Izvor: Politika, 14.Sep.2015, 13:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Minimalac i dogodine 21.000 dinara?

Poslodavci i sindikati nisu se dogovorili o minimalnoj mesečnoj zaradi u 2016.

Članovi Socijalno-ekonomskog saveta (SES) nisu se dogovorili o iznosu minimalne cene rada za 2016. godinu, rečeno je posle sednice tog tela. Konačnu odluku treba da donese vlada, jer je danas zakonski rok do koga treba da se utvrdi minimalna zarada za narednu godinu. Sindikati smatraju da minimalna cena rada treba da bude povećana sa sadašnjih 121 na 143,5 dinara po radnom satu, a poslodavci i predstavnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << resornih ministarstava ocenjuju da se nisu stekli uslovi za njeno povećanje.

Održana je prva tematska sednica SES-a u 2015. godini i jedina tačka dnevnog reda bila je utvrđivanje minimalne cene rada po radnom času, jer na sednici tog tela održanoj prošlog ponedeljka nije postignut dogovor oko toga.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin kazao je na konferenciji za novinare da to što članovi SES-a nisu uspeli da se dogovore oko visine minimalne cene rada za narednu godinu ne znači da su neodgovorni i naglasio da „niko nije srećan što dogovor nije postignut”.

– U ovom trenutku nismo u stanju da na leđa, pre svega poslodavaca, prevalimo još jedan teret – kazao je Vulin.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) je rekao da je stav poslodavaca bio da nema uslova za povećanje minimalne cene rada po radnom času za 2016, zato što bi onda ukupni izdaci za rad bili veći nego što bi to privreda mogla da podnese i što bi to povuklo i povećanje ostalih plata.

Prema rečima predsednika Samostalnog sindikata Srbije Ljubisava Orbovića, sindikati su bili jedinstveni u stavu da se minimalna cena rada u narednoj godini, sa 121 dinar po satu, poveća na 143,5 dinara, bez poreza i doprinosa. Dogovor nije postignut, kazao je Orbović, zato što Ministarstvo finansija nije izašlo sa podacima zašto treba da minimalna cena ostane ista i zašto ne treba da se poveća. On je dodao da je Ministarstvo finansija saopštilo samo da 61.500 zaposlenih u javnom sektoru prima minimalnu zaradu i da bi povećanje minimalne cene rada po radnom času koštalo budžet nekoliko milijardi, ali niko nije izračunao koliko.

Iz svega navedenog sledi zaključak da su protiv povećanja „minimalca” u 2016. bili poslodavci i država, tako da su predstavnici „sveta rada” u Socijalno-ekonomskom savetu ostali u manjini. Sledeći tu logiku, treba očekivati da će vlada danas saopštiti da će minimalna cena rada i u narednoj godini ostati na 121 dinar po satu. Ako se to desi, minimalna mesečna zarada zaposlenog u 2016. biće 28.430 dinara bruto, odnosno oko 21.000 neto. Minimalna zarada se uvećava za minuli rad, topli obrok, a eventualno i regres.

Prethodno minimalna cena rada u Srbiji nije povećavana od 2012. godine i iznosila je 115 dinara.

Ljubiša Nestorović, predsednik Samostalnog sindikata hemije i nemetala Srbije, izjavio je za Tanjugu da oko 20.000 radnika u Srbiji prima minimalnu zaradu u preduzećima, ali da, sveukupno gledano, oko 150.000 radnika u Srbiji „radi u okvirima minimalne zarade”.

On je pojasnio da 20.000 ljudi prima minimalnu zaradu u preduzećima gde postoje pravilnici o radu i kolektivni ugovori, da oko 50.000 njih prima više od minimalne zarade, a da im se doprinosi uplaćuju na minimalac, što kako je kazao, šteti i Fondu PIO i zdravstvu, a posebno radniku kome će sutra kada ode u penziju primanja biti znatno manja zbog toga.

„Procenjuje se da oko 70.000 ljudi isključivo prima minimalnu zaradu i oni uglavnom rade po kafićima, buticima i prodavnicama”, kazao je Nestorović.

Zakon o radu propisuje da se pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi od egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, produktivnosti i prosečne zarade u Republici.

Sindikati su upozoravali da se „minimalac” za 2016. mora povećati, jer spada u red najnižih primanja u regionu – svega 174 evra. Iza nas su jedino Makedonija – sa 131 i Albanija – sa minimalnom zaradom od 149 evra. U BiH minimalna zarada iznosi 191, Crnoj Gori 193, Hrvatskoj 396, a u Sloveniji čak 791 evro. U Bugarskoj, koja je članica EU, minimalac iznosi 184 evra.

U Nemačkoj je minimalna zarada 1.473, Holandiji 1.502, Luksemburgu 1.923 evra...

Iako se razlike u minimalnim platama čine prilično velike, kada se posmatraju prema paritetu kupovne moći, odnosno kada se uzmu u obzir razlike u cenama, upućeni tvrde da je odnos između najmanje i najveće minimalne plate u Evropi 1:4.

Nastavak na Politika...

Capital.ba: Nema dogovora o iznosu minimalne cijene rada za 2016.