Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Jun.2012, 16:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ministarstvo analizira predloge Fiskalnog saveta

BEOGRAD -

Ministarstvo finansija analizira studiju Fiskalnog saveta, rečeno je danas Tanjugu u Kabinetu premijera Mirka Cvetkovića.

"Kako bismo ocenili da li ta analiza može da predstavlja korisnu osnovu Vladi Srbije i Ministarstvu finansija u kreiranju ekonomske politike u narednom periodu uputili smo Fiskalnom savetu pismo sa zahtevom da se studija u jednom delu proširi", izjavio je portparol predsednika vlade Danijel Apostolović.

Fiskalni savet: Reforme >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ili "eksplozija" duga, deficita, inflacije, otpuštanja ...

Ključno pitanje odnosi se na nezaposlenost jer je to, kao što smo više puta isticali, najveći problem i izazov sa kojim se suočavamo, dodao je on.

"Kvanitifikacija uticaja predloženih mera Fiskalnog saveta na nezaposlenost je od presudnog značaja za ocenu primenjivosti studije", naveo je Apostolović.

Fiskalni savet predstavio je prošle nedelje "Predlog mera fiskalne konsolidacije 2012-2016. godine".

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović naglasio je da će, da bi se izbegla kriza javnog duga, nova vlada odmah morati da sprovede oštre mere za smanjivanje budžetskog deficita, u ovoj i u narednoj godini, kao i mere za vraćanje javnog duga u prihvatljive okvire.

U slučaju da se te mere ne sprovedu, Srbiji preti "eksplozija" javnog duga i budžetskog deficita, što podrazumeva "eksploziju" inflacije i kursa dinara, masovna otpuštanja, pad plata i penzija, upozorili su članovi Fiskalnog saveta.

Kratkoročne mere podrazumevaju zamrzavanje penzija i plata, poresku reformu, koja uključuje povećanje PDV-a na 22 odsto, kao i dodatno rezanje rashoda pošto je neophodno da se u 2012. i 2013. godini ostvare uštede od milijardu evra, i dodatnih 1,1 do 1,2 milijarde evra u periodu od 2014. do 2016. godine, rekao je Petrović.

Ekonomisti: Moguć scenario od 125 dinara za jedan evro

Istovremeno, stručnjaci Ekonomskog instituta upozorili su danas da su pad vrednosti dinara i smanjenje deviznih rezervi samo neke od posledica odlaganja formiranja nove Vlade Srbije, koja bi odmah posle konstituisanja trebalo da obnovi razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

Oni su ocenili da će, ukoliko se reforme ne sprovedu, devizne rezerve nastaviti da se smanjuju, kurs zajedničke valute evrozone bi do kraja godine dostigao nivo od 125 dinara za jedan evro, dok bi inflacija bila između devet i deset procenata na godišnjoj osnovi.

Ekonomista Stojan Stamenković smatra da "svaki dan odlaganja formiranja Vlade Srbije košta i to vrlo konkretno", a među posledicama su i pogoršanje platnog bilansa i deficit javne potrošnje iznad održivih granica.

Situacija je alarmantna, ukazao je Stamenković na današnjoj konferenciji za novinare, ističući da su devizne rezerve zemlje pale od kraja prošle godine do poslednjeg dana aprila za nešto više od 1,5 milijardi evra.

On je precizirao da je "odbrana" kursa naročito bila izražena u poslednjoj dekadi maja.

"Kurs (evra) je za pet meseci povećan za 12 procenata, dalje je nastavljeno njegovo povećanje pa je tako u petak, prošle sedmice, uz rekordnu intervenciju Narodne banke Srbije od 89 miliona evra, kurs evra u odnosu na dinar povećan na rekordnih 12,47 odsto od početka godine", naveo je Stamenković koji je i saradnik u izradi biltena "Makroekonomske analize i trendovi" koji izdaje Ekonomski institut.

Priče o novim radnim mestima udaljavaju od realnosti

Stamenković je ukazao je da je posebno izražen pad vrednosti dinara nakon 20. maja, kada su održani predsednički izbori, što ukazuje na to da su dešavanja u političkoj sferi uticala na percepciju stranih investitora i kreditora.

"Do 21. maja ove godine, kurs evra je povećan za 10,6 odsto, a od toga dana do danas ukupno povećanje je 12,5 odsto", rekao je Stamenković i naveo da su devizni prilivi u zemlju više nego skromni, jer su investitori "rezervisani".

Stamenković je podsetio da su, dok su trajali pregovori sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), ekonomisti predvideli da će pri rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) od pola procenta doći do povećanja kursa evra do kraja godine za oko 10 odsto, odnosno 116 dinara za jedan evro.

Taj limit je, međutim, već sada dostignut, ukazao je Stamenković na razmere problema sa kojim se suočava naša zemlja.

"Sve ove priče o rastu standarda i novim radnim mestima udaljavaju od realnosti i svode se na opšta mesta u političkom marketingu", kaže ovaj ekonomista.

Povećati porez na profit, PDV, zamrznuti plate u javnom sektoru i smanjiti plate u agencijama

Prema njegovom mišljenju, od kratkoročnih mera potrebni su - povećanje poreza na profit preduzeća, poreza na dodatu vrednost, a istovremeno na rashodnoj strani zamrzavanje plata u javnom sektoru i penzija, ili eventualno diferencirano smanjenje.

Trebalo bi razmotriti i smanjenje plata u agencijama, odnosno svođenje njihovog nivoa na zarade u javnoj upravi.

"Ukoliko se to ne dogodi i ne dođe do fiskalne konsolidacije sledi scenario koji niko ne želi da se dogodi", rekao je Stamenković.

On je ocenio da će se zamrzavanja plata i penzija dogoditi kroz inflaciju, da neće biti rasta BDP-a od 0,5 odsto u ovoj godini a da će devizne rezerve u 2012. godini opasti za više do tri milijarde evra.

Ukoliko se ne bi sprovele reforme, sličan scenario bi se nastavio i u 2013. godini kada bi bilo potrebno smanjiti javnu potrošnju za četvrtinu ako ne bude mogućnosti da se jaz popuni povećanjem prihoda, kazao je Stamenković.

Industrijska proizvodnja ostvarila blagi rast

Urednik MAT-a Vladimir Vučković kazao je da je primetno da postoji snažan pritisak na deviznom tržištu i nepoverenje u dinar, istakavši da te loše tendencije može da spreči "samo odgovoran okvir ekonomske politike".

"Zbog toga je bitno da imamo formiranje odgovorne vlade što pre i jednog ozbiljnog, odgovornog okvira za ekonomsku politiku", rekao je on.

Ukoliko do toga ne dođe, kako je ocenio Vučković, "onda ćemo verovatno i dalje imati pritiske i kupovinu evra raspoloživim dinarima".

Kada je reč o ostalim ekonomskim kretanjima, industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu je ostvarila blagi desezonirani rast od 1,1 odsto u odnosu na mart, što je dobar signal, ali je još uvek rano za nedvosmisleno optimistične ocene, rekao je Vučković.

On je ukazao da su aprilski podaci o industrijskoj proizvodnji nešto bolji nego u martu, a u okviru toga je i prerađivačka industrija, koja je najveći i najbitniji sektor, ostvarila rast za 0,7 odsto.

"Sada, kada pogledamo liniju trenda, vidimo da ona više nije opadajuća i da je u suštini stagnantna", naveo je on.

Vučković je ukazao i na važnost činjenice da je prerađivačka industrija konačno izašla u pozitivnu zonu pri međugodišnjem poređenju i sada je za 0,1 odsto veća od proizvodnje u aprilu 2011.

Kako je istakao, to su naznake boljih rezultata industrijske proizvodnje, ali je rano za optimizam. Jer, u prva četiri ovogodišnja meseca industrijska proizvodnja i dalje ima visok kumulativni pad od 4,7 odsto, a prerađivačka industrija pet procenata, u poređenju sa istim lanjskim periodom.

Dinar ojačao za 0,3 odsto

Dinar je danas, posle mesec dana oštrog pada, ojačao za 0,3 odsto, pa je zvanični srednji kurs 117,3571 dinara za evro, saopštila je Narodna Banka Srbije (NBS), koja je juče prodala 18,5 miliona evra.

NBS je od početka godine na međubankarskom deviznom tržištu prodala milijardu i 288,8 miliona evra, računajući i najnoviju intervenciju, kako bi ublažila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa.

Dinar je ove godine bio najjači 11. januara, kada je jedan evro vredeo 103,6922 dinara.

Srpska valuta je prema zajedničkoj evropskoj danas slabija nego pre mesec dana za 4,6 odsto, a 16,9 odsto nego pre godinu dana. Od početka ove godine, dinar je prema evru slabiji za 10,8 odsto.

Indikativni kurs dinara prema dolaru u ponedeljak je bio 93,9684 i za čak 0,9 odsto je jači u odnosu na prethodnu vrednost.

Dinar je prema dolaru slabiji 9,5 odsto na mesečnom, a 28,3 odsto na godišnjem nivou. Od početka ove godine dinar je prema dolaru oslabio 13,9 odsto, navedeno je na internet strani NBS.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

S media: Ministarstvo finansija analizira predloge Fiskalnog saveta