Izvor: Blic, 21.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milioni kilovata za klima-uređaje
Uprkos suši i povećanoj letnjoj potrošnji, Elektroprivreda Srbije, za razliku od mnogih zemalja u regionu, još uvek je u stanju da zadovolji domaće potrebe u električnoj energiji. Ipak, iz EPS-a upozoravaju da nas, ukoliko država ne donese odluku o izgradnji novih termoelektrana, nestašice struje mogu zadesiti već do kraja ove godine.
Prema podacima iz EPS-a, masovna upotreba klima-uređaja u danima kad temperatura prelazi 40 stepeni Celzijusa povećava dnevnu potrošnju za oko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sedam miliona kilovat-časova više nego u prvoj polovini jula protekle godine. Da je tako, pokazali su već prvi vreli julski dani kada se ukupna potrošnja u Srbiji kretala oko 95 miliona kilovat-časova dnevno. No, i pored tehničkih problema uzrokovanih upotrebom klima-uređaja koji, za razliku od TA peći uglavnom uključenih noću, rade tokom čitavog dana, teškoća sa snabdevanjem nije bilo. Loša hidrološka situacija nadoknađena je radom na vreme remontovanih termoelektrana, ali koje proizvode kilovat znatno skuplji od kilovata iz hidropotencijala.
Zavisnost Srbije od hidropotencijala najbolje oslikava činjenica da od ovogodišnje tople zime koja nam je donela za devet odsto manju potrošnju struje nego prošle godine nismo imali nikakve vajde. Više od 1,3 milijarde kilovat-sati zimske „ušteđene" struje, koju smo, da je sreće, mogli da izvezemo, pojela je loša hidrošloška situacija. Tokom proleća protočne hidroelektrane proizvele su 35 odsto manje od bilansom planiranih količina, a na HE „Đerdap 1" u maju je zabeležen ekstremno mali prosečan dotok. Meteorolozi, kako kažu, sa velikom verovatnoćom predviđaju prilično sušno leto i dotoke reka ispod višegodišnjeg proseka. Dakle, preostaje nam opet da lošu hidrološku situaciju pokrivamo proizvodnjom skupljih kilovata iz termoelektrana.
Stručnjaci smatraju da je upozorenje EPS-a o mogućim nestašicama struje opravdano jer u Srbiji već 23 godine nije izgrađen nijedan značajan energetski objekat, a potražnja za električnom energijom konstantno raste. No, čak i kada bi država odmah pronašla neophodna finansijska sredstva za izgradnju novih elektrana, do njihovog stavljanja u pogon bi prošlo najmanje pet-šest godina, a do tada Srbija će već osetiti posledice nestašice električne energije.
Iako je ministar energetike Aleksandar Popović za jesen najavio raspisivanje tendera za izbor strateškog partnera za gradnju TE, po mnogima je i ova godina faktički izgubljena. EPS je kao Đekna - još zadovoljava potrebe Srbije za strujom, a dokle će - ne zna se. Tim pre što ni na planu racionalizacije i restrukturiranja nije učinjeno previše. O tome najbolje svedoči činjenica da jedan gigant kakav je EDF (francuska državna elektroprivreda), koji snabdeva šest puta veću teritoriju, sedam puta više domaćinstava i neuporedivo jaču industriju, ima svega tri puta više zaposlenih od EPS-a.
Cena struje u Srbiji
sadašnja cena 4,7
cena na jesen 5,5
očekivana cena 2008. 7,0
Kilovat u regionu 11 evrocenti
Zbog visokih temperatura znatno je povećana potrošnja, što je uticalo i na veću potražnju i skok cena struje u regionu. Liberalizovano energetsko tržište odmah je reagovalo, pa se ovih dana električna energija ugovara po ceni od 80 evra za jedan megavat-sat, odnosno osam centi za jedan kilovat-sat. Kad se tome dodaju još oko tri centa za troškove prenosa na visokom naponu i niskonaponske distributivne mreže, to znači da države koje ovih dana uvoze struju, kilovat-sat plaćaju 11 evrocenti.
