Izvor: Večernje novosti, 02.Jan.2014, 23:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Milojko Arsić: Treba nam još jedan “Fijat“

U PRIVREDI Srbije, u 2013, sada već godini iza nas, dominirali su negativni trendovi uz nekoliko izuzetaka, kao što je rast BDP od oko dva odsto i značajno poboljšanje spoljnotrgovinskog bilansa. Nepovoljni trendovi su znatno brojniji - investicije i kreditna aktivnost opadaju, procenat loših kredita raste, fiskalni deficit je najveći u centralnoj i istočnoj Evropi, nezaposlenost stagnira na vrlo visokom nivou, kaže za „Novosti“ dr Milojko Arsić, profesor na beogradskom Ekonomskom fakultetu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << * Kako ocenjujete aktuelnu ekonomsku situaciju u Srbiji? - Reforme koje je do sada sprovela Vlada vrlo su skromne, zbog čega je pogoršan plasman Srbije na rang-listama konkurentnosti Svetske banke i Svetskog ekonomskog foruma. Glavni razlog za izostanak reformi je što se u okviru koalicione vlade teško postižu dogovori, one odlažu, a usvojene reforme su po pravilu razvodnjene i nedovoljne. Interesne grupe kojima reforme ne odgovaraju, koriste nejedinstvo Vlade, kako bi ih sprečili ili bar odložili. Vlada se u toku poslednjih godinu i po dana više bavila sobom - raspravama o održavanju izbora, rekonstrukciji Vlade nego sprovođenjem reformi.* Koji su glavni problemi srpske privrede? - Visoka nezaposlenost već dve do tri decenije najveći je ekonomski i društveni problem Srbije. Da bi se značajnije smanjila potrebno je da privreda u dužem vremenskom periodu raste po stopi od četiri do pet odsto godišnje. Za takav rast privrede neophodno je značajno povećanje investicija, a uslov za to je poboljšanje privrednog ambijenta. Važno je da se usvoje i dugo najavljivane promene zakona o radu, ali je bolje da se usvajanje ovog zakona odloži nego da se u predizbornoj atmosferi usvoji loš zakon. Pomogla bi i poreska reforma, kojom bi se smanjilo fiskalno opterećanje rada, ali bi sprovođenje takve reforme trebalo odložiti dok se ne otkloni opasnost od bankrota države. * Šta uraditi da bi se unapredila finansijska stabilnost države? - Da bi se unapredila finansijska stabilnost države neophodno je da se u prvoj polovini 2014. usvoji rebalans budžeta, kojim bi se fiskalni deficit u narednoj godini smanjio za bar 0,5 odsto BDP u odnosu na ovu godinu. Postojeći plan fiskalne konsolidacije za 2014. nije ubedljiv, jer fiskalni deficit u narednoj godini raste umesto da opada. Neophodno je i da se usvoje zakoni i sprovedu reforme, koje će obezbediti smanjivanje fiskalnog deficita u 2015. i 2016. godini - ukupno za tri odsto BDP. Za uspostavljenje fiskalne stabilnosti ključno je da se usvoji adekvatan zakon o penzijama, da se okonča restrukturiranje preduzeća, uvede red u „Srbijagasu“ i drugim javnim preduzećima...ZADUŽIVANJEM KRPIMO RUPE * DA li će biti dovoljno novca u budžetu? - Za finansiranje fiskalnog deficita u narednoj godini potrebna su značajna sredstva od blizu 6,5 milijardi evra. Od toga je za finansiranje fiskalnog deficita potrebno 2,3 do 2,4 milijarde evra, za otplatu dospelih dugova oko četiri milijarde evra. Kako sada stvari izgledaju, male su šanse da dobijemo značajnija sredstva na bilateralnoj osnovi (npr. od Emirata), što znači da najveći deo sredstva mora da se obezbedi preko finansijskog tržišta.* Kakve su vaše prognoze za narednu, 2014. godinu? - U narednoj godini očekuje se stagnacija privrede Srbije, uz procenu da je pad privredne aktivnosti verovatniji od rasta. Faktori koji su tokom 2013. pokretali rast privrede, kao što su oporavak poljoprivredne proizvodnje, rast proizvodnje „Fijata“, i NIS-a su iscpljeni, a novi se nisu pojavili. Najavljene krupne investicije iz arapskih zemalja će izostati, a reforme mogu da utiču na rast investicija tek nakon određenog vremenskog perioda. Realna vrednost zarada u narednoj godini će opasti za oko 1,5 do 2,0 odsto, dok će se zaposlenost smanjiti za nekoliko desetina hiljada. Procenjujem da će inflacija u narednoj godini biti niska i da će iznositi tri do pet odsto, dok će kurs dinara ostati relativno stabilan, Narodna banka je pokazala da može i hoće da spreči nagle promene kursa. IZ RESTRUKTURIRANJA U BANKROT* NAJAVLJENO je restrukturiranje javnih preduzeća, ali i rast nezaposlenosti? - Rešavanje statusa preduzeća u restrukturiranju predstavlja jednu od najvažnijih reformi koje Vlada treba da spovrede u 2014. Ta preduzeća su godinama, a neka čak i decenijama nesolventna. Neplaćanja obaveza prema dobavljačima, državi, radnicima predstavljaju generatore nelikvidnosti. Ona već decenijema drže značajne resurse, zemljište, zgrade koje neproduktivno koriste, a to znači da veliki deo društvenog bogastva u njima postepeno propada. Važno je da se konačno prekine to ekonomski neodrživo stanje, najveći broj preduzeća u restrukturiranju će bankrotirati. Bankrot navednih preduzeća će značiti i formalni gubitak od 20.000 do 30.000 radnih mesta, ali su ekonomski ta radna mesta izgubljena još pre dve decenije kada su preduzeća obustvila proizvodnju.

Nastavak na Večernje novosti...