Izvor: B92, 09.Dec.2012, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Metalci" mogu ponovo isplivati?
Beograd -- Mnoga preduzeća metalske industrije imaju mogućnost da "isplivaju", uprkos padu broja zaposlenih, proizvodnje i izvoza, poručuju iz Privredne komore Srbije.
U PKS takođe ističu da država tim preduzećima mora da pomogne.
Prema sekretaru Udruženja za metalsku i elektro industriju Ljubiši Obradoviću, to se odnosi i na preduzeća u restrukturiranju, poput Prve petoletke u Trsteniku, Fabrike automobila Priboj (FAP), Fabrike kablova Jagodine, beogradskih Industrije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << motora i traktora (IMT) i Industrije motora Rakovica (IMR), ili 14. Oktobra u Kruševcu.
Treba da opstanu preduzeća koja imaju proizvod, posebno finalni, sa konkurentnom cenom, u čijoj izradi učestvuje dosta domaćih kooperanata i takve firme moraju dobiti od države mogućnost da udvostruče i utrostruče proizvodnju, ocenio je sekretar Obradović.
Obradović je ukazao da u sektoru metalske i elektro industrije postoji oko 5.000 preduzeća koja zapošljavaju 105.000 radnika - 10,5 odsto broja zaposlenih u domaćoj privredi i ostvaruju prihod od 5,19 milijardi dolara, ili 5,7 odsto ukupnog prihoda privrede Srbije.
Stručnjak PKS je označivši lošu privatizaciju kao jedan razloga za probleme u metalskom sektoru.
Firme koje nisu mogle da budu privatizovane, prelazile su u restrukturiranje, a umesto da taj proceš bude završen u što kraćem periodu došlo je do velikih gubitaka, koje mala i srednja preduzeća ne mogu da nadoknade bez obzira na kvalitetno poslovanje i stimulacije, ocenio je Obradović.
Prema Obradoviću, među preduzećima u restrukturiranju, 38 privrednih društva je iz sektora metalske i elektro industrije, a zapošljavaju nešto više od 13.000 radnika i beleže gubitak od 30 miliona evra.
Otuda Obradović smatra da restrukturiranje treba što pre završiti i zaustaviti izdvajanja iz državne kase za privredna društva koja bez prekida beleže gubitke i potom napraviti strategiju reindustrijalizacije.
Druga mogućnost je, po Obradoviću, "samoopstanak".
Sekretar Udruženja smatra da se na razvoj metalskog sektora negativno odražava I smanjenje tražnje, ali i postupci javnih nabavki, jer mnoge domaće firme nemaju odgovarajuće reference, odnosno pozitivno poslovanje u poslednje tri godine.
Obradović je mišljenja da bi domaćoj industriji trebalo poveriti između 40 ili 50 odsto poslova, bez obzira što ne poseduje reference o pozitivnom bilansu i pomoći joj da obnovi kapacitete.
Po Obradoviću sudeći po totencijalima metalske i elektro industrije najbolju perspektivu ima automobilska industrija, ali ni glavni sektori - energetika, infrastruktura i agrar ne mogu bez tog dela domaće industrije.
Sekretar Uduženja je istakao da su mnogi u Evropskoj uniji i zemljama potpisnicima sporazuma o Zoni slobodne trgovine u Centralnoj Evropi (CEFTA) zainteresovani za kooperaciju sa srpskom privredom.
"Na žalost, oni koriste ono što mi radimo, a mi radimo ono što je najprostije, plaćaju nam veoma malo, a onda to finaliziraju kao proizvod. Smatram da treba ići obrnutim redom i krenuti od finalnih proizvoda", istakao je Obradović.
Obradović je, takođe, da nisu iskorišćene prednosti sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, kao i sa Ssvajcarskom, Lihenštajnom, Norveškom i Turskom, a da je tržište afričkih zemalja neopravdano zapostavljeno.
Obradović je, takođe, istakao da više pažnje treba posvetiti zemljamama u regionu.
