Izvor: Večernje novosti, 18.Mar.2013, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez računa prođu milijarde
U NjOJ radi najmanje 400.000, a mnogo je verovatnije i 800.000 ljudi. Pretpostavlja se da se u sivoj i crnoj ekonomiji stvori skoro trećina ukupnog srpskog proizvoda. Kako nelojalno tržište ne uspeva da svuda mimoiđe državu, stručnjaci procenjuju da do „kase“ ne stigne oko 25 odsto prihoda. Grubom računicom, na primeru prošlogodišnjeg republičkog budžeta, stiže se do štete od oko dve milijarde evra - dovoljno da se pokrije prošlogodišnji „minus“. Toliko bi nam prihodi bili >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << veći da su svi plaćali porez na dodatu vrednost, poreze i dohotke na rad, akcize i carine. Istina je i da nema zemlje bez nelojalne konkurencije, ali je prosečna stopa u zemljama Evropske unije oko 19 odsto. - Mada ne postoje konkretni podaci, zaobilaženje poreza najzastupljenije je u sektoru sitne trgovine, usluga, kao što je razno servisiranje i zanatske delatnosti, u građevinskoj industriji i poljoprivredi - objašnjava Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku. - Takozvanu sitnu ekonomiju najteže je ubaciti u finansijski sistem, ali država od nje nije na prevelikom gubitku. Najviše štete imamo od sive privrede u velikim i srednjim firmama, koje ne plaćaju redovno poreze i doprinose. Najnovije istraživanje USAID o sivoj ekonomiji pokazuje da ako bruto domaći proizvod pada za jedan odsto, očekuje se povećanje neformalne ekonomije za 0,7 do 0,8 odsto. Znači da je samo prošle godine ona u Srbiji ojačala za jedan, a možda i 1,2 odsto. - Svi kupci učestvuju u sivoj ekonomiji kada ne uzmu fiskalni račun - poručio je Milan Petrović, predsednik Srpske asocijacije manadžera i direktor „Centro štampe“. - Jedan od vidova je plaćanje na crno, a najgore je kada se radnicima uopšte i ne plaća. Siva ekonomija je i prodaja robe iz nelegalnih kanala. Mi godišnje damo osam miliona evra za doprinose i poreze na plate zaposlenih. U Beogradu, s druge strane, postoji preduzeće koje drži sedam kioska, koji rade neprekidno 24 sata dnevno. Zvanično imaju sedam zaposlenih, a malo je neverovatno da svi oni rade neprekidno. Svesni su da inspekcije gledaju kroz prste. Dolazimo u apsurdnu situaciju da naših 4.000 zaposlenih nećemo još dugo moći da zadržimo. Kada se gleda iz ugla obrazovanja, ukazuju stručnjaci, legalni rad je postao privilegija osoba sa srednjim i visokim obrazovanjem. Od zaposlenih bez ikakve škole, kako pokazuju podaci zvanične statistike, čak 72 odsto radi na crno. - Oporezivanje rada je ključni uzrok neformalne zaposlenosti, a naročito oporezivanje nisko plaćenog rada - objasnio je Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta, jedan od autora studije. - Jedna od preporuka bi bila smanjiti opterećenja, posebno slabo plaćenog rada. Institucije treba prilagoditi tako da poslovanje u sivoj ekonomiji bude manje isplativo, a ulazak u formalnu ekonomiju manje skup. NA PIJACE ŠIROM SRBIJE ROBA ILEGALNIM KANALIMA STIŽE IZ MAĐARSKE, AUSTRIJE, BUGARSKE... HRANU PONOVO NUDE IZ GEPEKA SIVA berza u Srbiji ponovo radi punom parom. Tezge na pijacama širom zemlje pune su proizvoda, koji su i upola jeftiniji nego u prodavnicama. „Milka“ čokolada se može kupiti za 30 dinara manje nego u supermarketu, prašak za veš po 60 dinara nižoj ceni, a jeftinije su i razne mesne prerađevine i testenine. Zbog neplaćanja poreza i ostalih finansijskih dažbina, trgovci na pijacama su tako u prilici da znatno spuste cenu svoje robe. Na Kalenić pijaci, u Beogradu, građanima se nude slatkiši iz Austrije, šunka iz Mađarske, kozmetika iz Bugarske. Kupci fiskalni račun ne dobijaju, ali zato prolaze dosta jeftinije nego kada pazare u prodavnici. Iznad nekih tezgi može se videti natpis registrovane firme, ali većina preprodavaca svoju robu nabavlja na crno kako je i prodaje. - Robu donosim uglavnom iz Bugarske i Mađarske, ali nabavljam i na velikim buvljacima u našoj zemlji - priča jedan trgovaca kozmetikom i kućnom hemijom sa Kalenić pijace. - Kada uvozim proizvode iz inostaranstva plaćam carinu, ali pošto nemam papire za firmu, nisam uključen u sistem PDV. Posao nam sigurno ne bi opstao da i državi plaćamo dažbine, jer i ovako jedva izlazimo na kraj sa troškovima nabavke, transporta i zakupa tezge. A džep kupaca je sve plići.
Nastavak na Večernje novosti...
