Izvor: Večernje novosti, 17.Sep.2012, 22:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Minus države pod velom tajne
DO kraja ove godine Srbija će imati javni dug toliko visok da će, prema standardima međunarodnih finansijskih institucija, ući u red visoko zaduženih država. Odnosno, njegovo učešće u bruto društvenom proizvodu Srbije biće iznad 60 odsto. Među stručnjacima, ali i predstavnicima vlasti i opozicije se, međutim, trenutno ne vodi rasprava o tome koliko će ta "titula" visoko zadužene zemlje uticati na našu ekonomsku budućnost. Trenutno se, naime, računa - sa kolikim smo dugom počeli >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << godinu i koliko to, tačno, budžet duguje raznim domaćim i inostranim poveriocima. O tome sa kakvom dužničkom pozicijom smo počeli godinu trenutno analizu pravi Državna revizorska institucija. Prema njihovim procenama, a koje su dostavili Ministarstvu finansija, prvog dana 2012. godine Srbija je imala 49,6 odsto BDP visok javni dug. Da podsetimo, prema zvaničnim podacima, na bazi kog je rađen i budžet za ovu godinu, javni dug činio je 45,1 odsto BDP. - Trenutno smo u poslu revizije i kontrole Uprave za javni dug - kaže za "Novosti" Radoslav Sretenović, prvi čovek DRI. - Sve dok postupak revizije traje, po zakonu, ne možemo davati nikakve detalje. Izveštaj koji će biti predat Skupštini biće poznat i javnosti krajem oktobra. ZAŠTO RASTE - FISKALNI deficit je tokom prethodne četiri godine uticao sa oko 70 odsto na rast javnog duga prema društvenom proizvodu - tvrdi prof. Pavle Petrović. - Na drugom mestu, prema intenzitetu uticaja nalaze se garancije koje je država davala javnim preduzećima i firmama u svom vlasništvu. One su doprinele da učešće javnog duga u BDP poraste za dodatnih 20 odsto. Ni oni koje zakon ne obavezuje, trenutno, ne mogu da kažu koliko duguje država. Zvanično, javni dug naše zemlje je 31. avgusta ove godine iznosio 15,47 milijardi dinara. - Taj podatak nije do kraja tačan - priznaju za "Novosti" u Upravi za javni dug. - U njega nije uračunato kompletno zaduženje lokalnih samouprava, a ni kamate po prodatim državnim hartijama od vrednosti. Do kraja meseca, Uprava će javno saopštiti koliko tačno javni dug iznosi. Ta razlika, inače, ne može biti mala. Samo je dug opština oko 1,5 odsto BDP, odnosno oko 45 milijardi dinara. Tome treba dodati i ogromne iznose zaduženja za kamate po izdavanim državnim zapisima, od kojih se, najvećim delom, država i finansirala u ovoj godini. Kako je u ponedeljak, za "Novosti" potvrdio i ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, službe Ministarstva su izračunale ukupno oko 1,2 milijarde evra, u izveštajima o stanju javnih finansija "skrivene" i da je to razlog što je danas javni dug narastao do nivoa od oko 56 odsto BDP. - Prethodna vlada napravila je nerealan budžet za ovu godinu u koji je bilo uneto samo sedam naknada za nezaposlene umesto dvanaest, nedostajao je i jednomesečni fond zarada za zaposlene u "Železnici", nije predviđena ni naša obaveza koju imamo prema "Fijatu", a ni sredstva za plate rudara u "Resavici" - navodi ministar Dinkić i dodaje da su sve ove obaveze sada uključene u rebalans budžeta. Bivši premijer i ministar finansija Mirko Cvetković, s druge strane, tvrdi da Ministarstvo finansija u prethodnom periodu nije falsifikovalo podatke o javnom dugu. - Nije tačno da je Ministarstvo finansija bilo šta sakrivalo, niti da sam ja u tom smislu dao instrukcije bilo kome. Postoje najmanje dve definicije javnog duga, a Ministarstvo finansija se držalo definicije iz Zakona o javnom dugu - kaže Cvetković.
Nastavak na Večernje novosti...
