvoljen minus lako sklizne u nedozvoljen, a kamatne stope su još veće, odnosno obračunava se zatezna kamata.
Slobodan Petrović iz banke Findomestik kaže da dozvoljena pozajmica znači kratkoročno zaduživanje i najskuplja je ako je neko prvog meseca ušao u maksimum dozvoljenog minusa. "To znači da ćete do 12. meseca da otplaćujete taj dozvoljen minus jer ako vam legne svaka prva naredna plata, vi pokrivate minus, pa ćete biti na nuli, a svako ponovno zaduživanje vas odvodi u minus", kaže on.
Ako neko uzme pozajmicu od 40.000 dinara, uz mesečnu kamatu od 2,5 odsto i ako tokom cele godine koristi maksimalan iznos minusa, samo kamata na taj dozvoljen minus za godinu dana biće 12.000 dinara. Ako dug nije smanjivan svakog meseca, on je i dalje 40.000 dinara.
Od minusa ne treba bežati, ali treba biti oprezan kada se koristi. Čak i viceguvernerka ponekad ode u minus. "Ja idem kad mi je to neophodno, ako moram danas da uzmem nešto, da platim nešto, a sutra mi stiže plata, otići ću za ta dva dana u minus i platiću kamatu, svesno", kaže viceguvernerka NBS-a.
Neki građani, kada na računu vide višak novca, pomisle da je reč o povišici, ali se najčešće ispostavi da je reč o tome da je banka odobrila dozvoljen minus.
