Izvor: Politika, 19.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milion ljudi zaposleno na ulici
U nelegalnom sektoru privrede rade i deca, i starci, i frizerke, i doktori nauka. Država, ipak, najveći krivac
Dragica Stojimanović (49) više od dvadeset godina hleb zarađuje u zoni "sive ekonomije". Po zanimanju je švercerka, radno mesto joj je duž čitavog beogradskog Bulevara kralja Aleksandra, a radni sto – pokretna kartonska kutija. Njene kolege su, kaže, različitog starosnog i obrazovnog sastava – od dece do staraca, od frizerki do doktora nauka. Na ulici, gde >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su sticajem okolnosti "zaposleni", radno vreme traje od jutra, pa sve dok ne "naleti" tržišna inspekcija i dok se stampedo improvizovanih tezgi ne sjuri ka Vukovom spomeniku.
Nije se mnogo premišljala kada je pre dvadeset godina donela odluku da šverc postane njeno životno opredeljenje. Neredovna i mala plata u "Kluzu", pet članova porodice, koje je trebalo prehraniti, i gomila neplaćenih računa bili su više nego dovoljan razlog da se odrekne radne knjižice i izađe na ulicu.
– Ulica nas je naučila svemu. Kad se krene trbuhom za kruhom ne bira se način da se dođe do para. Ne smeta ni kiša, ni žega, ni mraz, ni jurnjava. Jedna moja "koleginica" ima 80 godina i prodaje na ulici, jer ne može da preživi mesec sa penzijom od šest hiljada dinara – kaže Dragica, koja se, za razliku od njenih sapatnika, ne boji da javno govori o svom zanimanju.
Do podataka o toj tamnoj strani srpske privrede teško se dolazi, jer ih je veoma teško prikupiti i izmeriti.
Rezultati ankete o "sivoj ekonomiji", koju je Ekonomski institut sproveo u decembru 2000. godine na uzorku većem od 3.800 ispitanika, ukazivali su da je u "sivom sektoru" bilo angažovano najmanje milion ljudi. Ukoliko se ovom broju doda i kategorija samozaposlenih, koji su radili na ulici, u kući ili na drugim mestima, bez registrovane firme, onda ukupan broj aktera "sive privrede" dostiže cifru od blizu milion i dvesta hiljada dinara.
Danilo Šuković, predsednik Centra za ekonomska istraživanja pri Institutu društvenih nauka, sumnja da se ova brojka, bez obzira na to što datira iz 2000. godine, mnogo promenila. Prema njegovim procenama, oko 35 do 40 odsto ukupne vrednosti proizvodnje koja se ostvari za godinu dana "progutaju" sivi tokovi.
– Uvođenje PDV-a i fiskalnih računa je, bez sumnje, malo smanjilo nelegalno poslovanje u takozvanoj sivoj zoni, ali je ono još uvek jedna od velikih boljki domaće ekonomije. Posledice takvog poslovanja velike su. Neko ko radi na ulici ne plaća PDV i najmanje za 18 odsto šteti državu i sve budžetske korisnike. Takođe, time se stvara nelojalna konkurencija i ruše fer pravila igre. Oni koji posluju legalno zbog toga imaju veliki problem – ističe Šuković.
On objašnjava da za ovakvu situaciju ne treba kriviti nekoga ko na tezgi preprodaje odeću. Ovde je, kako ističe, država jedini krivac. Sistem se nije dovoljno otvorio za investicije i nije obezbedio dovoljno radnih mesta niti jasna pravila igre – kaže Šuković koji, međutim, u sivoj ekonomiji vidi i dobar rasadnik sposobnih kadrova.
– Ti ljudi bi bili odlični radnici, jer su veoma prilagodljivi i žilavo se bore za egzistenciju. Samim tim što su se upustili u tako nešto, oni su pokazali preduzimljivost i sposobnost – ističe Šuković.
A. Nikolić
--------------------------------------------------------------------------
Rad na crno u opadanju
Poslodavac bi uvek da ušićari, a radnik samo da dođe do korice hleba.
Stoga su potpisivanje blanko ugovora i rad na crno još uvek naša svakodnevica. Iz Ministarstva rada dobili smo informaciju da su tokom 2005. godine po službenoj dužnosti izvršena ukupno 60.003 nadzora. U radu na crno zatečeno je 28.735 radnika, a posle obavljenog inspekcijskog nadzora naknadno su zaključena 21.563 ugovora o radu. U prošloj godini u radu na crno zatečeno je 16.205 lica, ali je od njih 11.324 uspelo da dođe do stalnog radnog mesta. Za prva tri meseca ove godine inspektori su pronašli 2.584 neprijavljena radnika, od kojih je 2.013 uskoro došlo do radne knjižice.
Nelegalni rad je, prema mišljenju republičkih inspektora, najrasprostranjeniji u trgovini, ugostiteljstvu i građevinarstvu, na koje se posebno obraća pažnja zbog ugroženosti radnika i neodgovarajućeg osiguranja. Neke druge oblasti čini se da su u zapećku, ali biće, ipak, da su ponegde i poslodavci dovitljiviji.
Rad na crno postoji u svim oblastima. Stoga smo i uveli dežurni telefon na koji ugroženi i neadekvatno tretirani radnici mogu tokom 24 sata da prijave svog poslodavca. Javlja se mnogo građana, ima dosta i anonimnih prijava, koje ipak uzimamo u obzir i u mnogo slučajeva nailazimo na kršenje Zakona, rečeno nam je u Inspekciji rada.
Inspektori rada otkrivali su slučajeve u kojima su poslodavac i radnik blanko potpisivali ugovore o radu bez elemenata predviđenih članom 33. Zakona o radu. Kada inspektor utvrdi da postoji takav ugovor, a da poslodavac nije prijavio radnika za obavezno socijalno osiguranje, smatra se da je zaposleni zatečen u radu na crno. Tada inspektor svojim rešenjem nalaže poslodavcu da zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme sa danom stupanja na rad i da radnika prijavi za obavezno socijalno osiguranje koja će nositi isti datum. Istovremeno inspektor rada podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nadležnim organima. Kazne se kreću od 400.000 do milion dinara.
Trgovina je inspekciji prestala da zadaje velike glavobolje, jer su sredinom prošle godine inspektori izvršili ekipni pohod, odnosno kontrolu megamarketa i prodavnica. Sada je broj zatečenih radnika na crno u trgovinama kakve su, recimo, Delta-maksi, Rodić MB ili Ce market – zanemarljiv "a to nam daje satisfakciju", kažu u sektoru Inspekcije rada.
Aleksandar Popović, načelnik Inspekcije rada Pirot, takođe, primećuje da se broj radnika bez potrebnih dozvola smanjuje. U 2005. na teritoriji Pirotskog okruga zatečeno je 315 lica da rade "na crno", dok je prošle godine bilo 184 neprijavljenih radnika.
Nadzor je pojačan ove godine u 11 opština Južnobačkog okruga i na području opštine Novi Sad. Prema rečima Ljiljane Stojšić, načelnika Odeljenja inspekcije rada za Južnobački okrug, u prva tri meseca izvršene su 2.384 kontrole, a u radu na crno zatečeno je 175 radnika, odnosno od 8 do 10 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Najviše radnika "na crno" ima u pekarama, zanatskim, ugostiteljskim i stolarskim radnjama, dok je u letnjim mesecima, posebno na gradilištima, mnogo i radnika iz inostranstva, pre svega iz bivših jugoslovenskih republika.
– Građevinarstvo je, međutim, delatnost gde radnici dolaze i odlaze i ima ih mnogo– objašnjava Stojšić i dodaje: – u određenom periodu zateknemo radnika na gradilištu, odredimo kazne i propisane mere, ali kada se vratimo u kontrolu, tih radnika više nema, jer je izgradnja već završena. U letnjim mesecima najkritičnija oblast ipak je ugostiteljstvo, jer se mnogo mladih, studenata i đaka prijavljuje za jednomesečni ili dvomesečni rad ne bi li zaradili novac za letovanje.
Snežana Bogdanović
[objavljeno: 19.04.2007.]
.jpg)
