Izvor: B92, 23.Jan.2013, 14:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Minimum informacija o budžetu
Beograd -- Srbija je na novoj, danas objavljenoj listi, zauzela 60. mesto među 100 zemalja rangiranih po indeksu otvorenosti budžeta.
Prema rezultatima medjunarodnog istraživanja, Srbija ima 39 od mogućih 100 bodova, što je svrstava medju zemlje koje pružaju svojim gradjanima "minimum informacija potrebnih za razumevanje i analiziranje budžeta".
To je znatno ispod proseka regiona (52 boda), ali i značajno lošije nego na prethodnom rangiranju, kada je Srbija imala 54 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poena.
"Glavni razlog za ovakav drastičan pad je činjenica da Vlada u procesu donošenja budžeta za 2012. godinu nije objavila fiskalnu strategiju i da se o sadržaju nacrta tog dokumenta moglo suditi samo na osnovu kritika koje je izrekao Fiskalni savet", navela je TS.
Na lošije rangiranje Srbije, kako je ukazano, uticalo je i to što za 2012. godinu nije postojao "gradjanski budžet" - dokument u kojem bi predlog budžeta bio približen gradjanima, a koji se prvi put pojavljuje ove godine.
"Postoji niz problema koji su uticali da ocena bude nezadovoljavajuća. Ti problemi bi mogli da se otklone ukoliko Vlada ima nameru da vodi transparentnu budžetsku politiku", smatra TS.
Predloženo je povećanje broja ministarstava koja imaju programske budžete, kao i omogućavanje gradjanima, zainteresovanim grupama i stručnjacima da dobiju potpune i pravovremene informacije u toku pripreme budžeta i da kroz javne rasprave utiču na njegov sadržaj.
TS je predložila i da se izmenama Zakona o budžetskom sistemu preciziraju rokovi za reviziju završnog računa budžeta. "Indeks otvorenosti budžeta bio bi veći kada bi se poštovao budžetski kalendar, kada bi Vlada izveštavala šta je preduzela povodom preporuka Državne revizorske institucije, odnosno kada bi aktivnosti na ispunjenju tih preporuka pratili i parlament i DRI", ocenila je TS.
Dodaje se da bi Srbija bila bolje rangirana na osnovu otvorenosti budžeta kada bi predlog budžeta sadržao podatke o kvazifiskalnim aktivnostima (kao što je kontrolisanje cena koje su ispod tržišnog nivoa), o prenetim obavezama i zaduženjima, kada bi se jasno videlo koliko deo budžeta se troši na poverljive nabavke i smanjila diskreciona ovlašćenja u trošenju budžetske rezerve.
Uključenje parlamenta u proces planiranja budžeta i otvaranje rasprave o budžetskoj politici pre utvrdjivanja predloga budžeta doprinelo bi, prema oceni TS, boljem rangiranju Srbije.
"Mesečne izveštaje o realizaciji budžeta (bilten javnih finansija) potrebno je objavljivati pravovremeno, odnosno ažurnije, kao i polugodišnji izveštaj o realizaciji budžeta. Neophodno je u završnom računu budžeta pojasniti eventualna odstupanja prvobitnih makroekonomskih prognoza i ciljeva budžetske politike od ostvarenih rezultata", smatra Ts.
Za Godišnji Izveštaj o indeksu otvorenosti budžeta podatke prikupljaju stručne i od vlasti zemalja u kojima rade nezavisne institucije u svetu.
Na vrhu ovogodišnje liste otvorenosti budžeta je Novi Zeland (OBI 93) i Južna Afrika (90), slede Velika Britanija, Švedska, Norveška i Francuska sa indeksima iznad 80. Na začelju su, sa indeksom nižim od pet, Zambia, Irak, Niger, Čad, Benin, Saudijska Arabija, Ekvatorijalna Gvineja, Mjanmar i Katar.
Srbija deli 60. mesto sa Sijera Leoneom i Malezijom. Od zemalja regiona, Slovenija je sa indeksom 74 u grupi zemalja u kojoj su SAD (79), Rusija (75), Nemačka (71), Bugarska (65) i Hrvatska (61). BiH ima indeks 50, Rumunija i Albanija 47, a Makedonija 35.
