Izvor: Politika, 28.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milijarda evra za centrale na Drini
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, januara – Pripremni radovi za izgradnju hidrocentrale „Buk Bijela”, zajednički poduhvat elektroprivrede Srbije i Republike Srpske, trebalo bi da počnu ove godine, saznajemo od pomoćnika ministra privrede, energetike i rudarstva Republike Srpske dr Ljube Glamočića.
On je podsetio da su imovinsko-pravni odnosi na lokalitetu na kojem će se graditi „Buk Bijela” rešeni još u nekadašnjoj Jugoslaviji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tako da s te strane neće biti nikakvih smetnji.
– Ono na čemu se sada radi jesu studije i idejna rešenja, na osnovu kojih ćemo se opredeliti o kapacitetu budućih centrala u gornjem toku Drine. „Buk Bijela” je najpre projektovana na 450 megavata, ali se Crna Gora povukla iz ovog projekta zbog zaštite kanjona Tare i Pive. Elektroprivrede Srbije i Republike Srpske sada razgrađuju dve varijante. Po prvoj, „Buk Bijela” bi imala kapacitet 175, a po drugoj 135 megavata – objašnjava za naš list Glamočić.
Takođe, dodao je on, inoviraće se i projekti za „Foču”, „Paunce” i za donji tok Sutjeske.
– Na osnovu sporazuma koji su potpisale dve elektroprivrede i studije izvodljivosti, Srbija i Republika Srpska će osnovati zajedničko preduzeće koje će graditi hidrocentrale u gornjem i donjem toku Drine uzvodno od Višegrada. Drina je, inače, najveći hidropotencijal ne samo u Republici Srpskoj nego i na ovom delu Balkana. Osim na ovoj reci, planirali smo i gradnju hidrocentrala na njenim pritokama, pre svega „Mrsovo” na Limu. Zajedno bismo ulagali i u „Vikoč” i na Ćehotini, na kojoj bi se podiglo i nekoliko manjih elektrana – rekao je Glamočić.
Šta će Srbija i Republika Srpska dobiti izgradnjom elektrana na Drini i njenim pritokama, naš sagovornik ilustruje sledećim podacima:
– „Buk Bijela” će, najverovatnije, proizvoditi 1.150 gigavat-časova električne energije, što je 25 odsto od sadašnje ukupne proizvodnje struje u Republici Srpskoj. „Foča” će proizvoditi 200, „Paunci” 160, „Mrsovo” 170, „Sutjeska” od 60 do 70, a „Brod na Drini” oko 500 gigavat-časova. Prema dosadašnjoj računici, u hidrocentrale u gornjem toku Drine uložićemo oko milijardu evra. Kolike će biti ukupne investicije, znaćemo kada se urade projekti za gradnju centrala u donjem toku ove reke.
Dr Ljubo Glamočić, osim toga, kaže da gradnju hidrocentrala ne treba gledati samo kroz proizvodnju struje i obezbeđivanje električne energije, čija cena na tržištu stalno raste, već i kroz činjenicu da će ostvarivanje ovih projekata obezbediti dosta posla za mnoga preduzeća u Srbiji i Republici Srpskoj, kao i otvaranje novih radnih mesta.
Boro Marić
[objavljeno: 29/01/2008]
