Izvor: B92, 19.Okt.2010, 01:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Milosavljević: Uvozno mleko 110 RSD

Beograd -- Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević kaže da bi litar mleka iz uvoza koštao između 100 i 110 dinara. Još se ne zna hoće li biti uvoza.

On je istakao da Ministarstvo još pravi kalkulacije, ali da preliminarni podaci pokazuju da bi mleko iz susednih zemalja bilo skuplje u odnosu na mleko na domaćem tržištu.

Milosavljević je naglasio da uvoz ne bi ugrozio domaće proizvođače niti ih "motivisao" da podignu cene jer ne bi bile >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uvezene velike količine već samo količine koje bi smanjile trenutnu nestašicu.

On je podsetio da će odluka da li će biti neophodan uvoz mleka biti doneta za nekoliko dana, ali je istakao i da je cilj nedavno donete uredbe, kojom se određuje obim proizvodnje mleka, da se pomogne domaćim proizvođačima da stabilizuju proizvodnju.

Mleka kao u vreme sankcija

Srbija je trenutno snabdevena mlekom, kao devedesetih godina prošlog veka, za vreme sankcija! Nestašica mleka u srpskim trgovinama traje već tri meseca, uprkos najavama nadležnih da će se to pitanje ubrzo rešiti. Do ove namirnice stižu mahom ranoranioci i sugrađani, koji imaju vremena da čekaju i obilaze radnje. U pojedinim prodavnicama nema ni nekih specijalnih vrsta mleka, a često nedostaju i prerađevine, poput jogurta, pavlake, raznih namaza.

Kako piše Pres, Vlada Srbije doneće odluku o interventnom uvozu do deset miliona litara mleka kako bi se stabilizovalo tržište do decembra, kada farmeri očekuju povećanje domaće proizvodnje. Vlada će dozvoliti uvoz mleka bez carine i prelevmana, a „posao" bi sprovele naše najveće mlekare, koje će kupovati mleko iz Nemačke, Holandije, Mađarske, Rumunije...

Sa druge strane, Blic navodi da se normalizacija snabdevenosti tržišta mlekom može očekivati tokom sledećeg meseca ili najkasnije u decembru, tako da ministarstvo trgovine još nije donelo odluku da li da uveze mleko, a ozbiljna su razmatranja da do toga i ne dođe jer bi primarna proizvodnja tokom novembra, a naročito u decembru mogla da poraste.

U Ministarstvu trgovine, istovremeno, za Pres kažu da još ne razmišljaju o uvozu. "Čekamo efekte uredbe. Ukoliko ona ne pokaže rezultate, onda ćemo razmišljati o uvozu. Zasad ne možemo da kažemo koliko mleka, kada i odakle će se uvesti", navode u Ministarstvu trgovine.

Vlada je 30. septembra donela uredbu po kojoj mlekare najmanje 40 odsto dnevne proizvodnje moraju da plasiraju kroz pasterizovano i dugotrajno mleko, ali to očigledno nije napunilo rafove. Da će doći do uvoza najavio je i predsednik Boris Tadić, koji je nedavno rekao da će Vlada morati da posegne za hitnim merama.

Farmeri i poznavaoci prilika na tržištu, međutim, kažu da nestašicu, koja traje već mesec dana, jedino uvoz može da reši. "Država ima legitimno pravo kada je vanredna situacija sa nekim proizvodom da dozvoli uvoz bez plaćanja carine. Država se ne pojavljuje kao uvoznik. Ona samo donosi odluku o tome", objašnjava sekretar Odbora za agrar Privredne komore Srbije Milan Prostran.

Istovremeno, i srpske mlekare su spremne da iz EU uvezu mleko. "Nemačka i Holandija imaju dovoljne količine koje bismo mogli da uvezemo, a koje bi stabilizovale tržište do decembra. Do tada će se i naša proizvodnja podići. To znači da bi država trebalo da dozvoli uvoz mleka na mesec dana ili do kraja novembra, a potrebno je uvesti od pet do sedam miliona litara, što je trećina Imlekove mesečne proizvodnje", kaže generalni direktor Imleka Slobodan Petrović.

Prema njegovim rečima, ako država oslobodi uvoz mleka carine, ono bi bilo jeftinije nego što je sada u prodavnicama, jer u EU košta oko 30 evrocenti.

Miroslav Bogićević, predsednik koncerna Farmakom, u čijem je vlasništvu Šabačka mlekara, kaže da bi oni mleko uvezli iz Mađarske i Rumunije. "Snabdevali bismo naše tržište sa 200 do 300 tona dnevno običnim ili pasterizovanim mlekom", navodi Bogićević, koji dodaje da je proizvodnja mleka u Srbiji u odnosu na pre dve godine opala za 30 odsto.

Moguće još nestašica

Miladin Ševarlić, agroekonomista, izjavio je juče da je nestašica mleka samo vrh ledenog brega i da je veći problem potencijalna nestašica mesa. "Učešće stočarske proizvodnje spalo je na svega tridesetak procenata u strukturi ukupnog bruto društvenog proizvoda poljoprivrede Srbije. A tako malo učešće stočarske proizvodnje nije poznato ni u jednoj zemlji", rekao je Ševarlić za B92. Prema statističkim podacima, Srbija godišnje troši oko 180.000 litara mleka po glavi stanovnika, od čega 50 odsto otpada na kratkotrajno mleko, koje je i najjeftinije.

Stručnjaci upozoravaju da bi uvoz mogao samo da pogorša ionako lošu situaciju u mlekarstvu. Naime, zbog loše vođene agrarne politike, tokom poslednjih 20 godina srpski stočni fond pao je sa oko milion na 508.000 krava muzara, od čega je oko 230.000 grla poklano u poslednjih 10 godina.

"Tokom tog vremena otkupne cene mleka bile su niske, ali su seljaci mogli da računaju da će razliku u ceni pokriti zahvaljujući premijama po litru koje plaća država. Međutim, od 1. januara ove godine premije su sa 4,5 pale na 1,5 dinar po litru, dok su cene energenata i stočne hrane porasle. Zahvaljujući tome seljaci su izgubili interes da mleko predaju mlekarama, zbog čega je ono počelo da završava u sivim tokovima, odnosno u siru i kajmaku koje se prodaje na pijacama", kaže Milan Prostran.

Da bi se stanje na tržištu sredilo, kaže Milan Prostran, država ne bi trebalo da poseže za merom uvoza, jer bi to dodatno upropastilo domaću proizvodnju.

"Umesto toga država treba da ispoštuje dogovor koji je letos postignut između premijera i ministra poljoprivrede, po kome će sredstva od rebalansa budžeta biti usmerena u mlekarsku proizvodnju u vidu povećanja subvencija i premija, koja će biti isplaćivana svim primarnim proizvođačima mleka", kaže Prostran.

Ukoliko se država odluči za uvoz, ulaz mleka u Srbiju ne treba da bude slobodan nego kvotiran, smatra on. "A kada to kažem, mislim da država treba da proceni koje su to količine mleka koje joj u ovom momentu zaista trebaju, i da na osnovu te procene i odobri uvoz", navodi Prostran.

Sličnog mišljenja je i Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede. On objašnjava da bi "uvoz mleka korist doneo samo trgovcima, dok bi sa druge strane sva ulaganja u poljoprivredu bila devalvirana. Mleka u Srbiji i sada ima dovoljno samo treba stvoriti uslove da ono umesto na pijace stiže do mlekara".

"To znači da sa jedne strane primarni proizvođači i prerađivači treba da sednu i dogovore se oko povećanja otkupne cene sirovog mleka, dok sa druge strane država mora da poveća subvencije, kako kroz rebalans budžeta, tako i kroz budžet za sledeću godinu", kaže Cvijanović.

Pratite specijal: NIS na berzi

Nastavak na B92...