Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Mar.2020, 09:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Mini Šengen" za ekonomsko povezivanje u regionu
Inicijativa "mini Šengen" dobra je za građane i ekonomsko povezivanje u celom regionu zapadnog Balkana, ali pojedine zemlje ne učestvuju zbog sujete i smatraju da je to vezivanje za Beograd, ocenili su na Kopaonik biznis forumu bivši visoki zvaničnici zemalja zapadnog Balkana.
Na specijalnom događaju KBF Podgorica klub "Vizija zapadnog Balkana do 2030", koji je sinoć održan, jedino je bivši predsednik Crne Gore Filip Vujanović ocenio da je inicijativa "mini Šengen" pogrešna >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << terminološki, kao i da se regionalno povezivanje može ostvariti "samo ako učestvuje svih šest zemalja ZB".
Bivši član Predsedništva BiH Mladen Ivanić ocenio je da odnosi u regionu nisu dobri, a za inicijativu "mini Šengen" rekao da ga "jednostavno neke zemlje regiona neće, da su uvređene i da smatraju da je to vezivanje za Beograd".
Govoreći o perspektivi ZB do 2030. godine, on je kazao da će nažalost biti gde i danas, uz mali pozitivni pomak.
Smatra da će Srbija i dalje pregovarati i da će ko zna koje poglavlje biti otvoreno i ko zna šta, a da su razlog za sve to loši odnosi u regionu.
Prema njegovim rečima, za to su delimično krive zemlje ZB, a delimično EU, koja ima svoje probleme koji se ne mogu ignorisati.
"Drugi problem sa EU je nedostatak lidera. Ko se može porediti sa nekadašnjim liderima? Odlaskom Merkelove EU ostaje bez lidera, a ZB bez lidera sa vizijom. Oni nas tumače kao teret", rekao je Ivanić.
Kao treći razlog, Ivanić je naveo to što EU nije iskrena kada kaže da je perspektiva ZB u Evropi.
"Posle Hrvatske desetlećima neće biti proširenja EU i ovo što se dešava sa Severnom Makedonijom govori o tome. Ja sam realan i postoji kritika prema novim članovima EU", zaključio je Ivanić.
Vujanović je rekao da postoje dva nerešena pitanja koja opterećuju region - odnosi Beograda i Prištine i nefunkcionalna Bosna i Hercegovina.
On misli da je inicijativa "mini Šengen" pogrešna, jer se regionalni prostor može ostvariti "samo sa svih šest zemalja regiona".
"Cilj je dobar, ali na pogrešan način. U oblasti ekonomije može se krenuti samo sa svih šest država regiona", rekao je Vujanović, a sa tom konstatacijom se nije složio bivši ministar spoljnih poslova SRJ i Srbije i Crne Gore, Goran Svilanović, koji je istakao da je proces dobar i da u njega svi treba da se uključe.
Svilanović, koji je bio u ulozi moderatora, naglasio je da postoje snažni signali za već razumevanje i da je neophodno uspostavljanje regionalne ekonomske saradnje, zbog čega je "mini Šengen" incijative dobra i jača ekonomske veze.
Takođe, Svilanović očekuje da će ovo biti važna godina za više pitanja, a posebno da se dođe do kompromisnog rešenja.
"Mislim da je moguće da se iznađe kompromisno rešenje. Očekujemo formalizaciju odluke EU za uspostavljanje njihovog izaslanika (za rešavanje pitanja KiM)", kazao je Svilanović.
Vujanović je kasnije rekao da je ideja regionalnog povezivanja odlična, ali da na njoj moraju svi da sarađuju.
Prema njegovim rečima, ne može jedna ideja da se plasira u Beogradu između tri zemlje, da njima odgovara, a onda da se ponudi drugima.
„Čin je dobar, ali način je loš. To je ideja koja je "poremećena" u kreaciji nečega što je potreba svih", smatra Vujanović.
Govoreći o proiširenju EU, Vujanović je rekao da je stav Podgoričkog kluba da se ZB poveže i brže integriše u EU, kao i da je taj klub na sve evropske adrese uputio poruku o nužnosti početka pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom.
Predsednik Makedonije od 2004. do 2009. godine Branko Crvenkovski je zapitao da li postoji i jedan racionalan razlog zašto građani regiona ne bi jeftinije putovali, lakše se zapošljavali i poslovali.
"Ova inicijativa treba da stvori jednu strukturu kao deo evropskog povezivanja. Bez obzira šta mi mislili, da smo lideri regiona, moramo shvatiti, iz perspektive Brisela, Berlina, Pariza, da kada se gradi dugoročna strategija da se pravi za ZB, a ne za pojedinačne zemlje", kaže Crvenkovski.
Ističe i da je još 10 godina pre potpisivanja Prespanskog sporazuma 2018. godine, EU davala preporuku Makedoniji da zemlja ne može da započne pregovore sa EU dok se ne reši spor sa Grčkom.
"Zatim je napravljen gorki i teški kompromis i kada se to desilo, dogodio se gorki šok", naveo je on.
Crvenkovski ukazuje da je to izazvalo veliko razočarenje kod građana, zbog čega je poljuljan kredibilitet vlasti i da je to razlog što će uskoro biti održani vanredni izboru i Severnoj Makedoniji.
"Pokazalo se da EU ne drži do svoje reči i ne ispunjava svoja obećanja", naglasio je on i dodao da to šalje loš signal i za rešavanje drugih, šalje loš signal i za rešavnje otvorenih teških pitanja kao što su odnos Beograda i Prištine, ali i struktura vlasti u BiH.
Ističe, takođe, da se već sada govori da je EU nefunkcionalna u donošenju odluka i da bi proširenje to samo još zakomplikovalo.
"Bez obzira na stav EU šta će odlučiti da li je mesto zapadnog Balkana u EU, mi moramo nastaviti reforme i produžiti evropski kurs zbog svojih građana i svoje budućnosti", poručio je Cvenkovski.
Nekadašnji minister spoljnih poslova BiH Zlatko Lagumdžija izjavio je da EU ima razlog da se zabrine, jer ili će oni postati ZB, ili će ZB postati EU.
Prema njegovim rečima, Severna Makedonija će najverovatnije dobiti datum pregovora, ali šteta je napravljena.
Lagumdžija je naveo da je na ZB u poslednjih 25 godina bilo perioda kada je bilo moguće ići napred i kao primer naveo period dok je premijer Srbije bio Zoran Đinđić, za koga je rekao da je svojim liderstvom sve lidere u region terao da idu napred.
Predsednik Albanije od 2002. do 2007. Alfred Mojsiju istakao je da ljudi ne vole rat već mir, a da sadašnje stanje između Srba i Albanaca nije normalno pošto su dva susedna naroda.
"Treba da uradimo sve najbolje što možemo da rešimo ovaj problem", poručio je on.
Ističe da Albanija ima drugačiji jezik, ali da su njeni građani, ne samo muslimani i rimokatolici, već i pravoslavci.
Navodi da je pravoslavac po veroispovesti, ali da je i pored toga njegova ćerka udata za muslimana, kao i njegova sestra i da niko ne zna da li su kao porodica pravoslavci ili muslimani.
"Svi smo Albanci", naglasio je Mojsiju.
Komentarišući inicijativu "mini Šengen", kaže da je to samo "jedno veliko ime, koje je izazvalo određene diskusije i kritike".
Mojsiju je naglasio da se ta inicijativa tiče mnogih problema koje imaju zemlje zapadnog Balkana i da zato u regionu postoji potreba da se uvede "mini Šengen", kako bi se povezalo toliko granica u regionu koji ima svega oko 20 miliona ljudi.
Premijer Srbije od 2008. do 2012. godine Mirko Cvetković je naglasio da je gubitak stanovništva najveći problem zapadnog Balkana i da bi, nažalost, moglo da se desi da svi problemi na ZB budu rešeni tako što bi ostao prazan.
Cvetković upozorava da zvanični podaci pokazuju da je u 2018. sa ZB otišlo u EU čak oko 220.000 ljudi i to ne računajući Hrvatsku pošto je članica EU.
Naglasio je da iz regiona ZB za četiri godine ode oko milion ljudi i to ne brojeći ljude koji odlaze u SAD, Kanadu, Australiju i druge zemlje.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
