Izvor: SEEbiz.eu, 14.Jul.2019, 18:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Migracije najviše utiču na stopu nezaposlenosti
BEOGRAD - U Srbiji se, sudeći prema statistici i sve učestalijim izjavama zvaničnika, i dalje nastavljaju pozitivni trendovi na tržištu rada što potvrđuje i stopa nezaposlenosti od svega 12,1 odsto u prvom kvartalu ove godine.
U poređenju sa istim periodom prošle godine ova stopa niža je 2,7 procenata, pokazuju podaci iz Ankete o radnoj snazi, a i kako je nedavno istakao Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, broj ljudi na evidenciji NSZ-a takođe >> Pročitaj celu vest na sajtu SEEbiz.eu << pada u kontinuitetu.
Trenutno je registrovano oko 527.000 nezaposlenih, što je 9.000 manje nego prošlog meseca, a devet odsto manje u odnosu na prošlu godinu. Stopa aktivnosti i stopa zaposlenosti rastu, podsetio je Martinović, pa se očekuje da će se taj trend nastaviti do kraja godine kada bi stopa nezaposlenosti trebalo da bude oko 10 odsto.
Kako se uopšte izračunava stopa nezaposlenosti i da li je realno da ona bude ispod 10 procenata?
U Centru za ekonomska istraživanja Beograd podsećaju da se stopa nezaposlenosti izračunava tako što se broj nezaposlenih radnika podeli sa ukupnim brojem radno sposobnog stanovništva, starosti od 16 do 65 godina.
– U periodu od 2015. do 2018. godine 150.629 osoba napustilo je Srbiju, a broj radnih mesta u istom periodu povećao se za 135.196, ne računajući prvi kvartal 2019. To znači da ljudi napuštaju zemlju u većem broju nego što se otvaraju nova radna mesta, pa je konkretna razlika 15.433, i to u korist emigracije. Matematički posmatrano, stopa nezaposlenosti se povećava, ali je stopa emigracije ipak veća od stope nezaposlenosti. Ovim tempom, čak i ako broj zaposlenih ostane isti, stopa nezaposlenosti će se smanjivati jer svake godine iz Srbije odlazi približno oko 37.500 stanovnika – objašnjava Nikola Korbar, direktor centra, ukazujući na to da iz priloženih podatka matematički ipak jeste moguće da se stopa nezaposlenih smanji na nivo koji je nedavno najavio direktor NSZ-a.
– Ipak, mnogo veću zaslugu za to imaće stopa emigracije, nego povećanje broja radnih mesta – uveren je Korbar.
Da li je realno da Srbija do kraja godine zabeleži stopu nezaposlenosti ispod deset odsto nije najvažnije pitanje za Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta, jer on smatra da taj procenat ipak predstavlja relevantnu činjenicu.
– Da biste izračunala stopu nezaposlenosti potreban vam je podatak o radno aktivnom stanovništvu, i da se pritom oduzme broj svih onih koji nisu uopšte raspoloženi da rade, a ne samo odnos ukupne nezaposlenosti i ukupne radne snage – ističe Nikolić, i dodaje da kada raste broj zaposlenih logično je da se smanjuje broj nezaposlenih. – Tu nema nikakve prevare, jer kada se smanjuje kontingent radno aktivnih, a u okviru njega raste formalna zaposlenost, onda mora da postoji i pad nezaposlenosti. Inače, u Srbiji je sve manje ljudi koji mogu da rade, jer je na snazi depopulacija, tako da čak i da nemamo porast zaposlenih, imali bismo pad stope nezaposlenosti. Ali, pošto se beleži rast formalne zaposlenosti, samim tim još brže pada stopa nezaposlenosti – ističe Nikolić.
Da se sama definicija zaposlenog promenila u odnosu na ranije decenije podseća ekonomista Danilo Šuković, jer se sada zaposlenim tretira svako ko je u prethodnoj sedmici radio od dva do četiri sata.
– To je nova definicija prema teoriji o fleksibilnosti tržišta rada, pa je onda normalno da je broj zaposlenih znatno veći od realnog. Ipak podaci o broju zaposlenih i nezaposlenih dobijaju se i na osnovu anketiranja, a ono često nije sasvim pouzdano – ističe Šuković.
U Srbiji imamo oko sedam miliona stanovnika, od kojih je oko 530.000 evidentirano kao nezaposleno na evidenciji NSZ-a, dok je oko 2,1 milion zaposlenih, a ostali su neaktivni – penzioneri, deca, mlađi od 18 godina, oni koji posle određenog vremena aktivno ne traže posao...
– Takvih može da bude izrazito mnogo jer je u strukturi nezaposlenih veliki udeo onih koji na posao čekaju više godina, čak i deceniju. A za stopu nezaposlenosti relevantni su samo oni koji su prijavljeni na birou i aktivno traže posao. Jer, ta stopa predstavlja odnos ukupne nezaposlenosti i ukupne radne snage, to jest odnos između broja zaposlenih i zbira nezaposlenih i zaposlenih osoba u makroekonomiji – dodaje on.
Posmatrajući aktuelne statističke podatke, Šuković ipak navodi da nije realno da Srbija ima stopu nezaposlenih od 12 odsto, ukoliko na birou rada ima 530.000 ljudi.
– Prosto je nemoguće da se za samo nekoliko godina stopa nezaposlenosti maltene prepolovila, sa oko 23 odsto na 12 procenata, pa čak i da je na snazi ekonomski bum u zemlji. To se nigde u svetu nije desilo. To bi onda značilo da u Srbiji imamo trenutno oko 4,5 miliona zaposlenih, a statistika kaže da ih je oko dva miliona – ističe Danilo Šuković.
Za realniju statistiku
Statistiku o radnoj snazi trebalo bi bolje uraditi i uskladiti sa podacima o kretanjima radne snage da bi bila realnija, ističe Danilo Šuković.
– Stopa nezaposlenosti zavisi od migracije radne snage, to jest odlaska naših u inostranstvo čime se odmah smanjuje broj onih koji na tržištu traže posao. Zbog toga se smanjuje i stopa nezaposlenosti, ali to ipak ne znači da ako je ona niža da je povećava broj zaposlenih – ističe Šuković.
