Izvor: Blic, 01.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Meso za svakog desetog
Meso za svakog desetog
BEOGRAD - Prema procenama trgovaca, samo 10 odsto stanovništva redovno kupuje meso, odnosno može sebi to da priušti. Svi ostali su povremeni kupci koji kupuju, recimo, za nedeljni ručak ili svečanije prilike. - Potražnja je jednostavno izuzetno slaba - kaže za 'Blic' Vojislav Zečević, direktor Poslovne zajednice za stočarstvo.
Mesa je na tržištu sve manje, uz kontinuiran pad proizvodnje. Podaci PKS navode da je za poslednjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << petnaest godina u društvenom sektoru zabeležen pad broja grla u zavisnosti od vrste stoke između 25 i 50 odsto, a da su kapaciteti prerade stoke i stočarskih proizvoda trenutno predimenzionirani i koriste se u proseku ispod 30 odsto.
- Društvene farme i klanice bile su nosioci proizvodnje, a danas imamo slučaj da je čak velika i čuvena klanica '29 novembar' iz Subotice zatvorena - kaže Zečević.
Rajko Latinović, direktor farme 'Vizelj', kaže da je broj grla junadi u odnosu na prošlu godinu smanjen sa 5.600 na 2.900. Prema njegovim rečima, nemogućnost da se roba izveze, suženo tržište i smanjena kupovna moć stanovništva, guraju meso u sive tokove, pa čak i, kako dodaje, vrstu ilegalnog izvoza.
- Istovremeno, dozvoljen je nekontrolisan izvoz repromaterijala za stočnu proizvodnju, što dodatno otežava situaciju proizvođačima - kaže Latinović i dodaje da je sve učestalija prodaja goveđeg mesa kao junećeg, iako ono nije podesno za upotrebu u domaćinstvima, jer je u pitanju staro meso koje je predviđeno za fabričku preradu. Sve je to 'posledica kontrole cena koja se svesno krši za račun opstanka proizvodnje'.
Situacija je alarmantna i kada je u pitanju proizvodnja pilećeg mesa. Rade još samo tri klanice, a najveća, 'Agroživ' iz Pančeva, koja trenutno snabdeva 70 odsto domaćeg tržišta, zbog dispariteta cena beleži stalne gubitke.
Slični problemi postoje i u privatnom sektoru, koji više ne vidi interes za ovaj posao. Iako ne žele da daju izjave za štampu, u jednoj od najvećih privatnih klanica 'Vlada' u Bečmenu, koja poseduje i niz mesara u Beogradu, najavljuje se moguće smanjenje proizvodnje i dogovor sa nekoliko kolega iz struke oko nastalih problema i nemogućnosti daljeg opstanka na tržištu.
I privatni i društveni sektor se žale na visoke cene stočne hrane, dok je industrija stočne hrane prinuđena da znatno smanji proizvodnju zbog velikog porasta cena sirovina za izradu i smanjenje stočne proizvodnje. Sve se to reflektuje na cene koje u malim procentima stalno rastu. Jedini priliv deviznih sredstava onemogućen je blokadom izvoza i potpuno je neizvesno kada će stanje u stočarstvu i industriji mesa biti poboljšano. M.C. i P.O.
