Izvor: B92, 03.Apr.2012, 10:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Minimalac nije dovoljan za osnovno
Beograd -- Nova najniža cena radnog sata upravo je startovala i neće se menjati sve do marta iduće godine. Država će poštovati dogovor, a privatnici negoduju.
Iako je minimalna zarada za 20.000 dinara manja u odnosu na prosečnu platu, ova razlika nikada nije bila manja.
Iz tih razloga, poslodavci najavljuju bojkot kolektivnih ugovora, odnosno opstrukciju toplih obroka i regresa.
„Minimalna potrošačka korpa iznosi 29.648 dinara, pa su za nju neophodne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 1,67 minimalne plate. Uz to je inflacija u prošloj godini bila sedam odsto, a najniža osnovica za plaćanje doprinosa u prethodnih šest meseci porasla za 14,7 odsto Zato je Vlada donelu ovakvu odluku i time zaštitila zaposlene sa najnižim primanjima, naročito zato što spadamo u zemlje sa najniže plaćenom radnom snagom" , objašnjava Radmila Bukumirić Katić, pomoćnik ministra u sektoru za rad.
Ipak, čini se da je većina njihovih "pretnji" zapravo pucanj u prazno jer će novu satnicu uglavnom, kao i do sada, najviše poštovati državna preduzeća, dok će zaposleni u privatnim firmama prolaziti po starom.
„Pristajemo da radnicima koji žive od minimalca isplaćujemo novu uvećanu cenu rada, ali ne i da se linearno povećaju plate svima ostalima. Zato ćemo predložiti sindikatima da se u obračunu prosečnih zarada kao koeficijent uzima stari iznos. Ukoliko ne dobijemo pristanak, povući ćemo svoje potpise sa svih kolektivnih ugovora" , objašnjava Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.
Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplaćuje u visini koja važi u momentu isplate, bez obzira na to za koji se mesec minimalac odnosi, dodaje Bukumirić Katić.
„To znači da se pri obračunu i isplati zarade od sada koristi minimalna zarada od 115 dinara, bez obzira na koji se mesec isplata odnosi" , kaže Radmila Bukumirić Katić.
Ova odluka poslodavaca, međutim, neće imati značajnog efekta jer se kolektivni ugovori, a naročito oni sa proširenim dejstvom, odnose na radnike čije se plate finansiraju iz budžeta. Samim tim je opstrukcija poslodavaca više simboličnog karaktera nego suštinskog.
Zato će novi obračun plata uslediti za najmanje 142.000 radnika koji žive od minimalca, ali će se plata uvećati i zaposlenima u firmama u kojima se primenjuju granski kolektivni ugovori.
A to je bezmalo 430.000 zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj i građevinskoj industriji, kao i industriji hemije i nemetala i metalskoj industriji.
Zato će, po njenim rečima, direktne koristi od povećanja minimalne zarade, osim radnika, imati i nezaposleni.
I naknada za nezaposlene zavisi od minimalca jer ne može biti niža od 80 odsto minimalca. A korist će osetiti i svi zaposleni kojima Fond solidarnosti, u slučaju pokretanja stečajnog postupka, isplaćuje zaostale zarade.
U Ministarstvu rada i socijalne politike, međutim, ne vide razloge za negodovanje jer je "Ministarstvo finansija napravilo procenu rashoda i ona ne odskače od budžetskog plana za ovu godinu". A razloga za povećanje minimalca je napretek.
