Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Apr.2012, 13:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Metalski kompleks u ozbiljnoj krizi

NOVI SAD -

Sa izvoznim saldom od 117 miliona dolara, proizvodnja električnih mašina i aparata bila je vodeća u, za industrijsku proizvodnju i izvoz, veoma sušnim januaru i februaru. Da li to ukazuje na oporavak celog metalskog kompleksa?

Kratkoročno gledano, oporavak metalskog kompleksa se nazire, međutim, pokrivenost izvoza uvozom još ne dostiže 50 odsto i za desetak je procentnih poena ispod proseka privrede u celini, napominje sekretar Udruženja Privredne komore >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Srbije za metalsku i elektroindustriju Ljubiša Obradović.

A 2012. bi, prema njegovoj proceni, za metalski kompleks trebalo da da bude godina zaleta.

Obradović: Povećava se broj investitora

"U metalskom sektoru upravo dolaze investitori. Od četiri grane delatnosti (metaloprerađivačka, mašinogradnja, električne mašine i saobraćajna sredstva), ove dve poslednje beleže povećani broj investitora. Dakle, to se dešava ovih dana i dešavaće se u narednom periodu sve više", kaže Obradović.

Bez obzira na ukupnu optimističnu sliku, trendovi razvoja unutar metalskog kompleksa veoma su različiti.

Tako, pored mašinogradnje, koja jedina stagnira, Obradović ističe veliki potencijal metaloprerađivačke industrije, zbog mnogo malih i srednjih preduzeća, kao i proizvodnje električnih mašina, opreme i saobraćajnih sredstava, zbog visokog stepena obrade.

Tu je, naravno, i "Fijat", koji bi, već dogodine, trebalo da u Kragujevcu proizvodi između 200 hiljada i 250 hiljada automobile, objašnjava Obradović.

Kako je dalje naveo, u ovaj bi automobil trebalo da bude ugrađen veliki broj domaćih delova i komponenata.

U ovom trenutku, nažalost, to nije tako. To vozilo može na tenderima CEFTA regiona i Srbije biti konkurentno, s obzirom na to da je domaća sa 20 odsto povoljnosti u odnosu na ostalo.

Poslednje ekonomski pozitivne, 1989. godine, Srbija je proizvela više od 300 hiljada automobile, zapošljavajući radnike u desetinama fabrika komponenti i rezervnih delova.

Obradović procenjuje da će, povratkom "Fijata" u Kragujevac, šansu da se vrati u autoindustriju, dobiti između 100 i 200 firmi, koje se sada bave klasičnom preradom metala.

I bez domaće automobilske industrije, Fabrika kotrljajućih ležajeva i kardanskih vratila FKL u Temerinu je, svih prethodnih godina, održala poslovnu stabilnost.

"Preduzeća koja već imaju razrađen sistem i tradicionalne partnere na raznim tržištima imaju perspektivu u narednom period, jer se pojavljuje potreba za dobrim preduzećima i proizvodima", objašnjava direktor FKL-a Dragan Rodić.

Rodić: Država da više povede računa

Uporedo s tradicionalnim, u FKL-u čine napore da se domognu novih partera i tržišta i to posebno stranih, jer, kako kaže Rodić, za firme poput njegove i metalski kompleks u celini izvoz nije stvar izbora, nego uslov opstanka.

U tom kontekstu, treba posmatrati i značaj državne podrške izvoznicima, objašnjava on.

"Država bi trebalo više da povede računa, naročito u nekim preduzećima koja su izvozno orijentisana. Sva ta preduzeća će sigurno pozitivno iskoristiti pogodnosti koje bi išle u pravcu smanjenja obaveza i imali bi razloga i motiva da to ulože u budući razvoj”, naglašava Rodić.

Kako je dalje rekao, na takav način značajnije bi mogao da se podigne nivo proizvodnje, a za sobom bi mogli da povuku i buduće kooperante iz okruženja i stvore efekat, ukupno gledano, interesantan za državu.

Podrška izvoznicima ili rasterećenje privrede, samo su deo alata kojima bi država trebalo da podrži metalski kompleks i privredu u celini.

To se, između ostalog, odnosi na razvoj slobodnih zona. Ako već o našim slobodnim zonama, kao odskočnoj dasci za treća tržišta, razmišljaju Italijani, a sve više i Nemci, zašto ne bismo i mi, ističe Obradović.

"Sa Italijom je već sklopljen jedan aranžman o uklanjanju carinske zone za višu fazu prerade delova i dobijanja robe domaćeg porekla. To znači preko 51 odsto samo u materijalu robe koja se može plasirati na ogromno tržište sa kojim imamo slobodnu trgovinu bez carine. Pre svega mislim na Rusiju, Belorusiju, Kazahstan i Tursku. Tu je naša velika šansa", poručuje Obradović.

Šansu, dakle, koju je država velikodušno propustila u vreme privatizacije metalskog kompleksa, kada su sa privredne scene nestale desetine i u evropskim razmerama ozbiljnih, metalskih preduzeća.

Samo u poslednjih desetak godina iz metalske industrije otišlo je oko 300 hiljada radnika.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...