Izvor: B92, 23.Feb.2015, 13:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Milijarda za infrastrukturu čeka

Srbija, prema proceni Fiskalnog saveta, kasni sa povlačenjem oko milijardu evra odobrenih kredita za šta godišnje plaća penale od oko četiri miliona evra.

Ukoliko bi se od 2015. godine infrastrukturni projekti, za koje je već obezbeđeno finansiranje, izvršavali u planiranim rokovima, postiglo bi se povećanje javnih investicija na 3,5 odsto BDP-a.

Pri tom za tu namenu nisu potrebni novi projekti niti vanredni napori za izvršenje radova „pre roka” – već >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << samo poštovanje planiranih vremenskih okvira za izvršenje postojećih projekata, piše Politika.

Putevi, pruge i mostovi mogu pomoći Srbiji da stane na sopstvene noge. Ovo je zaključak koji se nameće iz izveštaja Fiskalnog saveta, koji prvi put od svog osnivanja kaže da je za njih prihvatljiv i nešto veći deficit, ali pod jednim uslovom – da taj novac ode isključivo u infrastrukturu. To je važno do te mere da može da dovede u pitanje primenu trogodišnjeg plana štednje. Mi smo u recesiji. Pada nam BDP, jer smanjujemo rashode, ali potrebna nam je i neka mera koja će povećati prihode. Jedino kapitalni izdaci mogu da nas pokrenu, a Srbija za te namene ima odobrena sredstva koja ne koristi, a koja mogu da poguraju naš privredni oporavak. Prema oceni Fiskalnog saveta to bi bilo prihvatljivo čak i za MMF pa bi nam to blago odstupanje progledali kroz prste.

Fiskalni savet ukazuje da je izrazita neefikasnost države u vođenju javnih investicija osnovni razlog njihovog malog učinka. Izrada velikog broja projekata ne počinje u planirano vreme, što uz sporo izvođenje radova dovodi do velikih zakašnjenja i troškova. Većinu projekata prate neodgovarajuće projektne dokumentacije, a potom i spora eksproprijacija zemljišta. Loša nam je, takođe, i kontrola izvođača koja je dovodila ne samo do probijanja ugovorenih rokova već i do povećanja cene radova i sporog izdavanja dozvola.

Srbija je, kako navode u Fiskalnom savetu, do početka krize 2009. godine imala prihvatljiv nivo ulaganja u infrastrukturu. Onda je došlo do pada, koji je naročito izražen u poslednje dve godine, kada nije bila izvršena trećina planiranih ulaganja.

„Dakle, umesto da država u periodu krize poveća investicije kao svoje najproduktivnije rashode, i tako ublaži recesione pritiske i podstakne oporavak privrede, desilo se upravo suprotno – nivo javnih investicija je umanjen i u poslednje dve godine čak i prepolovljen u odnosu na pretkrizni nivo”, navedeno je u analizi Fiskalnog saveta.

Fiskalni savet daje i niz preporuka. Kažu da je potrebno unapred utvrditi da li je neka investicija isplativa.

Tako se, na primer, u javnosti često dovodi u pitanje isplativost izgradnje nekih velikih infrastrukturnih projekata poput Koridora 11, koji nije deo definisanih prioritetnih pravaca Evropske unije. Moguće je da je na Koridoru 11 (Beograd – Južni Jadran) potrebno realizovati samo otpočete deonice Obrenovac–Ub i Ljig–Požega pa bi svakako trebalo sprovesti odgovarajuću analizu koja bi ovakve ocene potvrdila ili pobila.

Takođe, pre realizacije nekih drugih velikih projekata koji se najavljuju, kao što je, na primer, brza pruga Beograd–Budimpešta, neophodno je pažljivom analizom prvo utvrditi isplativost celokupnog projekta, kao i to da li treba da bude svrstan u prioritete.

Nadležni ministar bi trebalo na početku godine da se obaveže na izvršenje konkretnih projekata (na primer deonice Koridora 10) koje će se završiti tokom godine i da snosi punu odgovornost za izvršenje preuzetih obaveza. Fiskalni savet smatra da su odgovarajuće organizacione promene potrebne i u Srbiji.

U javnosti se sada najavljuje formiranje posebnog operativnog sektora za kapitalne investicije na najvišem nivou u vladi, koji bi, po uzoru na Veliki Britaniju i Australiju, direktno odgovarao kabinetu predsednika vlade. Formiranje ovakvog sektora moglo bi značajno da doprinese boljem statusu javnih investicija.

Savet takođe ukazuje da je nekoliko velikih investicija u prethodnim godinama izvedeno uz angažovanje „uvezene” radne snage i uvezene materijale za izgradnju infrastrukture („Pupinov most”, koji su podigli kineski radnici, na primer). U ovom slučaju posredni poreski i drugi prihodi, takozvani fiskalni multiplikator i pozitivan efekat, na privredu Srbije daleko su manji u odnosu na druge javne investicije prilikom kojih je uposlena domaća radna snaga i prateća industrija građevinskog materijala. Fiskalni savet smatra da bi vlada prilikom odabira ovakvog modela za izvođenje javnih investicija morala da bude vrlo restriktivna i oprezna.

Nastavak na B92...